Ђоковићева порука мира

Светски тениски првак Новак Ђоковић играјући на US OPEN турниру јасно је поручио да је против војног напда САД на Сирију. „У потпуности сам против било какве врсте оружја, било каквих напада из ваздуха ракетама. Потпуно се противим нечему што је деструктивно, јер сам имао лично искуство. Знам да то не може да донесе ништа добро никоме“, каже Ђоковић. Ова порука мира најбољег тенисера на планети представља његову храброст да се активно бори за поштовање људских права.

Са друге стране, забрињава што је мали број светских јавних личности устало против најаве војне акције САД и савезника у Сирији. Истоврeмено, веома је мали број јавних личности у Србији који су дигли глас против злих намера светских силеџија да коришћењем најсавременије војне технике дође до страдања цивила. Као да је домаћа јавност заборавила на сву патњу и на све цивилне жртве које смо поднели 1999. године током НАТО агресије. Сирија је сада у грађанском рату где су „побуњеници” спонзорисани од неких западних држава и њихових тајних служби. Светска јавност већ дужи период показује непристојну равнодушност према страдању народа и рушењу држава. Случајеви Авганистана, Ирака, Либије, Србије и сада Сирије и низа других малих народа покзује да је нестао међународни правни поредак и са њим елементарне моралне норме савремене цивилизације.

Новак Ђоковић је врхунски спортиста. Његова порука мира треба да буде путоказ не само спортистима, већ свим људима у свету. Својим храбрим иступом показао је да спортска дипломатија некада надјача државну дипломатију. Уверени смо да ће Новакова порука пробудити савест свих који мисле да је рат највеће друштвено зло. А равнодушност је форма слагања са злом које влада у свету, зар не?

Истовремено храброст Новака Ђоковића и „ћутање“ државних структура Србије, пре свега владе, министарства спољних послова и политичких партија говори куда иде Србија. Пут Србије је да буде послушна, кооперативна држава мирних и тихих политичара који ће „гледати своја посла“ док свет гори као што је и Србија горела 1999. године. Садашња власт била је и власт 1999. године када је Србија разарана од САД и НАТО. Србији и њеном народу сметало је ћутање и пасивност  Европе, која је и подржала рушење Србије. Тада су Вучић и Дачић били на истој страни против САД и НАТО, а сада су обојица на истој страни са ЕУ и САД, и пасивни према намерама САД да „силују“ Сирију упркос отпору Велике Британије, Немачке па и НАТО, а псебно Кине и Русије.

Коме се влада Вучић-Дачић прилагођава у глобалној оцени света. САД или правном поретку и УН. Јасно је да постоји јак, скоро додоворички карактер владе Србије спрам свега оног што долази из САД,  па је евидентно да је и ћутање, око могуће и све извесније војне интервенције, у контексту оваквог опредељења српских власти. Вучић и Дачић ћуте икао знају да ће рат у Сирији бити пренет на енергетски и економски терен ЕУ и Србије и да ће милиони избеглица из Сирије кренути према Европи, па и Србији.

Све ово је последица немања сопствене активне спољне политике, што се политика води на „пијачни начин“, што нема поштовања слободе и поноса других народа. Све је то Србија преживела и у време власти Вучића и Дачића. Сада наши „владари“ желе да ставе „главу у песак“ да буду „добри момци“, јер су за свет 1999. године били „лоши момци“. Добри момци из Србије сада виде само своју власт и себе а Србију као своју политичку „касабу“. Зато је је јасан став Новака Ђоковића уједно и апел савести, пре свега са власт у Србији, СПЦ и просвећни свет. Послушност која се граничи са губитком осећаја за правду других, укључујући и Сирију и њен народа, може да се тумачи као вид ропске понизности.

Власти у Приштини подржале су напад САД на Сирију, јер су преко „Ујка сема“ и НАТО дошли до „отимања“ Косова и Метохије – „органске душе“ Србије, али што се ми, као жртва оних истих џелата који су се сада устремили на Сирију, не изјашњавамо против рата, макар симболично, није нам на част. Али зато је Новак Ђоковића упутио поруку властима, и не само поруку него им је бацио рукавицу поноса и части. Ако је имају власт у Србији ће реаговати. Ако је немају они ће ћутати и тако показати да су својим ћутањм одобрили злочин и рат који уништава народ и државу. То ће значити да су те исте власти спремне и да жртвју и сам народ Србије и државне интересе Србије због своје власти.

Извор: Видовдан