Obama nema samostalnost u potezima oko Sirije

Situacija u Siriji razvija se umnogome neočekivano i netradicionalno – ocenio je direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Rešetnjikov.

Direktor RISI je o ulozi Rusije i odnosu snaga u svetu povodom Sirije rekao:

„Prisetimo se situacije u Iraku, Libiji i Avganistanu. Tamo su SAD unapred objavljivali svoje namere i odmah ih izvršavali. Amerikance u slučaju tih zemalja ništa nije zaustavljalo. Sada vidimo da situacija ide u drugom pravcu. SAD i neki njihovi saveznici počinju malo da koče. Počinju da traže varijante kako da izađu iz ovakve situacije.

O čemu se tu radi? Prvo što pada u oči reakcija u samim Sjedinjenim Državama i drugim zemljama njihovim saveznicima. Imam u vidu reakciju javnosti i političara, reakciju koja govori da većina ne želi rat u Siriji, da ne želi direktno učešće SAD niti bombardovanje.

Ja bih to raspoloženje javnosti u SAD i pomenutim zemljama povezao, pre svega, sa stavom Rusije. Sa onim što preduzimaju Rusija kao država i njen predsednik.

Treba obratiti pažnju na činjenicu da je predsednik Putin na sebe preuzeo mnogo toga u sirijskom konfliktu. Može se reći da je praktično on inicijator mnogih ideja, kontrolor njihovog izvršenja i pokretačka snaga koja pomaže da se to ostvari.

Ako se ima to u vidu, moglo bi se reći da Rusija faktički sateruje SAD u ćošak u toj šahovskoj igri, ozbiljnoj šahovskoj igri. Sateruje ih svojim čvrstim i principijelnim stavom i svojim predlozima. Posebno poslednjim predlogom da se pod međunarodnu kontrolu OUN stave skladišta hemijskog oružja sirijske armije.

SAD su već primorane da manevrišu, da odstupaju, da daju nove izjave, da odlažu zasedanje Kongresa na kojem je trebalo da armiji SAD bude odobreno bombardovanje Sirije.

Rekao bih da mi, u izvesnoj meri, ne saterujemo u ugao Obamu, već upravo njegove Sjedinjene Države.

Moglo bi se reći da je Vladimir Putin samom Obami pružio ruku, ruku pomoći. Teško se oteti utisku da se ideja bombardovanja ne sviđa previše ni samom Obama. Na to ga, po svemu sudeći, teraju određene sile, određeni krugovi u SAD koji suštinski i vladaju tom zemljom.

Putinov predlog da se hemijsko oružje Sirije stavi pod kontrolu Ujedinjenih Nacija – to i jeste svojevrsni gest pružene ruke. Izvolite, gospodine Obama, dobitniče Nobelove nagrade za mir, evo prilike da zaigrate i na miroljubivom terenu, a ne samo na vojnom.

Predsednik SAD u ovom trenutku je – u određenoj meri, mada ne u potpunosti – prihvatio tu ruku i taj gest. Tako se pojavila izvesna šansa da se opasnost – ako ne baš u potpunosti likvidira – makar dobije vreme da se pretnja odloži i izrade novi predlozi i inicijative o Siriji.

Ali, ovde postoji jedno veliko „ali“. Sva ova priča o bombardovanju Sirije, sve peripetije u američkoj eliti i Obamino grozničavo traganje za izlazom govore da on nije potpuno samostalan. To što on nastavlja da govori o mogućnosti, čak o neophodnosti ograničenih udara, svedoči da se tu ne radi samo o čuvanju obraza – rekli, pa porekli – nego ipak o tome da su određeni krugovi u SAD i nekim savezničkim državama postavili cilj i da će taj cilj pokušavati da ostvare.

Mi moramo biti spremna i na to. Rusija mora biti spremna! Nije bez razloga što su ovih dana održani manevri naše eskadre u Mediteranu. Ta eskadra je uvežbavala borbena dejstva u slučaju da bude napadnuta.

Treba imati u vidu i to da ne smao neki američki saveznici iz NATO, već i zemlje kao što su Saudijska Arabija i Katar, nastavljaju da rade na komplikovanju situacije u Siriji. Da čine sve da se tamo zaoštri građanski rat. Mašu petro-dolarima, nude ogroman novac onima koji se odluče da bombarduju i da se umešaju u konflikt.

Poslednji podaci govore da je Saudijska Arabija uputila više hiljada bojovnika na teritoriju Sirije, uključujući i samoubice opasane ekplozivom koji će aktivirati u kvartovima Damaska i drugim gradovima Sirije.

Svi govore o hemijskoj provokaciji i napadima hemijskim oružjem. Čitav svet je revoltiran. SAD su revoltirane. A zašto ni Zapad ni same SAD nisu revoltirani zbog masovnog terora bojovnika?! Zbog toga što teroristi stalno aktiviraju bombe i automobile-bombe u masama ljudi po ulicama i ispred državnih ustanova koje posećuju obični građani? Zbog eksplozija od kojih ginu desetine i desetine, ako ne i stotine ljudi!

Niko to ne osuđuje i ne postavlja pitanje: zašto se na tako zverski način ratuje i otkud toliki masovni teror? Niko ne osuđuje bojovnike!

Svi dižu larmu kada padne raketa i govore da je to zverstvo, kao da je nisu sami bojovnici ispalili. A zar nisu zverstva teroristički napadi koji se redovno dešavaju u Siriji i koji su već odneli stotine, ako ne i hiljade života?!

To je daleko više nego što je nastradalo od te provokacije sa hemijskom raketom koju su, inače, organizovali sami bojovnici! A to pitanje niko ne postavlja.

Ne smemo da se opuštamo iako su Rusija i druge sile u Evropi i samim SAD uspele da prikoče kretanje zvaničnog Vašingtona ka agresiji.

Rusija treba i dalje da se nepokolebljivo drži linije traženja miroljubivog rešenja i kompromisa, da na tom planu aktivno radi sa društvenim i političkim snagama u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj i SAD. Time seu se i bavili naši parlamentarci i političari. Sa tim snagama treba uspostavljati kontakte, voditi dijalog i činiti zajedničke napore da se osujeti započinjanje rata širokih razmera na Bliskom Istoku“.

Izvor: Fakti