Od EU ka Austrougarskoj

Jedno od očiglednih projava krize koju u ovom trenutku preživljava EU, predstavlja umnožavanje projekata unutrašnjeg restruktuiranja te organizacije, njenog pretvaranja u svojevrsnu zajednicu regionalnih blokova. Uz svu spoljašnju privlačnost i čak zasnovanost takvih predloga, svi oni istovremeno dezavuišu glavnu vrednost založenu u temelje funkcionisanja EU – kurs ka sve jačoj integraciji i unifikaciji političkog i ekonomskog života Evrope.

Jedan od poslednjih projekata te vrste jeste ideja koju je promovisao početkom tekuće godine predsednik Slovenije Borut Pahor, a posle nekoliko dana konkretnije je razvio Dimitrije Rupel, bivši ministar ove bivše jugoslovenske republike. Mnogo govori već sama činjenica da šef jedne od tradicionalno „najposlušnijih“ zemalja-članica EU, poziva Brisel da se pozabavi reformisanjem Evropske unije. Još je interesantnije proanalizirati predlog Ljubljane u kontekstu procesa koji se danas odigravaju u Evropi u celini, a pogotovo na njenom istočnom krilu.

Prema mišljenju Boruta Pahora, za EU je nastupio momenat restruktuiranja u zajednicu takozvanih „megaregiona“ – čiji bi članovi bili ne samo kompaktno raspoređeni na karti, nego bi imali i slične geopolitičke interese i podržavali bi tesne ekonomske veze. I na izbor Savetu EU i Evropskoj komisiji predlažu se dva osnova modela tih „megaregiona“.

Prema prvom modelu, EU mora da postane društvo megaregiona čije bi granice u velikoj meri odgovarale geografskom principu. To su severni, južni, istočni, zapadni i centralni megaregioni. Poslednji može postati ekonomsko jezgro „obnovljene“ EU, pošto u njegov sastav treba da uđu Belgija, Holandija, Luksemburg i Nemačka. Za samu Sloveniju u tom kontekstu Pahor je odredio mesto u istočnom bloku, gde pripadaju takođe i Hrvatska, Rumunija, Bugarska, a u perspektivi Srbija, Crna Gora, Makedonija, samoproglašeno Kosovo, Turska i Ukrajina.

Druga varijanta predviđa sprovođenje granica među regionima u skladu sa istorijskim i geopolitičkim tradicijama i podelu EU na sastavne delove – atlantski, baltičko-severnomorski, dunavsko-crnomorski i mediteranski. Ovde se već za Sloveniju i njene susede pojavljuje široko polje za traženje regionalnih suseda-saveznika, s tim što bi pokušali da maksimalno ugodno iskoriste položaj Balkana na raskrsnici Mediterana i Pricrnomorja.

Postoji još jedna varijanta koju danas razmatra Ljubljana – ulazak Slovenije u Višegradsku grupu sa Mađarskom, Poljskom, Češkom i Slovačkom. I to ne usamljena, nego zajedno sa Austrijom – što praktično označava pokušaj obnavljanja bivše Austro-Ugarske u okvirima EU.

Svi gore nabrojani modeli imaju pod sobom jedan ključni momenat: to je upravo rastuće nepoverenje u centralnoj i istočnoj Evropi prema sposobnosti centralnih institucija EU da efikasno zaštite njihove interese. Govoreći o ekonomskoj svrsishodnosti ili političkoj ugodnosti uzajamnog delovanja u okvirima regionalnih blokova, Borut Pahor i njegovi istomišljenici (među koje se u potpunosti mogu svrstati i lideri Mađarske, Češke, Slovačke i drugih država regiona) praktično vide svoja udruženja kao „ostrva stabilnosti“ na fonu migracionih tokova koji su zapljusnuli Evropu i koji sa sobom nose međuetničku i međukonfensionalnu napetost, krizu tradicionalnih evropskih vrednosti i elementarni terorizam.

U sadašnjim evropskim realijama određena reanimacija na platformi megaregiona bivše Jugoslavije (i čak stvaranje nekakve Balkanske feederacije sa priključivanjem Rumunije i Bugarske) – za šta su već požurili da optuže slovenačke političare – stvarno izgleda manje zlo u poređenju sa politikom Brisela.

Analogne uznemirujuće izjave čuju se i od strane vodećih evropskih zemalja. Vice-kancelar Nemačke i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel je u intervjuu nemačkom izdanju Spiegel direktno upozorio na realne perspektive raspada EU i izlaska iz nje ključnih država. [1]

Kao uzrok on vidi porast antievropskog raspoloženja u nizu glavnih zemalja bloka.

A lider sadašnje predizborne trke u Francuskoj ispred „Nacionalnog fronta“ Marin Le Pen, uspešno skuplja poene, pa tako i parolom o izlasku njene zemlje iz NATO, EU i evrozone. Prema njenim rečima, Francuska mora da izađe iz NATO pakta i EU, a zonu evro da napusti istovremeno sa drugim državama.  «Frexit će biti deo moje politike“ – obećala je ona. Prema njenom mišljenju, kada Francuska izađe iz EU i zone evra, to isto moraju učiniti i Portugal, Italija, Španija, Irska, Grčka i Kipar. „Idealno bi bilo da sve te zemlje izađu isti dan sa Francuskom i ja ću pokušati da ih u to ubedim“ – istakla je Marin Le Pen. Prema mišljenju lidera «Nacionalnog fronta», povratak francuskog franka u život i preporodi drugih nacionalnih valuta mogu u potpunosti korelisati sa jedinstvenom platežnom monetom ES ECU (European Currency Unit), koja se koristila u periodu 1979–1998. godine – do uvođenja u opticaj sadašnjeg evra.[2]

EU treba da bude slobodna konfederacija država koje uvažavaju nacionalni suverenitet, a MMF mora biti likvidiran – smatra Marin Le Pen.

„Pre dva veka se moglo stići od Baltičkog u Jadransko more preko Crnog mora, prelazeći teritoriju samo dve zemlje: Ruske i Otomanske imperije. Danas, 60 godina posle potpisivanja Rimskog sporazuma i četvrt veka posle pada železne zavese, vi morate proći preko desetak zemalja na putu iz Talina (Estonija) do Trsta (Italija), preko Odese (Ukrajina). Desetak sada već nezavisnih država, čija se sudbina ipak još uvek rešava u drugim prestonicama, juče – Sankt Peterburgu i Konstantinopolju, danas – u Moskvi, Briselu, Vašingtonu i Ankari“ – ovim veoma neprijatnim rečima za današnju navodno „jedinstvenu Evropu“ opisao je situaciju u istočnoevropskim regionima francuski časopis Le Monde. [3] I, kao da povratak vremenima te iste Austro-Ugarske i drugim modelima stogodišnje starosti (sto godina posle raspada pređašnjih imperija) za mnoge danas ne izgleda tako lošom varijantom.

__________________________

Odrednice:

[1] – www.spiegel.de/spiegel/sigmar-gabriel-ueber-das-spd-konzept-fuer-den-bundestagswahlkampf-a-1128910.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=twitter#ref=rss

[2] – www.rbc.ru/rbcfreenews/586cfd2a9a794755b12645b2

[3] – www.lemonde.fr/europe/article/2016/12/25/l-europe-des-confins-des-pays-baltes-en-plein-doute-1-5_5053852_3214.html?xtmc=ukraine&xtcr=4

Izvor: Fond Strateške Kulture