Otvoreno pismo predsedniku Nikoliću

Uvaženi gospodine Predsedniče,

obraćam Vam se u trenucima izuzetne opasnosti po srpski i druge eks-jugoslavenske narode, a u cilju Vašeg animiranja u pravcu izbegavanja tragičnih sukoba, krvoprolića i projektovanog haosa.

Obzirom da niste direktno involvirani u izborne procese Srbije i Srpske smatram da aktuelna događanja možete mnogo jasnije sagledati od predsednika Aleksandra Vučića i Milorada Dodika. Gospoda Vučić i Dodik maksimalno su posvećeni izbornim rezultatima i bojim se da nisu dovoljno svesni činjenice da time direktno generišu ozbiljne podele i čak konfrontacije unutar srpskog etničkog bića. Ponajmanje su svesni  da to čine u trenucima sve izvesnije eskalacije Trećeg svetskog rata.

Da bih svoje obraćanje svrsishodno i argumentovano potkrepio moram aktuelna dešavanja proanalizirati kroz različite izvore opasnosti, od onih regionalnih do geopolitičkih. No, prethodno se moram osvrnuti na presude izrečene gospodi Karadžiću i Šešelju. Ove presude naoko deluju iracionalno, ali ako ih posmatramo kroz funkciju generisanja destabilizacije i projektovanja sukoba onda dobijaju sasvim jasan smisao.

Ipak, kao mnogo  važniji izvor opasnosti identifikujem masovan povratak naših „boraca džihada“ sa prostora Bliskog Istoka. Po tvrdnjama institucija na prostor Srbije (računajući i KiM), Bosne i Hercegovine i Makedonije već se vratilo oko 300 džihadista, a sa 600 njihovih „saboraca“ se pregovara oko povratka. Nadam se da su Vas nadležne službe upozorile (zabrinjavajuće je ako nisu!) da ovaj proces prati sporost u procesuiranju, neadekvatno sankcionisanje i ukupno pogodovanje „psima rata“ i teroristima, a šta je krajnje nedopustivo. Nije nikakva tajna da su pravosudne, a delom i bezbednosne, strukture svih zapadno-balkanskih društava pod čvrstom kontrolom zapadnih centara moći i, ujedno, generatora novog svetskog rata. Bojim se da su naše institucije upregnute u projekat kakav načelno nazivam „očuvanje zapadnobalkanskog islamističkog jezgra“.

Gospodine Predsedniče, prilično argumentovano cenim da je „projekat Islamske države“ u fazi okončanja upotrebne vrednosti (funkcije), te da se već naziru naznake novog projekta – daleko opasnijeg i šireg (globalnih razmjera). Zapadno-balkansko islamističko jezgro važno je očuvati i sa aspekta dalje radikalizacije odnosa na relaciji islam – hrišćanstvo, ali i zbog konkretnih dejstava na našim prostorima kakva treba da proizvedu svetski rat. Svedoci smo kako od prvih mudžahedina u našem odbrambenom ratu, preko al Kaide, do Islamske države deluju identični akteri i po ciljno odabranim matricama, a da se menjaju jedino forme kroz kakve centri moći jedne te iste subjekte predstavljaju naivnom čovečanstvu. Uz to Sjedinjene Države na ovaj prostor vraćaju i zatočenike vojnog logora Gvantanamo kao dodatni faktor destabilizacije.

Kako rekoh Islamska država je pred „slomom“, šta u daljem znači da se stotine naših džihadista nalaze u poziciji smrtnog stradanja ili bježanja u druge zemlje. Ukoliko stradaju ili se razbeže postaju neupotrebljivi kreatorima novih sukoba i to je primarno opredeljenje zbog čega ih vraćaju na naše prostore. Prosto da ih sačuvaju! Elem, ovih dana stvara se muslimanska vojna alijansa pod nazivom „Islamska vojna koalicija“ i to je upravo ta nova forma u kakvoj će ovi fanatici biti upotrebljeni, odnosno za kakvu ih centri moći nastoje sačuvati.

Osnivači ove alijanse tvrde kako to čine zarad „borbe protiv terorizma“ i time automatizmom ukazuju na manipulativna i neiskrena opredeljenja. Protiv koga će se „boriti“ ova alijansa? Protiv terorističkih organizacija ili oružanih formacija kakve su prethodno stvorili, finansirali, instrumentalizovali i ino!? Formiranje vojnog saveza od čak 34 države protiv Islamske države, formacije u ozbiljnom rasulu, krajnje je besmisleno i prosto ukazuje da ovde postoje sasvim druge namjere i planovi. Sam naziv dovoljno govori – formira se „islamska vojska“! Možemo slobodno zaključiti kako se ovde identifikuje jedan od aktera budućeg svetskog rata, a šta nas navodi na jednostavno pitanje – ko je drugi akter?

U identifikovanju drugog aktera rata dovoljno je da pogledamo šta Evropa trpi samo u zadnjih godinu i duže. Stravični teroristički napadi, ma šta mi govorili ili hteli, imaju za cilj homogenizovati hrišćansku Evropu protiv islama i to se svakodnevno dokazuje ili materijalizuje. Odavno ukazujem kako centri moći Sjedinjenih Država nastoje pridobiti Rusiju kao partnera ili saveznika u borbi protiv islama i u tome su već delimično uspeli. No, ono šta pretpostavljam da će se dogoditi u skoroj budućnosti rezultiraće čvrstom alijansom Amerike, Evrope i Rusije, a sve se svodi na pitanje:

Kako proizvesti Treći svjetski rat?

Uvaženi gospodine predsjedniče, ovo pitanje nas upravo vraća na prethodno pomenuti projekat povratka „udarne pesnice“ džihada sa Bliskog Istoka na Zapadni Balkan. Stopostotno sam siguran da će scenario proizvođenja Trećeg svjetskog rata ići kako Vam ovde navodim. Republika Srpska nema kapacitete da primi iole ozbiljniji napad islamista, odnosno da se adekvatno suprotstavi širokom napadu na više ugroženih lokaliteta. Preko decenije traje projekat „opkoljavanja“ Srpske formiranjem vehabističkih oružanih grupa unutar i oko Republike Srpske. Već tu postoji organizacija kakvoj se mi objektivno nismo sposobni odupreti ni nekoliko dana, a posebno je pitanje: od koga možemo očekivati pomoć i kada? Kad na čelo vehabita pozicioniramo džihadlije povratnike iz Sirije i Iraka, kakvima je proizvođenje haosa i krvoprolića tek „rutina“, dolazimo do situacije nad kakvom bi se trebalo ozbiljno zabrinuti.

Javljam Vam se iz Prijedora, dakle, sa krajnjeg zapada Srpske gde upravo očekujem da će doći do prvog projektovanog haosa. Stanovnici Pariza ili Brisela ne beže nakon terorističkih napada jer naprosto nemaju naša iskustva. Situaciju u kakvoj bi vehabije na više lokaliteta zapalile kuće, zapucale i zavriskale ratne pokliče, a posebno uz izostanak adekvatnog otpora, moramo tumačiti i kroz masovno bježanje nekoliko stotina hiljada Srba kakvo bi zasigurno usledilo. Sasvim dovoljno poznajem institucionalnu kapacitiranost Republike Srpske, baš kao i izvore opasnosti u domenu islamističkog radikalizma, da argumentovano mogu ustvrditi kako nismo sposobni odbraniti prijedorsku regiju u slučaju iole ozbiljnijeg napada. Ukoliko islamisti istovremeno ili u kratkom roku napadnu i Zvornik, Višegrad i Foču jedino šta objektivno možemo očekivati jeste masovna bježanija stanovništa.

Jedan takav široki napad, gospodine predsedniče, automatizmom bi se reflektovao na prostor Sandžaka, te na jug Srbije i uvek ključalo Kosovo. U daljem sasvim utemeljeno možemo očekivati ozbiljnu destabilizaciju Makedonije, pa i kompletnog regiona.

No, ovde se moramo zapitati: šta bi jedna takva destabilizacija zapadno-balkanskog područja proizvela na planu geopolitičkih dešavanja? Vidite, već prenapetoj Evropi u ovom trenutku potrebni su snimci i fotografije masovnih zbegova, zapaljenih naselja, ratnih pokliča i uopšte haosa na njenim južnim granicama kako bi se usmerila prema „neprijatelju“ koji je tako nešto prouzrokovao. Cilj svega ovoga i jeste animiranje Evrope i Rusije protiv generatora haosa, samo što to neće biti protiv Sjedinjenih Država kao stvarnog generatora, nego protiv muslimana.

Ovde dolazimo do pitanja kakva bi bila Vaša reakcija na ovako projektovani haos? Upravo identična reakciji Predsedništva Bosne i Hercegovine ili predsednika Makedonije – možete pozvati Sjedinjene Države, Rusiju i Evropsku Uniju u pomoć. I to je upravo trenutak na kom su bazirane projekcije generatora rata. Intervencija jedne takve „hrišćanske koalicije“ na Zapadni Balkan van svake sumnje na ovaj prostor usmerila bi hiljade džihadista zarad pomoći „braći muslimanima“. Širenje sukoba u daljem uvodi pomenutu „Islamsku vojnu koaliciju“ i eto nama Trećeg svetskog rata.

Na kraju, gospodine predsedniče, moram apostrofirati kako se dugo profesionalno bavim bezbednošću i odlično mi je poznato da ovakvi proekti traže duge, sveobuhvatne i obimne pripreme. Međutim, poznata mi je i doktrina zapadnih hegemona da aktere rata uvode u sukobe pre nego su to sami nameravali i adekvatno se pripremili. Znamo to iz atentata na kralja Aleksandra Obrenovića, iz Sarajevskog atentata, iz demonstracija 27. marta i niza sličnih primera iz naše kolektivne svesti. Neadekvatno pripremljeni ratovi proizvode mnogo teže posledice, ali i onu najvažniju – nesposobnost aktera rata da se odupru poratnim kreiranjima odnosa kakvi uvek pogoduju idejnim kreatorima i generatorima oružanih sukoba.

Ozbiljno se bojim da bi gore predstavljeni scenario mogao biti realizovan i pre okončanja naših izbornih „procesa“, odnosno da nas projektovani haos ozbiljno iznenadi, pa Vas molim da sa svoje pozicije pokušate preduprediti opasnosti kakve navodim. To već na prvom koraku podrazumeva zaustavljanje srpsko-bošnjačkih konfrontacija kakvima svakodnevno svedočimo. Dakle, započinjanje sasvim ozbiljnih, iskrenih i sveobuhvatnih razgovora na planu izbeganja sukoba. U konačnici to, primera radi, podrazumeva jedan zajednički apel Vas i Predsedništa BiH prema nadležnim institucijama da u proces povratka naših džihadista implementiraju stepen opasnosti kakvu ova lica predstavljaju.

Čak i da su moj procene pogrešne ili preuranjene jednostavno se moramo suočiti sa činjenicom da institucije provode totalno pogrešnu i po društvo opasnu politiku prema kategoriji osoba kakve objektivno predstavljaju ozbiljnu opasnost i po region i po čovečanstvo. Iskreno vjerujem da je Vaše političko i životno iskustvo dovoljno za prepoznavanje opasnosti na koje ukazujem i za adekvatno preveniranje istih, zbog čega sam upravo i odlučio da Vam se obratim u ovom trenutku.

S poštovanjem,

Izvor: CEOPOM-Istina

Komentari

5 Komentara na Otvoreno pismo predsedniku Nikoliću