Од ЕУ ка Аустроугарској

Једно од очигледних пројава кризе коју у овом тренутку преживљава ЕУ, представља умножавање пројеката унутрашњег реструктуирања те организације, њеног претварања у својеврсну заједницу регионалних блокова. Уз сву спољашњу привлачност и чак заснованост таквих предлога, сви они истовремено дезавуишу главну вредност заложену у темеље функционисања ЕУ – курс ка све јачој интеграцији и унификацији политичког и економског живота Европе.

Један од последњих пројеката те врсте јесте идеја коју је промовисао почетком текуће године председник Словеније Борут Пахор, а после неколико дана конкретније је развио Димитрије Рупел, бивши министар ове бивше југословенске републике. Много говори већ сама чињеница да шеф једне од традиционално „најпослушнијих“ земаља-чланица ЕУ, позива Брисел да се позабави реформисањем Европске уније. Још је интересантније проанализирати предлог Љубљане у контексту процеса који се данас одигравају у Европи у целини, а поготово на њеном источном крилу.

Према мишљењу Борута Пахора, за ЕУ је наступио моменат реструктуирања у заједницу такозваних „мегарегиона“ – чији би чланови били не само компактно распоређени на карти, него би имали и сличне геополитичке интересе и подржавали би тесне економске везе. И на избор Савету ЕУ и Европској комисији предлажу се два основа модела тих „мегарегиона“.

Према првом моделу, ЕУ мора да постане друштво мегарегиона чије би границе у великој мери одговарале географском принципу. То су северни, јужни, источни, западни и централни мегарегиони. Последњи може постати економско језгро „обновљене“ ЕУ, пошто у његов састав треба да уђу Белгија, Холандија, Луксембург и Немачка. За саму Словенију у том контексту Пахор је одредио место у источном блоку, где припадају такође и Хрватска, Румунија, Бугарска, а у перспективи Србија, Црна Гора, Македонија, самопроглашено Косово, Турска и Украјина.

Друга варијанта предвиђа спровођење граница међу регионима у складу са историјским и геополитичким традицијама и поделу ЕУ на саставне делове – атлантски, балтичко-северноморски, дунавско-црноморски и медитерански. Овде се већ за Словенију и њене суседе појављује широко поље за тражење регионалних суседа-савезника, с тим што би покушали да максимално угодно искористе положај Балкана на раскрсници Медитерана и Прицрноморја.

Постоји још једна варијанта коју данас разматра Љубљана – улазак Словеније у Вишеградску групу са Мађарском, Пољском, Чешком и Словачком. И то не усамљена, него заједно са Аустријом – што практично означава покушај обнављања бивше Аустро-Угарске у оквирима ЕУ.

Сви горе набројани модели имају под собом један кључни моменат: то је управо растуће неповерење у централној и источној Европи према способности централних институција ЕУ да ефикасно заштите њихове интересе. Говорећи о економској сврсисходности или политичкој угодности узајамног деловања у оквирима регионалних блокова, Борут Пахор и његови истомишљеници (међу које се у потпуности могу сврстати и лидери Мађарске, Чешке, Словачке и других држава региона) практично виде своја удружења као „острва стабилности“ на фону миграционих токова који су запљуснули Европу и који са собом носе међуетничку и међуконфенсионалну напетост, кризу традиционалних европских вредности и елементарни тероризам.

У садашњим европским реалијама одређена реанимација на платформи мегарегиона бивше Југославије (и чак стварање некакве Балканске феедерације са прикључивањем Румуније и Бугарске) – за шта су већ пожурили да оптуже словеначке политичаре – стварно изгледа мање зло у поређењу са политиком Брисела.

Аналогне узнемирујуће изјаве чују се и од стране водећих европских земаља. Вице-канцелар Немачке и министар економије Зигмар Габријел је у интервјуу немачком издању Spiegel директно упозорио на реалне перспективе распада ЕУ и изласка из ње кључних држава. [1]

Као узрок он види пораст антиевропског расположења у низу главних земаља блока.

А лидер садашње предизборне трке у Француској испред „Националног фронта“ Марин Ле Пен, успешно скупља поене, па тако и паролом о изласку њене земље из НАТО, ЕУ и еврозоне. Према њеним речима, Француска мора да изађе из НАТО пакта и ЕУ, а зону евро да напусти истовремено са другим државама.  «Frexit ће бити део моје политике“ – обећала је она. Према њеном мишљењу, када Француска изађе из ЕУ и зоне евра, то исто морају учинити и Португал, Италија, Шпанија, Ирска, Грчка и Кипар. „Идеално би било да све те земље изађу исти дан са Француском и ја ћу покушати да их у то убедим“ – истакла је Марин Ле Пен. Према мишљењу лидера «Националног фронта», повратак француског франка у живот и препороди других националних валута могу у потпуности корелисати са јединственом платежном монетом ЕС ECU (European Currency Unit), која се користила у периоду 1979–1998. године – до увођења у оптицај садашњег евра.[2]

ЕУ треба да буде слободна конфедерација држава које уважавају национални суверенитет, а ММФ мора бити ликвидиран – сматра Марин Ле Пен.

„Пре два века се могло стићи од Балтичког у Јадранско море преко Црног мора, прелазећи територију само две земље: Руске и Отоманске империје. Данас, 60 година после потписивања Римског споразума и четврт века после пада железне завесе, ви морате проћи преко десетак земаља на путу из Талина (Естонија) до Трста (Италија), преко Одесе (Украјина). Десетак сада већ независних држава, чија се судбина ипак још увек решава у другим престоницама, јуче – Санкт Петербургу и Константинопољу, данас – у Москви, Бриселу, Вашингтону и Анкари“ – овим веома непријатним речима за данашњу наводно „јединствену Европу“ описао је ситуацију у источноевропским регионима француски часопис Le Monde. [3] И, као да повратак временима те исте Аустро-Угарске и другим моделима стогодишње старости (сто година после распада пређашњих империја) за многе данас не изгледа тако лошом варијантом.

__________________________

Одреднице:

[1] – www.spiegel.de/spiegel/sigmar-gabriel-ueber-das-spd-konzept-fuer-den-bundestagswahlkampf-a-1128910.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=twitter#ref=rss

[2] – www.rbc.ru/rbcfreenews/586cfd2a9a794755b12645b2

[3] – www.lemonde.fr/europe/article/2016/12/25/l-europe-des-confins-des-pays-baltes-en-plein-doute-1-5_5053852_3214.html?xtmc=ukraine&xtcr=4

Извор: Фонд Стратешке Културе