Pancir, satelit, rasplet …

Ne znam kako vi u Crnoj Gori, ali mi u Srbiji vodimo odlučujuću bitku protiv korupcije. Policija hapsi bez prestanka. U pritvoru je bio najbogatiji Srbin, kao i bivši ministri, poslanci, direktori… Sve to vodi slavna stranka srpskih naprednjaka. Sad nije važno što su takve akcije vodile i prethodne vlade. Nije od značaja ni što predsednik Srbije prisustvuje svečanim otvaranjima poslova u Rusiji koalicionog partnera koji beži od srpskog suda… Nije bitno ni ko iz sadašnjih vlasti zida crkve (od plate od 1400 evra), ko je dobijao stanove uoči bombarodvanja, ko ima vinoteku, a ko milionske biznise…

Doskora je u vladi bio i Mlađan Dinkić, a sa njim i URS/G17. Ne bi ih SNS i SPS izbacili da se nisu dosetili da bi tako mogli da začine rekonstrukciju vlade kojom su nastojali da prevare narod ili se makar međusobno izvaraju. Tako je URS pao žrtvom kao najslabiji na pustom ostrvu koga su hanibalizrali drugi brodolomnici. Sada je Dinkić usamljen u Narodnoj skupštini, priseća se dana reformske slave koju je izgubio gledajući uske stranačke interese i ulazeći u potpuno nehigijenske političke koalicije.

Pre nekoliko dana završen je maratonski proces protiv jednog od velikih proizvođača oružja i vojne opreme. Reč je o jednoj od dve afere koje su obeležile poslednju godinu postojanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U prvoj, koja je izbila leta 2005., ministar odbrane državne zajednice optuživan je da je kupio ogromne, a nepotrebne, količine vojne opreme od privatnog  proizvođača. U drugoj su isti ministar ali i predsednik saveta ministara DZ SCG, optuživani da su sklopili štetni (pred)ugovor nepotrebne upotrebe satelita. Ove velike afere dogodile su se u veoma kritičnim časovima konačne krize zajedničke države Srbije i Crne Gore, ustavnog razvoja Srbije, ali i stabilnosti reformskih vlasti u zemlji. Naravno da su ova događanja pomogla ostvarenju ciljeva crnogorskog nacionalizma – da jedan narod, koji ne čini većinu stanovništva države, očuva hegemoniju i nedemokratski režim kao i da istupi iz državne zajednice bez bilo kakvih uslova i jednostavnije od drugih sličnih zemalja. Razume se da srpska javnost nije mnogo obraćala pažnju na crnogorsku dimenziju afere „Satelit“, pošto je neprekidno bila usmeravana na unutrašnje probleme i konstruisane sukobe. Zato je danas crnogorskim političaarima lako da o odnosima iz onog vremena govore kao o teškoćama  „između dvije države“. Dakle, oni su braneći navodne interese svoje države, možda mogli da ugrožavaju interese druge, kao da zajednička država nije ni postojala.

Sve je to bilo moguće zbog političkih prilika u Srbiji. Posle oslobađajuće presude Mile Dragić, vlasnik velike kompanije i akter afere „Pancir“, najavio je da će sudski naplatiti štetu koja mu je učinjena. Tužiće Mlađana Dinkića, tadašnjeg ministra finansija Srbije i potpredsednika stranke čiji je član bio ministar odbrane Prvoslav Davinić. Kaže, uzeće Dinkiću sve što ima.

Kao član predsedništva ondašnje stranke G17 danas se prisećam voluntarizma i partijaštva koji su doveli do afera „Pancir“ i „Satelit“ i njihovog ovakvog raspleta. Mlađana Dinkića pamtim kao mladog reformistu, čoveka željnog da velikim delom i zaslugom uđe u istoriju. Vremenom on je istorijsku slavu poistovetio prvo sa političkom popularnošću, a onda sa političkim opstankom. Načela su bila prva žrtva ove evolucije. Prvoslav Davinić izabran je za ministra državne zajednice iako je G17 javno radila na obnovi nezavisne Srbije. Izabrali su ga predsednik i potpredsednik stranke, kao član predsedništva stranke o tome sam čuo na radijskim vestima u tramvaju. Otvorio sam tu temu na predsedništvu, oni kažu: „u suprotnom bi ministar bio iz DSS-a“. Većina je prihvatila ovo besmisleno obrazloženje zasnovano na ideji ravnoteže moći.  Kada je posle nešto više od godinu dana izbila afera pročitao sam o tome u novinama. Otišao sam kod Dinkića, koji je euforično govorio o najvećej aferi, čišćenju stranačkih redova… Pokazivao mi je nekakve papire, navodno svedočenja insajdera, napisana rukom (!). O sudstvu, advokatskom savetu, političkoj strategiji, državnim ili stranačkim ustanovama ni reči… Davinić je konačno smenjen, sudski proces je započeo. Sada je bilo potrebno da bude izbačen iz stranke. Pošto se već naslućivao sukob između Labusa i Dinkića, ovaj drugi me je pozvao da se sa privatnog puta u inostranstvo vratim kako bi na predsedništvu slušao njihova nadmudrivanja i neiskrena zaklinjanja u prijateljstvo i stranačko jedinstvo. Davinića su jedva isključili iz stranke. „Prijateljstvo“ su očuvali do sledeće (zgodnije) prilike, desetak meseci kasnije. Dinkić mi je tada, na zamerku u vezi sa neinstitucionalnim rešavanjem ovih afera, rekao da će sud završiti ove procese u roku od godinu dana. Završeni su, evo posle osam godina, i to kako…

Plašim se da ni ove današnje antikorupcionaške parade, obzirom na okolnosti i način rada, neće proći drugačije.

Izvor: D A N