Отворено писмо председнику Николићу

Уважени господине Председниче,

обраћам Вам се у тренуцима изузетне опасности по српски и друге екс-југославенске народе, а у циљу Вашег анимирања у правцу избегавања трагичних сукоба, крвопролића и пројектованог хаоса.

Обзиром да нисте директно инволвирани у изборне процесе Србије и Српске сматрам да актуелна догађања можете много јасније сагледати од председника Александра Вучића и Милорада Додика. Господа Вучић и Додик максимално су посвећени изборним резултатима и бојим се да нису довољно свесни чињенице да тиме директно генеришу озбиљне поделе и чак конфронтације унутар српског етничког бића. Понајмање су свесни  да то чине у тренуцима све извесније ескалације Трећег светског рата.

Да бих своје обраћање сврсисходно и аргументовано поткрепио морам актуелна дешавања проанализирати кроз различите изворе опасности, од оних регионалних до геополитичких. Но, претходно се морам осврнути на пресуде изречене господи Караџићу и Шешељу. Ове пресуде наоко делују ирационално, али ако их посматрамо кроз функцију генерисања дестабилизације и пројектовања сукоба онда добијају сасвим јасан смисао.

Ипак, као много  важнији извор опасности идентификујем масован повратак наших „бораца џихада“ са простора Блиског Истока. По тврдњама институција на простор Србије (рачунајући и КиМ), Босне и Херцеговине и Македоније већ се вратило око 300 џихадиста, а са 600 њихових „сабораца“ се преговара око повратка. Надам се да су Вас надлежне службе упозориле (забрињавајуће је ако нису!) да овај процес прати спорост у процесуирању, неадекватно санкционисање и укупно погодовање „псима рата“ и терористима, а шта је крајње недопустиво. Није никаква тајна да су правосудне, а делом и безбедносне, структуре свих западно-балканских друштава под чврстом контролом западних центара моћи и, уједно, генератора новог светског рата. Бојим се да су наше институције упрегнуте у пројекат какав начелно називам „очување западнобалканског исламистичког језгра“.

Господине Председниче, прилично аргументовано ценим да је „пројекат Исламске државе“ у фази окончања употребне вредности (функције), те да се већ назиру назнаке новог пројекта – далеко опаснијег и ширег (глобалних размјера). Западно-балканско исламистичко језгро важно је очувати и са аспекта даље радикализације односа на релацији ислам – хришћанство, али и због конкретних дејстава на нашим просторима каква треба да произведу светски рат. Сведоци смо како од првих муџахедина у нашем одбрамбеном рату, преко ал Каиде, до Исламске државе делују идентични актери и по циљно одабраним матрицама, а да се мењају једино форме кроз какве центри моћи једне те исте субјекте представљају наивном човечанству. Уз то Сједињене Државе на овај простор враћају и заточенике војног логора Гвантанамо као додатни фактор дестабилизације.

Како рекох Исламска држава је пред „сломом“, шта у даљем значи да се стотине наших џихадиста налазе у позицији смртног страдања или бјежања у друге земље. Уколико страдају или се разбеже постају неупотребљиви креаторима нових сукоба и то је примарно опредељење због чега их враћају на наше просторе. Просто да их сачувају! Елем, ових дана ствара се муслиманска војна алијанса под називом „Исламска војна коалиција“ и то је управо та нова форма у каквој ће ови фанатици бити употребљени, односно за какву их центри моћи настоје сачувати.

Оснивачи ове алијансе тврде како то чине зарад „борбе против тероризма“ и тиме аутоматизмом указују на манипулативна и неискрена опредељења. Против кога ће се „борити“ ова алијанса? Против терористичких организација или оружаних формација какве су претходно створили, финансирали, инструментализовали и ино!? Формирање војног савеза од чак 34 државе против Исламске државе, формације у озбиљном расулу, крајње је бесмислено и просто указује да овде постоје сасвим друге намјере и планови. Сам назив довољно говори – формира се „исламска војска“! Можемо слободно закључити како се овде идентификује један од актера будућег светског рата, а шта нас наводи на једноставно питање – ко је други актер?

У идентификовању другог актера рата довољно је да погледамо шта Европа трпи само у задњих годину и дуже. Стравични терористички напади, ма шта ми говорили или хтели, имају за циљ хомогенизовати хришћанску Европу против ислама и то се свакодневно доказује или материјализује. Одавно указујем како центри моћи Сједињених Држава настоје придобити Русију као партнера или савезника у борби против ислама и у томе су већ делимично успели. Но, оно шта претпостављам да ће се догодити у скорој будућности резултираће чврстом алијансом Америке, Европе и Русије, а све се своди на питање:

Како произвести Трећи свјетски рат?

Уважени господине предсједниче, ово питање нас управо враћа на претходно поменути пројекат повратка „ударне песнице“ џихада са Блиског Истока на Западни Балкан. Стопостотно сам сигуран да ће сценарио произвођења Трећег свјетског рата ићи како Вам овде наводим. Република Српска нема капацитете да прими иоле озбиљнији напад исламиста, односно да се адекватно супротстави широком нападу на више угрожених локалитета. Преко деценије траје пројекат „опкољавања“ Српске формирањем вехабистичких оружаних група унутар и око Републике Српске. Већ ту постоји организација каквој се ми објективно нисмо способни одупрети ни неколико дана, а посебно је питање: од кога можемо очекивати помоћ и када? Кад на чело вехабита позиционирамо џихадлије повратнике из Сирије и Ирака, каквима је произвођење хаоса и крвопролића тек „рутина“, долазимо до ситуације над каквом би се требало озбиљно забринути.

Јављам Вам се из Приједора, дакле, са крајњег запада Српске где управо очекујем да ће доћи до првог пројектованог хаоса. Становници Париза или Брисела не беже након терористичких напада јер напросто немају наша искуства. Ситуацију у каквој би вехабије на више локалитета запалиле куће, запуцале и заврискале ратне покличе, а посебно уз изостанак адекватног отпора, морамо тумачити и кроз масовно бјежање неколико стотина хиљада Срба какво би засигурно уследило. Сасвим довољно познајем институционалну капацитираност Републике Српске, баш као и изворе опасности у домену исламистичког радикализма, да аргументовано могу устврдити како нисмо способни одбранити приједорску регију у случају иоле озбиљнијег напада. Уколико исламисти истовремено или у кратком року нападну и Зворник, Вишеград и Фочу једино шта објективно можемо очекивати јесте масовна бјежанија становништа.

Један такав широки напад, господине председниче, аутоматизмом би се рефлектовао на простор Санџака, те на југ Србије и увек кључало Косово. У даљем сасвим утемељено можемо очекивати озбиљну дестабилизацију Македоније, па и комплетног региона.

Но, овде се морамо запитати: шта би једна таква дестабилизација западно-балканског подручја произвела на плану геополитичких дешавања? Видите, већ пренапетој Европи у овом тренутку потребни су снимци и фотографије масовних збегова, запаљених насеља, ратних поклича и уопште хаоса на њеним јужним границама како би се усмерила према „непријатељу“ који је тако нешто проузроковао. Циљ свега овога и јесте анимирање Европе и Русије против генератора хаоса, само што то неће бити против Сједињених Држава као стварног генератора, него против муслимана.

Овде долазимо до питања каква би била Ваша реакција на овако пројектовани хаос? Управо идентична реакцији Председништва Босне и Херцеговине или председника Македоније – можете позвати Сједињене Државе, Русију и Европску Унију у помоћ. И то је управо тренутак на ком су базиране пројекције генератора рата. Интервенција једне такве „хришћанске коалиције“ на Западни Балкан ван сваке сумње на овај простор усмерила би хиљаде џихадиста зарад помоћи „браћи муслиманима“. Ширење сукоба у даљем уводи поменуту „Исламску војну коалицију“ и ето нама Трећег светског рата.

На крају, господине председниче, морам апострофирати како се дуго професионално бавим безбедношћу и одлично ми је познато да овакви проекти траже дуге, свеобухватне и обимне припреме. Међутим, позната ми је и доктрина западних хегемона да актере рата уводе у сукобе пре него су то сами намеравали и адекватно се припремили. Знамо то из атентата на краља Александра Обреновића, из Сарајевског атентата, из демонстрација 27. марта и низа сличних примера из наше колективне свести. Неадекватно припремљени ратови производе много теже последице, али и ону најважнију – неспособност актера рата да се одупру поратним креирањима односа какви увек погодују идејним креаторима и генераторима оружаних сукоба.

Озбиљно се бојим да би горе представљени сценарио могао бити реализован и пре окончања наших изборних „процеса“, односно да нас пројектовани хаос озбиљно изненади, па Вас молим да са своје позиције покушате предупредити опасности какве наводим. То већ на првом кораку подразумева заустављање српско-бошњачких конфронтација каквима свакодневно сведочимо. Дакле, започињање сасвим озбиљних, искрених и свеобухватних разговора на плану избегања сукоба. У коначници то, примера ради, подразумева један заједнички апел Вас и Председништа БиХ према надлежним институцијама да у процес повратка наших џихадиста имплементирају степен опасности какву ова лица представљају.

Чак и да су мој процене погрешне или преурањене једноставно се морамо суочити са чињеницом да институције проводе тотално погрешну и по друштво опасну политику према категорији особа какве објективно представљају озбиљну опасност и по регион и по човечанство. Искрено вјерујем да је Ваше политичко и животно искуство довољно за препознавање опасности на које указујем и за адекватно превенирање истих, због чега сам управо и одлучио да Вам се обратим у овом тренутку.

С поштовањем,

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

5 Коментара на Отворено писмо председнику Николићу