Đokovićeva poruka mira

Svetski teniski prvak Novak Đoković igrajući na US OPEN turniru jasno je poručio da je protiv vojnog napda SAD na Siriju. „U potpunosti sam protiv bilo kakve vrste oružja, bilo kakvih napada iz vazduha raketama. Potpuno se protivim nečemu što je destruktivno, jer sam imao lično iskustvo. Znam da to ne može da donese ništa dobro nikome“, kaže Đoković. Ova poruka mira najboljeg tenisera na planeti predstavlja njegovu hrabrost da se aktivno bori za poštovanje ljudskih prava.

Sa druge strane, zabrinjava što je mali broj svetskih javnih ličnosti ustalo protiv najave vojne akcije SAD i saveznika u Siriji. Istovremeno, veoma je mali broj javnih ličnosti u Srbiji koji su digli glas protiv zlih namera svetskih siledžija da korišćenjem najsavremenije vojne tehnike dođe do stradanja civila. Kao da je domaća javnost zaboravila na svu patnju i na sve civilne žrtve koje smo podneli 1999. godine tokom NATO agresije. Sirija je sada u građanskom ratu gde su „pobunjenici” sponzorisani od nekih zapadnih država i njihovih tajnih službi. Svetska javnost već duži period pokazuje nepristojnu ravnodušnost prema stradanju naroda i rušenju država. Slučajevi Avganistana, Iraka, Libije, Srbije i sada Sirije i niza drugih malih naroda pokzuje da je nestao međunarodni pravni poredak i sa njim elementarne moralne norme savremene civilizacije.

Novak Đoković je vrhunski sportista. Njegova poruka mira treba da bude putokaz ne samo sportistima, već svim ljudima u svetu. Svojim hrabrim istupom pokazao je da sportska diplomatija nekada nadjača državnu diplomatiju. Uvereni smo da će Novakova poruka probuditi savest svih koji misle da je rat najveće društveno zlo. A ravnodušnost je forma slaganja sa zlom koje vlada u svetu, zar ne?

Istovremeno hrabrost Novaka Đokovića i „ćutanje“ državnih struktura Srbije, pre svega vlade, ministarstva spoljnih poslova i političkih partija govori kuda ide Srbija. Put Srbije je da bude poslušna, kooperativna država mirnih i tihih političara koji će „gledati svoja posla“ dok svet gori kao što je i Srbija gorela 1999. godine. Sadašnja vlast bila je i vlast 1999. godine kada je Srbija razarana od SAD i NATO. Srbiji i njenom narodu smetalo je ćutanje i pasivnost  Evrope, koja je i podržala rušenje Srbije. Tada su Vučić i Dačić bili na istoj strani protiv SAD i NATO, a sada su obojica na istoj strani sa EU i SAD, i pasivni prema namerama SAD da „siluju“ Siriju uprkos otporu Velike Britanije, Nemačke pa i NATO, a psebno Kine i Rusije.

Kome se vlada Vučić-Dačić prilagođava u globalnoj oceni sveta. SAD ili pravnom poretku i UN. Jasno je da postoji jak, skoro dodovorički karakter vlade Srbije spram svega onog što dolazi iz SAD,  pa je evidentno da je i ćutanje, oko moguće i sve izvesnije vojne intervencije, u kontekstu ovakvog opredeljenja srpskih vlasti. Vučić i Dačić ćute ikao znaju da će rat u Siriji biti prenet na energetski i ekonomski teren EU i Srbije i da će milioni izbeglica iz Sirije krenuti prema Evropi, pa i Srbiji.

Sve ovo je posledica nemanja sopstvene aktivne spoljne politike, što se politika vodi na „pijačni način“, što nema poštovanja slobode i ponosa drugih naroda. Sve je to Srbija preživela i u vreme vlasti Vučića i Dačića. Sada naši „vladari“ žele da stave „glavu u pesak“ da budu „dobri momci“, jer su za svet 1999. godine bili „loši momci“. Dobri momci iz Srbije sada vide samo svoju vlast i sebe a Srbiju kao svoju političku „kasabu“. Zato je je jasan stav Novaka Đokovića ujedno i apel savesti, pre svega sa vlast u Srbiji, SPC i prosvećni svet. Poslušnost koja se graniči sa gubitkom osećaja za pravdu drugih, uključujući i Siriju i njen naroda, može da se tumači kao vid ropske poniznosti.

Vlasti u Prištini podržale su napad SAD na Siriju, jer su preko „Ujka sema“ i NATO došli do „otimanja“ Kosova i Metohije – „organske duše“ Srbije, ali što se mi, kao žrtva onih istih dželata koji su se sada ustremili na Siriju, ne izjašnjavamo protiv rata, makar simbolično, nije nam na čast. Ali zato je Novak Đokovića uputio poruku vlastima, i ne samo poruku nego im je bacio rukavicu ponosa i časti. Ako je imaju vlast u Srbiji će reagovati. Ako je nemaju oni će ćutati i tako pokazati da su svojim ćutanjm odobrili zločin i rat koji uništava narod i državu. To će značiti da su te iste vlasti spremne i da žrtvju i sam narod Srbije i državne interese Srbije zbog svoje vlasti.

Izvor: Vidovdan