Odbrana principa i normi međunarodnog prava

Samit lidera dvadeset najuticajnijih nacija sveta (G20) počeo je juče (5. septembra) u Sankt Peterburgu. Iako, G 20 na svom dnevnom redu ima ekonomske teme nijedan sastanak lidera najjačih zemalja nije mogao da izbegne teme koje su se aktualnim političkim trenutkom nametale kao goruće. Tako je kriza u Siriji, (o)stavila u zapećak od životnog značaja važne ekonomske teme narastajuće krize u Evropi i svetu. Neki analitičari tvrde da trenutno ne postoji važnija tema od samog epiloga koji su podigle tenzije oko navodne upotrebe hemijskog oružja u okolini Damaska 21. avgusta. Važne koliko i opstanak sveta kakvog (pre)poznajemo.

Uoči početka samita G20, predsednik Ruske Federacije, dao je intervju novinarima agencije Asošijeted pres (AP) i Kanala 1. Top 10 tema od krize u Siriji, Snoudena, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Rusije, pa sve do pitanja: da li je predsednik Rusije zaista ulovio džinovsku štuku tešku 21 kilogram u Tuvi blizu granice s Mongolijom[1] ili je to bio čist marketinški trik bile su sadržina razgovora koji je pomerio granice razumevanja ruskog poimanja politike u aktualnom političkom okruženju.

Naravno, samo za one koji to žele da čuju. Mora se priznati u poslednjih nekoliko godina sve je veći broj onih država i nacija koje pažljivo slušaju šta lider Rusije ima da kaže i Rusija polako ali sasvim sigurno postaje nezaobilazna tema u međunarodnom forumu zemalja koje se grčevito bore da povrate oduzet im suverenitet. Možda bismo razgovor koji je Putin vodio s predstavnicima sedme sile, kao i poslednje ruske spoljnopolitičke aktivnosti i mogli da podvedemo pod: očuvanje međunarodno pravnog poretka. I svakome, ko je iole upućen u to šta taj poredak jeste i koje mehanizme on koristi, bilo bi sasvim dovoljno da razume da je Ruska Federacija zauzela jedinstven i nepokolebljiv stav da poredak prava jeste i može biti jedini garant očuvanja, kako pojedinačnih država i naroda, tako i celokupne međunarodne zajednice. Odatle, upravo proističu svi unutrašnji i spoljnopolitički potezi koji Rusiju izdvajaju u svet velikih naroda a njenog lidera svrstavaju u red, zaista, ozbiljnih državnika oko kojih gravitira sve veći broj ugnjetenih i poniženih naroda.

Samo ovo je dovoljno da se razume, zašto su reakcije koje dolaze iz Zapadne hemisfere tako agresivne i nesuvisle. Reč je, dakle, o nekoliko najjačih zapadnih korporativnih država koje su svojim neoliberalnim pohodom na celu Planetu pravo i pravdu zamenili ogoljenom silom. Silom koja im je donela ogromnu moć i profit koji je u stopu prati, s jedne strane. S druge strane, ta ista sila poslužila je svetskim oligarsima (kao mafijašima na ulici) da uteraju strah u kosti narodima koji bi možda pomislili da se opredele na neposlušnost. Zato danas imamo međunarodnu scenu koja izgara u sve većim krizama; regione severa Afrike i Bliskog Istoka koji ne beleže više države nego ratišta; ekonomski devastirane zemlje Evrope koje su sledeći logiku zapadnog korporativnog sveta i njihovih instrumenata poput MMF trčeći uletele u dužničko ropstvo. Konačno, svet danas beleži devastaciju svih međunarodno-pravnih normi i njihovih garanata samo zato što su zapadne „sile“ odlučile da prekomponuju svet u drugoj polovini prethodnog veka jer nije bio prema njihovoj imperijalističkoj meri. Tu fazu rata dobile su, kako finansijskim, tako i sredstvima (pri)sile. Da li će samit G20 razrešiti bilo koje od važnih pitanja-sumnjamo. S druge strane, kriza u Siriji na političkom planu počela je da šalje signale nekih novih, za mnoge iznenađujućih trendova koji mogu da znače i povratak izgubljenih vrednosti i mehanizama koji su garantovali međunarodni poredak.

„ Mi ne branimo sadašnju sirijsku Vladu. Mi branimo potpuno drugačije stvari. Branimo principe i norme međunarodnog prava. Branimo postojeći svetski poredak. Takođe, branimo da se, čak, i mogućnost upotrebe sile može jedino diskutovati samo u okvirima postojećeg svetskog poretka i međunarodnog prava. To je ono što mi branimo. To je ta apsolutna vrednost,“[2] rekao je Vladimir Vladimirovič Putin novinarima AP i Kanala 1.

Utvrđivanje činjeničnog stanja na osnovu nepobitnih materijalnih dokaza koji bi dali rezultate van svake sumnje i odredili ko je upotrebio i kakvu vrstu oružja u okolini Damaska 21. avgusta tekuće godine, prema rečima prvog čoveka Rusije jedino je merodavno. Naravno, pod osnovnom pretpostavkom da se takva aktivnost u ovom slučaju mora održati pod okriljem Ujedinjenih Nacija. To je jedino mesto koje okuplja sve države međunarodne zajednice. Van tih okvira upotreba sile protiv suverene države ravna je agresiji, izričito je naglasio predsednik RF.

Sasvim je očigledno da SAD od agresije na (tada) suverenu Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), Savet bezbednosti UN ne prepoznaju kao telo koje jedino ima nadležnost da odlučuje o načinima garantovanja mira u delu sveta koji sukobima može da ugrozi mir u okruženju, kako to nalaže povelja OUN. Naprotiv. Sjedinjene Američke Države napravile su sebi lojalan mehanizam koji im je od SRJ, preko Iraka do sada situacije u Siriji obezbeđivao da bez odluke Saveta Bezbednosti vojno intervenišu na teritorijama drugih suverenih zemalja, svaki put kada „snage“ koje sponzorišu, u svrhu rušenja njima nelojalnih uprava, gube na terenu. U najmanju ruku smo očekivali, rukovođeni prethodnim iskustvom, da će američki saveznici u nizu agresija i ovaj put bespogovorno slediti „ratne bubnjeve“ koji poduže pozivaju na uzbunu iz Vašingtona. Međutim, ovaj put nešto je pošlo po zlu za SAD.

„Kada je reč o odlukama koje su donele izvestan broj nacija da ne učestvuju u ovoj vojnoj operaciji-iskreno, bio sam zaista iznenađen time,“ rekao je Putin u intervju objašnjavajući da je verovao„da zapadno društvo poduže deluje pod principom uniformisanosti, slično odlučivanju kakvo vezujemo za period Sovjetske Komunističke Partije. Međutim, pokazalo se da to nije slučaj. Zaista postoje ličnosti koje vrednuju svoj suverenitet, koje analiziraju situaciju, i koje imaju hrabrosti da donose odluke u interesu svojih zemalja i naroda kao i da brane svoja uverenja. Ovo je dobra stvar koja govori da svet jača u svojoj multipolarnosti“ [3] zaključio je Putin.

I ovo je jedna od značajnih posledica sirijske krize koja je, neočekivano, polarizovala članice zapadne civilizacije. Svaka kriza, faktički, isproba „mišiće“ jakih zemalja i odmeri snage. To zaključujemo prema reakcijama koje se množe kako kriza eskalira. Sirija je pokazala da je svet više nego zreo da se vrati na pozicije „aktivne miroljubive koegzistencije“ koja mu je oduzeta interesima korporativnog sveta. Ta ista zajednica je poništila atribute državnosti svima koji su joj se našli na putu, ostavljajući za sobom pravu pustoš. Iako, prepoznatljiva istorijska epizoda, teško je čak i razumeti razmere civilizacijskog uništenja koje su u ime profita i moći ostavili zapadni oligarsi. Kao što bi podjednako bilo nepodnošljivo prihvatiti da ti isti korporativni menadžment prođe nekažnjeno ili što je još gore pregrupiše se u momentu ponovne ditribucije moći na međunarodnoj sceni. Holokaust prošlog i s početka ovog veka mora biti podjednako kažnjen kao i krvavi pir tokom Drugog Svetskog rata.

U međuvremenu, svet čeka nalaze inspektora Ujedinjenih Nacija koji bi trebalo da daju odgovore na brojna pitanja koja se postavljaju posle 21. avgusta; SAD se spremaju za agresiju; Rusija šalje izveštaj UN na 100 strana koji predstavlja dokaze stručnjaka koji su ustanovili da su pobunjenici upotrebili nervni gas sarin tokom napada u blizini Alepa 19. marta tekuće godine na osnovu kojeg Generalni Sekretar UN najavljuje povratak inspektora UN u Siriju radi utvrđenja i ovih navoda.[4] Britanija se bavi istragom da li su privatne kompanije iz Velike Britanije dobile dozvolu od Vlade da izvezu komponente od kojih se pravi sarin u Siriju.[5] Predsednik Rusije, reaguje na dešavanja unutar institucija SAD poput Kongresa, podsećajući ih da oni nisu nadležni za odobravanje vojne akcije u Siriji već Savet Bezbednosti. Frapiran istupom državnog sekretara SAD koji je američki Kongres „lomio“ do odluke da podrže vojnu intervenciju lažima, lider Rusije rekao je u razgovoru sa članovima komiteta za ljudska prava RF:

„Lažu, naravno, i to ružno lažu. Pogledao sam te kongresne debate. Primera radi, jedan kongresmen pita gospodina Kerija: A ima li tamo Al Kaide, neki tvrde da će ojačati? Ne, uzvratio je Keri i rekao da odgovorno tvrdi da Al Kaide u Siriji i nema”, ukazao je predsednik Rusije. „Al-Nusra je borbeno najsposobnija formacija unutar sirijske opozicije. To i Amerikanci znaju. Nisam se osećao prijatno dok sam to slušao i bio sam začuđen. Jer, mi opštimo sa tim američkim zvaničnicima i polazimo od toga da su pristojni ljudi. Ali, evo, lažu. I znaju da lažu. To je baš žalosno,“[6] konstatovao je Putin.

Svet gori i izgara pred korenite promene. SRJ, Irak, Afrička proleća i jeseni, Iran, Sirija, pre toga Avganistan i ko zna koliko još žarišta, čeka da bude aktivirano pre nego SAD prihvate činjenicu da više ništa nije isto i da svet, kako je rekao prvi čovek Rusije, sve više jača u multipolarnosti. I ovih dana svi oni koji shvataju dolazeće promene reaguju dajući tako podršku onome što Rusija brani godinama unazad a to je međunarodnopravni poredak. On mora da povrati oduzeto mu mesto, inače niko više nije siguran nigde u svetu. I to podržavaju svi oni koji znaju značaj i vitalnu vrednost prava i pravde. Ređaju se primeri podrške apelima za obustavu agresije koju Amerika sprema Siriji i svaki od njih može se nazvati hrabrim i vizionarskim. Jedan od tih je i primer i srpske najsvetlije zvezde na sportskom nebu, tenisera Novaka Đokovića koji je osudio moguću agresiju na Siriju iako potpuno svestan šta sve može da izgubi tim činom…naravno, osim svog talenta, a u ovom slučaju to je sasvim dovoljno zar ne?

Ipak naš Novak, rođeni Beograđanin zna kako izgleda živeti pod bombama. On je imao tek 12 godina kada je njegov rodni grad NATO bombardovao tri meseca: „Bili smo nemoćni, srećom svi smo preživeli, i iz tog iskustva i te situacije izvukli smo životnu lekciju“ rekao je prvi teniser sveta decidirano braneći svoj stav „Apsolutno sam protiv svake vrste oružja, svake vrste vazdušnih ili raketnih napada. Protiv sam svega što je destruktivno, jer sam imao lično iskustvo, znam da to ne donosi nikome ništa“[7], rekao je Đoković prvog dana meseca septembra u sred Njujorka, sedišta UN, ali i grada u kome se održava US Open, poslednji grend slem turnir u sezoni.

Konačno, kad ovo izgovore: prvi čovek Istočne civilizacije i prvi teniser sveta, minimum što očekujemo jeste da se članstvo ovog kluba milionskom progresijom uvećava iz dana u dan. To je onda kritična masa za još kritičniji opstanak korporativne zapadne hemisfere, zar ne?

————————————————————————————-

[1] http://www.jutarnji.hr/video–muskarac-od-akcije-vladimir-putin-ulovio-stuku-tesku-21-kg–pa-se-ulovom-pohvalio-na-televiziji-/1116720/

[2] http://rt.com/news/putin-interview-ap-channel1-431/?utm_source=browser&utm_medium=aplication_opera&utm_campaign=opera

[3] isto

[4] http://rt.com/news/chemical-aleppo-findings-russia-417/

[5] http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/revealed-uk-government-let-british-company-export-nerve-gas-chemicals-to-syria-8793642.html

[6] http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-amerikanci-u-kongresu-lazu-o-siriji-i-znaju-da-lazu

[7] http://www.naslovi.net/2013-09-02/beta/djokovic-protiv-vazdusnih-udara-na-siriju/6961359

Izvor: Fond Strateške Kulture