Окупациона хроника европске Србије

Готово да више нико и не примећује да скоро свака информативна емисија на медијима ЕУ-ропске Србије обавезно почиње саопштењем неке фукаре из Брисела. Што је положај тог евро-чиновника нижи у евроунијатској хијерархији, то му се даје већи простор у медијима. Не прође ниједан једини дан, а да нека наказа хипокризије са западне стране на почетку вести не истакне силне похвале на рачун Вучићевог режима и не најави скоро отварање поглавља и почетак преговора, вероватно на Куково лето. Нарочито је приметно како јавни и остали сервиси евроунијатске окупације Србије Јоханеса Хана и даље ословљавају са комесар за проширење и тиме отворено лажу све грађане Србије. У Европској комисији звање комесара за проширење одавно више не постоји. Јоханес Хан је комесар за преговоре о проширењу и добросуседску политику ЕУ. Разлика је очигледна, а и драстична, што би рекли Надреалисти. За то време европски надреализам и виртуелна евроопијеност постају једина призната стварност у Србији.

Ако је ишта одвратније од свакодневног испирања мозга грађанима евроутопијом и креирање матрикс-реалности у Србији, онда су то славопојке у част неприкосновеног вође и лидера, јединог, храброг и непоновљивог Александра Вучића.

Уочи Вучићеве посете Албанији насловне стране режимске и прозападне штампе врвеле су од наслова типа да се на Вучића спрема атентат, да му прете, да су мере безбедности дигнуте на највиши степен уочи Вучићевог доласка у Тирану. Смисао овог медијског спиновања јесте да се Вучић прикаже као одважан, храбар, непоколебљив, неустрашив, како сам иде мечки на рупу и сл. Наравно, јасно је да су то празне измишљотине и глупости. Вучићу је у Тирани претила мања опасност него у Кнез Михаиловој улици. На крају крајева, зашто Албанија не би на највишем нивоу дочекала Вучића, који је све своје капацитете усмерио у стварање ”велике Албаније”? Има ли уопште неког са имало мозга у глави коме још није јасно да су се Вучић и његов другар Рама састали по налогу својих господара из Вашингтона и Брисела? То што је главни пројекат САД-а и ЕУ у овом делу Европе стварање ”велике Албаније” као бране руском утицају на Балкану и даље гушење и рушење православних и словенских народа на Балкану Вучића много не интересује. Он је ту да као и Рама спроводи западне налоге. Рама је, наравно, много задовољнији, јер види шансу да му актуелни западни ментори подаре Албанију по мери ”Призренске лиге”. А ми треба да се упитамо шта уопште премијер Србије тражи у Тирани после онаквих провокација и отвореног агресорског и терористичког деловања званичне Албаније против Србије, Македоније и Грчке.

Треба ли подсећати на ”случај дрон” са фудбалске утакмице, провокације Едија Раме приликом посете Београду у виду изјаве да је Косово независна држава и дочека Раме у Прешеву са развијеним заставама са мапом ”велике Албаније”, или на Куманово? Нормална држава никада не би ни дозволила долазак премијера једне земље који толико ниподаштава и гази Устав, сувереност и достојанство земље домаћина, већ би и Рама и албански амбасадор у Београду били проглашени непожељним особама и био би им уручен званичан демарш. Уместо тога Вучић најављује аутопут ”велике Албаније” Ниш-Тирана као ”приоритет” његове владе, која има задатак да укуца последње ексере на ковчег на којем пише Србија.

Патолошком лажову и издајничкој великоалбанској ништарији, Вучићу, као да ни ово још није било доста, него је најавио и прикључење на амерички гасовод из Азербејџана уз помпезну изјаву коју је дао у разговору за Асошијејтед Прес да тиме диверзификује снабдевање гасом и смањује ”енергетску зависност” од Русије. Баш је Вучић ”јуначки” одбрусио, па сада трчи до Бајдена да пред њим шени и поднесе рапорт. Ова идиотска и лажљива изјава не само да нема везе са животом, него још производи и директне последице по саму Србију, јер нас сврстава у антируски фронт који предводи Вашингтон.

Да је којим случајем у Русији на власти неки Вучић који би за тепсију рибе продао нафтна и гасна налазишта и гасоводе западним корпорацијама онако како Вучић продаје Телеком, онда нико не би ни говорио ни помињао ”гасну зависност”. Али, на сву срећу у Русији су на власти државотворне и родољубиве снаге које су подигле Русију и први пут после Стаљинове ере Русија може да парира целом Западу. У том односу снага, Вучић и Рама су само бедни локални извођачи радова за посрнулу америчку империју. Међутим, Вучића је сметнуо са ума, или га нису обавестили, да од гасовода из Азербејџана нема ништа. Чак и ако тај гасовод буде изграђен, његов јадни капацитет од 10 милијарди кубика гаса годишње, максимум 16 милијарди годишње ако проради пуним капацитетом, одавно је капарисан и резервисан, Турска ће узимати 6-7 годишње, Италија нешто мање, а остатак добија Грчка. Тај гасовод нас заобилази у широком луку и од њега нема ништа, као ни од фантазија о америчком течном нафтном гасу из шкриљаца.

Са друге стране, сада постаје јасно да је Вучићева влада отворено, подмукло, ”испод жита”, роварила и рушила пројекат ”Јужни ток” заједно са батком Бугарином. Није Зорана Михаиловић са Бранкицом Станковић сама на своју руку радила против ”Јужног тока” без Вучићевог знања. Испада да су бугарски европејци који су отворено ”прогутали жабу” под америчким притисцима и иступили против ”Јужног тока” били куд и камо искренији и отворенији од подмуклог Вучићевог режима. Због те европејске памети дошли смо у ситуацију да руски гас добијамо преко Турске. Сада је и овај пројекат доведен у питање, јер су САД решиле да воде хибридни рат против Русије на Балкану и да је потпуно истисну одавде. То ће довести до потпуне изолације и стварања непријатељског окружења за Србију, са тенденцијом даљег комадања, дезинтеграције и економског колапса који нам следи на ЕУ путу без алтернативе у пропаст.

Стварање од Албаније регионалног хегемона, Србија осакаћена, сиромашна, бедна, очајна, са најавом доношења устава који ће означити и формално признање терористичке и злочиначке творевине у Приштини, подржављењем Војводине и Рашке области, уз наметање идеологије ”друге Србије” за владајућу и гушење Републике Српске и свођење српског народа на слив три Мораве која ће бити најсиромашнија и најзапуштенија земља Европе, довешће до коначног ”решења српског питања” и ”уништења српског вируса” као ”реметилачког фактора”. Таква обогаљена и идеолошки усташоидна творевина своје фрустрације историјског пораза и краха лечила би у виду данка у крви које би дала у новом походу Запада против Русије.

Сада више није реч о томе да ли се исплати или не исплати улазак у ЕУ, до којег по западним изворима може доћи у најбољем случају за десет година, већ је реч о томе да сви они који подржавају улазак у ЕУ заговарају геноцид и истребљење српског народа и уништење Србије као државе. Овде није реч о претприступним фондовима, реформама, условима, па ни уценама, реч је о голом биолошком и духовном опстанку Срба као народа. ЕУ је за нас геноцидни пројекат и ЕУ и НАТО се морају одбацити по сваку цену. Када видимо колико смо становништва изгубили између два пописа и како живимо јасно је да ЕУ носи само смрт и ништавило.

Данас бар нисмо усамљени. Овај режим не само да нас вуче у пропаст, него трује, квари и руши односе са братском Русијом која нас је истински и искрено подржала. Стављати на исти кантар Русију са западним злочинцима који су нас бомбардовали, убијали, подржали и спроводе разбијање наше земље, који су спроводили и спроводе или подржавају сваки злочиначки антисрпски пројекат, није само потпуно безумље, или ствар моралне покварености и службе окупатору, већ и потпуна мржња према сопственом народу и земљи, патолошка и геноцидна мржња, јер домаћа евро елита сматра да је овај народ највећи кривац што таква евро елита није добила да захвати из већег и маснијег америчког казана од оног који су добили за своје слугерањство и издају.

У земљи у којој је нормално да Мајкл Девенпорт буде присутан свуда, од кућа обновљених после поплаве, па до луткарских представа за децу и где агенти страних служби седе на седницама Владе, није ништа необично да исти Девенпорт и његова канцеларија плате испитивање јавног мњења по којем је наводно 59% за ЕУ. Само недељу дана касније долази до резултата где је преко 50% против уласка у ЕУ, по једном, очигледно, објективнијем истраживању. Онда смо на Бујошевићевом сервису евроатлантске Србије засипани подацима како је ЕУ највећи донатор од свих, пазите сад, ”земаља” пострадалима од поплава.

Лажеш, Бујке, лажеш, ЕУ није земља, бар не још увек, већ је чини 28 земаља чланица. Од свих земаља највећи појединачни донатор пострадалима од прошлогодишњих поплава у Србији је Русија, али ово се не може чути код НАТО цензора Бујошевића. Исто тако, ако већ истичу толике донације ЕУ и лепе на свака амбулантна кола заставу ЕУ ако су купљена неком донацијом, био би ред и да на све оно што су разрушиле земље ЕУ и НАТО пакта у агресији 1999. године исто тако залепе њихове заставице уз пригодно објашњење да је и то била ”донација”. Еј, 18 тона осиромашеног уранијума нам је ”донирао” НАТО са ЕУ 1999. године због чега смо данас у европском врху оболелих од карцинома. А колико су тек ”донирали” Тачијеве, Харадинајеве, Чекуове и сл. ”жуте куће” преко којих се и нама Србима пружила прилика да ”донирамо” органе западним и арапским богатунима. Ето, рецимо Дејвид Рокфелер има већ седмо срце уграђено, мало ли је то за таквог ”добротвора човечанства”. Шта има везе ако је због таквих ”добротвора” искасапљено на хиљаде српских цивила, жена и деце убијено, спаљено и силовано, они су за западну елиту само ”бескорисни ждерачи” и ”носиоци српског вируса”.

Не заборавимо и колико смо ми преко страних банака и њихових фирми ”донирали” и ”донирамо” сваке године око две милијарде евра самом Западу у виду капитала које њихове банке исисавају одавде. А тек примена ССП-а, ала смо се и ту ”надонирали”. Захваљујући оним ”донираним” кредитима и оноликим дуговима и задужењима од њихових неолибералних привредних реформи сада су и пензионери и запослени постали прави ”донатори”. Наравно, о овим ”донацијама” не можете ништа чути на Бујкетовом јавном и осталим евроатлантским сервисима западне окупације у Србији. Дванаести час истиче и овом злу се мора рећи ДОСТА!

Слобода се никоме не даје, она се осваја, а окупације се не може нико ослободити без сопственог труда и борбе. Очекивати од оваквих политичких евро-елитиста да ће нешто урадити, значи чекати на ред да те баце у јаму. Време је да се јасно каже да нећемо дозволити да нас под изговором ”реформи” тако ”реформишу” да практично нестанемо као народ и држава. Сада се више не ради о оријентацији, избору, Исток или Запад, већ о нашем голом опстанку. Сваки даљи пут ка ЕУ за нас је наставак тихог геноцида и потпуног нестајања. Пошто је Запад над нама извршио агресију, окупацију и историјску регресију у којој се труди да поништи последњих 200 година нововековне српске историје и да нас баце у положај из 17. и 18. века, нама је преостало једино да учинимо оно што су и наши преци онда чинили, да се боримо за слободу и уједињење и уздамо у Бога, Српство и Русију.

Извор: Српски културни клуб