Opozicija u Srpskoj i nova oktobarska revolucija

Kolegijum Narodne skupštine Republike Srpske zakazao je za 17. oktobar redovnu skupštinsku jednicu na kojoj bi trebalo da budu razmatrani revizorski izveštaji i Predlog rezolucije o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti Srpske. Pitanje koje se nakon ove odluke momentalno otvorilo glasi – kako će se opozicioni poslanici ponašati na zakazanoj sjednici s obzirom na destruktivno ponašanje koje su ispoljili na prethodnoj. Jedan od opozicionih lidera, Vukota Govedarica, predsednik SDS, već je nagovestio: „Ili će poštovati ustav i zakone ili će imati blokadu u parlamentu, pa neka zasedaju gde hoće“.

Inače, opozicione stranke u Srpskoj, od kada su posegle za fizičkom blokadom rada Narodne skupštine RS, konstantno ispostavljaju nove zahteve vladajućoj većini, a pri tome ne odustaju od onih sa početka svoje liste, što se pokazalo i na sednici Kolegijuma Narodne skupštine RS koji je u petak usaglašavao dnevni red za novu sednicu parlamenta. Ne treba zaboraviti da je skupštinsku sednicu, koju su opozicionari pokušali blokirati, po prvi put prenosila privatna medijska kuća TV BN, koja se inače u značajnoj meri finansira iz budžetskih sredstava opština i gradova u kojima Savez za promene ima vlast. To ukazuje na „velika očekivanja“ od pomenute sednice i da je scenario bio odavno napisan (prve pripreme bile su u maju mesecu).

Ujedno, Govedarica je javnost obavestio da je opozicioni blok Savez za promene, kojem pripada i njegova partija, planirao da drugu tzv. Skupštinu naroda održi u amfiteatru Elektrotehničkog fakulteta u Istočnom Sarajevu, ali da im je naknadno otkazano. Radi se o okupljanju simpatizera vlasti oponentskih partija, a koje se nastoji predstaviti kao skupština naroda, po uzoru na tzv. plenume građana, ideju koju su nevladine organizacije nastojale realizovati u Federaciji BiH nakon uličnih nereda početkom 2014. godine, a koja bi bila pandan instituciji narodne skupštine.

Iako je Govedarica, odgovarajući na pitanja koja su se odnosila na ponašanje opozicije na predstojećem skupštinskom zasedanju, na konferenciji za novinare nastojao biti tajnovit, to nije nimalo teško odgonetnuti. Opozicija postaje sve više arogantna, prilikom iznošenja zahteva opozicionari ne mogu prikriti netrpeljivost prema institucijama Srpske. Odnos prema institucijama Srpske je odnos i prema narodu kojeg one predstavljaju, ali lideri minornih političkih partija, sa ne više od dva poslanička mesta, naoružani novim brifinzima koji su im dali osećaj sigurnosti i sigurnih pobednika u borbi protiv „omrznutog režima“, samouvereno koriste naučene floskule tipa „pokazali smo narodu da se više niko ne boji Dodika“.

Tako da su i planovi koje nadmeni Govedarica prikazuje kao plan „A“ i plan „B“ prozirni i ukazuju, ne na mogući prekid, već na izazivanje haosa tokom predstojećeg skupštinskog zasedanja. Opozicioni lideri kao da su kodirani. Važno je osećati se važan, izgledati snažno, pobednički. Floskule poput „Više se niko ne boji Dodika!“ i „Gotov je!“, identične su parolama pučista koji su srušili Miloševića i uveli Srbiju u jedan krajnje deprimirajući period. Peti oktobar je proizvod Soroševog kapitala potpomognutog logistikom američkih i britanskih tajnih službi, te su i petooktobarske floskule kreirali Soroševi operativci. Poziv vlasti na dijalog i aktivnosti Nenada Stevandića na pomirenju, opoziciju su dodatno uverili da je „Dodik gotov“, da je „vlast u strahu“, i da će se nakon incidenata na narednoj (i svakoj narednoj) skupštinskoj sednici „režim srušiti“. Planovi „A“ i „B“ ne mogu biti jednostavniji – izazivati incidente i ne odustajati od parola i vokabulara iz repertoara šarenih revolucija, koje se obavezno pretvore u crne.

Sličnost sa likovima iz „makedonskog scenarija“ više je nego očigledna. Jasno je da inostranim rušiteljima Srpske treba karta na koju će odigrati. U Makedoniji to je bila najbrojnija albanska desničarska partija, koja ne baštini samo platformu Edi Rame i Tiranskog dogovora, već i ideološki okvir Prizrenske lige. Neophodan je bio i insajder koji će Makedoniju iznutra da potkopa. Pronađen je u Zoranu Zaevu, koji će zakonom o jeziku Makedoniju praktično pocepati na dva dela, što će voditi njenom nestanku kao države. U Srpskoj nije definitivno određeno ko će igrati ulogu Zaeva, još se traži ko će biti „prvi među jednakima“. Strategija je odavno poznata, a planirana još u maju ove godine: incidenti, konflikt, haos tokom skupštinskog zasedanja. Zatim bi sledilo „uvođenje demokratije“, odnosno, uz posredstvo stranaca i stranaka iz Federacije predvođenih sa SDA, dovođenje opozicije na vlast. Ako „nenarodni režim“ ne pristane na zahteve opozicije (a oni su nesprovodivi), sednica skupštine će biti blokirana.

Ponašanje dela opozicionih poslanika na prethodnoj sednici nije bio „pasivni otpor“, već uvod u nasilje koje se izbeglo zahvaljujući maestralnom potezu skupštinskog rukovodstva, koje je poseglo za pasivnom protivmerom. Ali, od nasilja se nije odustalo. Medijske pripreme su u toku. Policija se nastoji prikazati kao „Dodikova, a ne narodna“, i da deluje nezakonito. Zemljama u okruženju i EU šalju se poruke da se pripreme za „demokratsko rešenje“ u Srpskoj, i da podrže zahteve opozicije. Problem je što sve više zemalja u EU zaziru od BiH, pa tamošnji mediji i ne prate ovdašnja zbivanja, a „okreću glavu“ i od onog što se dešava na Balkanu uopšte. Planovi „A“ i „B“ su dizanje tenzija tokom skupštinskog zasedanja zahtevima koji će biti neprekidno ispostavljani, iako će dnevni red na klubu poslanika prividno biti usaglašen, samo da bi zasedanje počelo i već viđeni scenario se nastavio. Tada će uslediti insistiranje na novim tačkama dnevnog reda (smena ministra Lukača, pad Vlade itd). Ovo bi se moglo preduprediti ako bi predsednik Narodne skupštine na konferenciji za novinare objasnio da su stavovi o dnevnom redu usaglašeni između klubova poslanika i da novih tačaka van dogovorenog dnevnog reda neće biti, te bi sve izvan usaglašenog bila opstrukcija i uvod u nasilje. Uostalom, opozicionari su medijima već najavili „dnevni red“.

Da podsetimo:

Branislav Borenović: „Poslanici opozicije na narednoj sednici parlamenta Srpske će biti u sali i nastaviti insistirati na svojim legitimnim zahtevima.“ (17. 09. 2017.)

Igor Crnadak: „ U Makedoniji je nerede napravila vlast, a u Republici Srpskoj vlast će otići nakon 12 godina. Vlast građane plaši „makedonskim scenarijem“, ali ne shvata da se neće dogoditi „makedonski scenario“ već scenarij Srpske.“ (17. 09. 2017.)

Dragan Čavić: „Lukač podgrejava atmosferu i vodi RS u pravcu vrlo ozbiljnih koflikata, što nikome nije potrebno.“ (16. 09. 2017.)

Dragan Mektić. „Po čemu je sporan „makedonski scenario“, neka se dogodi u Republici Srpskoj.“ (17. 09. 2017.)

Dragan Čavić: „Blokada parlamenta sve do ispunjenja zahteva opozicije.“ (13. 09. 2017.)

Vukota Govedarica i Branislav Borenović: „Dodik je tražio sastanak, ali ne odustajemo od blokade.“ (13. 09. 2017.)

Izjave poput navedenih daju se kao „uvod u pravo“ zemljama Zapada da podrže opoziciju u rušenju „nenarodnog režima“, koji se protivi ulasku u NATO i EU. Pri tome se, opet, ukazuje da vlast opstaje „uz podršku Rusa ali i Srbije“. Odbijanje sastanka koji je inicirao predsednik Srpske se ističe jer se širim krugovima emituje poruka „on nije naš predsednik“. Sa strane je opozicionarima već sugerisano da poziv na sastanak ukazuje na strah i nesigurnost.

Međutim, doći će vreme kada će predstavnici međunarodne zajednice insistirati da opozicija ode na sastanak sa predsednikom Srpske (kao što su u Makedoniji otišli kod predsednika Ivanova) kako bi se dao legitimitet projektovanoj privremenoj, tj. zajedničkoj vladi u kojoj opozicija treba da bude (i koalicija Domovina, takođe). Naravno, sve ovo vredi ako se stvari budu odvijale prema predviđenom scenariju: podizanje tenzija, incidenti pa nasilje tokom sednice skupštine; „spašavanje opozicije“ od „nenarodne policije“, smena ministra Lukača, intervencija „državnih organa“ (SIPA) uz asistenciju NATO trupa iz susedne Hrvatske kako bi se „uveo red“ u Banjaluci i došlo do „privremene vlade“.

Šta bi ta privremena vlada, ili neko drugo prelazno rešenje, radila do narednih izbora? Privremena vlada je toliko bitna da se u poznatim ambasadama procenjuje da bez nje svi planovi na urušavanju Srpske padaju u vodu. Ona mora prihvatiti da sprovede sve odluke Ustavnog suda i sve odluke Saveta ministara BiH (koji se automatski pretvara u Vladu BiH). Zato se već sada politički i medijski snažno podržava predsedavajući Savjeta ministara Denis Zvizdić i nepostojeća većina u Parlamentarnoj skupštini BiH. Ovu činjenicu članice PIK-a ignorišu, iako bi OHR trebalo da „istumači“ rešenje i disciplinuje postojeću, ili da „zeleno svetlo“ za novu većinu. Prećutkuje se posledična disfunkcionalnost BiH. Iz ambasada koje se oglašavaju i povodom benignih problema, sada se ne oglašavaju, a s pomnom pažnjom se prate dešavanja vezana za sednice Narodne skupštine Republike Srpske.

S obzirom da se udara na temelje državnosti Republike Srpske i da se dovodi u pitanje njen opstanak, odgovor Republike Srpske treba da bude snažan i precizan. To, naravno, iziskuje medijsku pripremu, širu mobilizaciju pozicije (tribine, skupovi) kako bi se situacija predstavila onakvom kakva jeste. Ujedno, poslanicima koji budu ponovo posegli za nasiljem treba najaviti da će svaki ekces biti procesuiran, a odgovornima ukinut poslanički imunitet. Najava ministra Lukača o sprovođenju istrage o neredima u Narodnoj skupštini uplašila je poslanika Adama Šukala, pa je on, zajedno s drugima, proveravao da li je organima pravosuđa protiv njega podneta krivična prijava. Kada se uverio da nije, to je protumačio da je vlast u strahu i da se ne usuđuje da ide dalje. S druge strane, opozicioni lideri podnose krivičnu prijavu protiv direktora Službenog glasnika Srpske zbog neobjavljivanja skupštinske odluke o sprovođenju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, kako bi kod ljudi na javnim funkcijama unosili strah, a najviše se trude da blokiraju policiju da ne bi intervenisala u narednim dešavanjima.

Slika policajca u uniformi koji je sam stao pred grupu opozicionih poslanika i sa njima učtivo razgovarao prikazuje se kao „brutalno policijsko nasilje“, korišćenje „dugih cevi“, zahteva se smena ministra Lukača zbog „policijskog nasilja“ itd. Ako zaista žele videti kako policija reaguje u sličnim situacijama, neka pogledaju snimke intervencije policije nedavno u Barseloni, ili u Parizu povodom protesta zbog zakona o radu ili, pak, slike intervencije policije u SAD. Suzavac, gumeni meci, upotreba vaspitnih palica i sredstava prinude… Policija Srpske je po efikasnosti vodeća u regionu i sa njom se nije igrati.

Šta će uraditi institucije kako bi se sačuvala Republika Srpska? Radi se o zaštiti kritične infrastrukture i upravljanju kriznim situacijama, materiji koja je zakonom regulisana. Malo je verovatno da su je oni koji planiraju nerede proučili pa i ne pretpostavljaju kako će izgledati odgovor Srpske.

Izvor: Fond Strateške Kulture