cedomir anticОбјављен је шести, редовни годишњи Извештај о политичким правима српског народа у региону у издању Напредног клуба из Београда. Годишњи извештај већ шести пут представља јавности пресек стања политичких права српског народа у осам суседних и околних држава, у којима српски народ живи од давнина. Бриселским споразумом, који је коначно статус српског народа са севера АП Косова и Метохије пристанком званичне Србије уподобио уставу самопроглашене албанске државе и европским стандардима које је она прихватила, од ове године аутори извештаја добили су и девету, незахвалну, тему.

Стање политичких права српског народа у региону је током 2013–2014. године, уопштено гледано, погоршано. Најважнији разлог је агресивно деловање националистичке политике појединих суседних држава које у поштовању раније прихваћених уговора, обавеза и сопствених закона често виде претњу по сопствени идентитет и политичку стабилност. Други разлог је неспремност САД, СР Немачке и Британије да се према српском народу у региону односе на исти начин као рецимо према мањинама у Републици Србији. За овај извештај је најважнији трећи фактор, зато што на њега грађани Србије могу да утичу, а он је за модерну и динамичну политику према српском народу у региону обавезан Уставом. Реч је о деловању установа Републике Србије.

Раније владе су запостављале политику премa српском народу у региону, она их није занимала и били су им пречи кредити и подршка САД и ЕУ. Данашња влада осећа да су национална питања њен легитимни домен још из времена када је стајала на позицијама екстремног национализма. Зато је у релативизацији, ограничавању и запостављању ове политике мирно отишла даље од својих претходница. Симболична, и са суседним државама неупоредива, средства која су издвајана за политику према српском народу у региону и дијаспори реално су умањена. Министарство за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је првo „спуштено” на ранг канцеларије, а 2014. је претворено у управу при другом министарству.

Политика Србије према српском народу у Црној Гори и Македонији, која је донекле постојала у време претходних влада у потпуности је замрла. Однос званичне Србије према режиму Мила Ђукановића и запостављање српског народа у Црној Гори не могу бити објашњени са позиција модерне, европске политике. Нешто је мало поправљен однос према Републици Српској, али треба рећи да је ту поново пре свега реч о односу према властима и опозицији овог ентитета, а не према државним и националним интересима Србије.

Током 2013–2014. у Федерацији Босне и Херцеговине избиле су вишедневне насилне демонстрације. Иако су најважнији њихови циљеви били социјални, оне су за циљ имале промену Устава БиХ и укидање ентитета. Извештај Напредног клуба јасно доказује да су ове демонстрације плански подстицане из иностранства. Оне нису успеле, нису проширене на Републику Српску, али се међународни протектори БиХ нису бавили њиховим последицама и уместо тога су више нападали власт у Бањалуци. Српска влада је добро и брзо реаговала, али нема доказа да је започела активнију политику према Републици Српској и БиХ.

У Републици Хрватској је вођена велика кампања против законски загарантоване употребе ћирилице (посебно у Вуковару али и другде). Званична Хрватска је истрајала у спровођењу закона, али је извесно да је политика СР Немачке и САД омогућила да најмлађа чланица ЕУ остане земља дубоког шовинизма у којој је скоро 20 одсто пунолетних Хрвата потписало петицију за референдум који би ограничио стечена мањинска права. Хрватска притом није извршила своје обавезе према Ердутском споразуму, нити је вратила отете станове прогнаним Србима. У Црној Гори, Срби и даље не уживају ни права националне мањине, а ова држава је суштински недемократска. На Косову и Метохији Срби су добили одређена аутономна права, али суштински не уживају ни пуна права националне мањине и даље су предмет злоупотреба косовских власти и званичне Србије. У Македонији је потврђена затворска пресуда прогоњеном архиепископу Јовану Шестом, споменик цару Душану у Скопљу је мета систематских напада албанских шовиниста. Срби у Словенији не уживају ни права националне мањине, формално слично а у пракси много горе стање је и у Албанији. У Мађарској права мањина стагнирају после нове победе конзервативне деснице на изборима. Могуће је рећи да само Срби у Румунији остварују пуна права која им гарантују тамошњи закони.

Штитећи права српског народа у региону, држава Србија не брани само интересе српске нације, већ и своју демократију и стабилност, као и правду и слободу које су ипак највише вредности људског друштва.

napredni-klub_0

 

napredni-klub_1Напредни Клуб – Извештај о правима српског народа у региону

Напредни клуб објавио је шести годишњи Извештај о политичким правима српског народа у региону за 2014. г. На основу налаза Извештаја, стање политичких права српског народа у претходној години оцењено је као најгоре од 2009. године, од када Напредни клуб објављује извештаје.Са изузетком Румуније и благог помака у Словенији, у протеклој години забележено је погоршање права више од два милиона Срба који живе у региону. Ове године, по први пут, анализиран је и положај Срба на Косову и Метохији.

У протеклој години у БиХ настављен је тренд стагнације политичких права српског народа. Немири у Федерацији БиХ искоришћени су као повод за додатни притисак на статус Републике Српске и форсирање централизације.

У првој години чланства Хрватске у ЕУ није дошло до значајнијег помака у решавању питања повратка избеглих (напротив, УНХЦР је чак предложио укидање статуса избеглица), повратка имовине, кажњавања одговорних за злочине над Србима у време рата 1991-1995, права на пензије… Оспорава се употреба језика и писма (агресивна кампња против употребе ћирилице), истицањe националног идентитета, чести су напади, дискриминација и говор мржње.

Ни претходне године није било помака у погледу права Срба у Црној Гори. Поред ускраћеног образовања на свом језику, забране истицања националних симбола, ускраћења права на запослење, сталних притиска и покушаја одузимања имовине СПЦ, расељеним Србима са АП КиМ, из БиХ и Хрватске укинут је статус расељеног лица.

У Македонији је изражена асимилација и прогон челника СПЦ, док амбијент етничке нетрпељивости коју најчешће узрокују Албанци, погоршава сигурност и представља претњу по све заједнице.

Срби у Словенији, иако етнички најбројнија заједница после Словенца и даље немају статус националне мањине, те су им сва права која из њега произилазе ускраћена. Ово године коначно је дошло до помака у решавању питања „избрисаних“.

Срби у Албанији и даље немају могућност да се изјасне о националној припадности.

Асимилација и отежана реализација образовних и културних активности у Мађарској и даље је актуелна. Нема ни једног Србина у мађарском парламенту.

Бриселски споразуме је и формално препустио Србе са севера АП КиМ самопрокламованој „Репубљик Косова“. Од успоставе међународне контроле над јужном српском покрајином убијено је око 940 Срба.


Извор: Напредни клуб

Оставите коментар

Оставите коментар на О српским правима у региону

* Обавезна поља