Peti oktobar u Banja Luci

Danima se piše o najavljenim protestima u Republici Srpskoj, debatuje, analizira, iznose mišljenja i procene i ko je želeo da se informiše zaista je sve rečeno i kristalno jasno pojašnjeno o čemu se zapravo radi. Posredi je jedna od modifikovanih verzija čuvenog beogradskog petog oktobra, koji se na prostorima zapadno od Drine izvodi ne prvi put od kako su stavljeni potpisi u Dejtonu. Nastavak razaranja srpskog korpusa klasičnom višedimenzionalnom obaveštajno-subverzivnom operacijom u organizaciji tzv. koalicije vodećih zapadnih obaveštajnih službi, koje su po pravilu ojačane ekspertima za izazivanje i upravljanje krizama.

Ko je gledao jučerašnje gostovanje gospodina Mladena Bosića, predsednika SDS-a i jednog od lidera „Saveza za promjene“ na regionalnoj televiziji BN,[i] mogao je da utvrdi navedeno gradivo i da bez većih poteškoća zaključi kako je opozicija u R. Srpskoj koja je istovremeno sastavni deo vlasti na nivou BiH (!), ovaj puta rešena (a biće i da je ozbiljno obavezana, zna se i od koga), da dovrši posao pod kodnim nazivom  „Proleće 2016“. O tome nam je izvanredno posvedočio dr Predrag Ćeranić u sjajnoj kolumni – Hoće li 14. maja doći do „Pomračenja“?, koju je napisao za RTRS[ii]. Bilo šta dodati onome što je napisao zaista bi bilo suvišno.

Ipak, da se vratimo gospodinu Bosiću. Kompletan nastup je bio posvećen ekonomskim problemima, što je naravno najbolja moguća i proverena matrica za podbunjivanje i naelektrisavanje naroda, i zaista je vraški teško parirati joj. Tačno prema instrukcijama Džina Šarpa i pukovnika Roberta Helvija iz doba kada su organizovali srpske (i ostale) „borce“ protivu „diktatora“ Miloševića. Poznata teorija u kojoj su udarne fraze – vlast je lopovska, korupcija je epohalnih razmera, pljačka na sve strane – i tako dalje i tome slično. I, eto, očas posla je stvoren ambijent u  kojem radna temeperatura dostiže usijanje. 

Aktuelni geopolitički tokovi koji se direktno i sudbinski tiču Srba u celini, stanje u svetu i širem okruženju koje nedvosmisleno ukazuje na izvestan sukob globalnih razmera, udari sa svih strana na srpski korpus (i teritorije) a pogotovu iz pravca Bosfora, uzavrele nacionalne strasti na prostoru BiH, vehabijski ekstremizam, težnje bošnjačkog režima u Sarajevu da se BiH unitarizuje, a to znači da RS u ovom suverenističkom obliku nestane, naravno da nisu bile u fokusu Bosića.

I tu je tačka preloma u kojoj se jasno mogu raspoznati prikriveni ciljevi i namere onih koji iz pozadine vuku konce i godinama rade na uništenju Republike Srpske. Dakle, kao i pred peti oktobar u Beogradu – ekonomija, pljačka, korupcija, diktatorski režim, nedostatak demokratije, ljudskih prava, slobode…. „gotov je, gotov je“… i sve to, prisetićemo se, uz presudnu organizacionu i logističku infrastrukturu zapadnih sila, koje su nas samo godinu dana pre toga nemilosrdno zasipale uranijumsko-plutonijumskim koktelima. I otele Kosovo i Metohiju proterujući preko dvesta hiljada Srba sa svojih ognjišta, da bi nedugo zatim otcepile Crnu Goru.

Pri kraju emisije Bosić je, tačno u skladu sa napred navedenim šablonom, otvoreno i bez razmišljanja ne samo odbio molbu patrijarha srpskog, gospodina Irineja, da se protesti i jedne i druge strane odlože, što je svakako najracionalniji predlog u ovako uzavreloj atmosferi, već je potpuno neočekivano i neprimereno funkciji na kojoj se nalazi i mestu sa koga sve to izgovara, krenuo u veoma oštru kritiku, optužujući SPC i patrijarha lično, da su se prilikom poslednjih izbora stavili na stranu Milorada Dodika.

Gde je u svemu ovome tehnička, sadašnja i buduća zvanična vlast Srbije, na čelu sa tehničkim a budućim i  svemogućim premijerom?

Površni posmatrač, a takvih je više miliona na žalost, kazaće – pa, dobro, Vučić je održao konferenciju za štampu, obavestio javnost (u svega nekoliko minuta) da je razgovorao sa prekodrinskim političkim liderima, da ih je posavetovao kako ne sme biti prolivanja srpske krvi, i sve tako redom u poznatom tonu „mira i stabilnost“.

Naravno, na bazi obaveštajnih podataka. Samo nam ne reče od kojih službi je dobio te podatke – od domaćih ili onih inozemnih, omiljenih. Pogotovu od one (a baš ta je glavna u slučaju RS) sa poznatog i njemu posebno bitnog Ostrva, koje je još uvek u Evropskoj uniji. 

E, sada, zašto ovo napred napisano izaziva pažnju i po oceni autora krije ključ problema? 

Ukoliko je zaista toliko zabrinut za sudbinu Republike Srpske, ukoliko mu je najavljeno da bi moglo doći do ozbiljnih sukoba dva suprostavljena politička tabora, ukoliko je rizik izuzetno velik – a bez dileme baš je tako – zbog čega nije upotrebio svoj lični autoritet, onako kako samo on to zna, i nastupio bar približno kao patrijarh Irinej? 

Ili, prevedeno na narodski jezik – zašto nije jasno definisao odakle vetar duva, zbog čega nije prozvao zapadne pokrovitelje opozicionih lidera koji stoje iza rušenja Republike Srpske, zašto se nije pozvao na svoju omiljenu krilaticu o narodnoj volji koja je na izborima verifikovana a to se preko Drine koliko nedavno odigralo, i tako dalje i tome slično?

Drugo je pitanje da li bi ga oni poslušali jer ih formalno ništa na tako nešto ne obavezuje. Nije, dakle, reč o tome, već o jasnom i nedvosmislenom stavu premijera države Srbije na bazi konkretnih saznanja i validnih procena. I baš zato što nam svakodnevno nameće, kao što rekosmo, temu „mira i stabilnosti“.

Kako se onda mogu u taj strateški miroljubivi paket smestiti protesti naelektrisane mase na izuzetno malom prostoru? Zbog čega anemičnost u reagovanju povodom tako ozbiljnog pitanja i sasvim izvesnih problema. Otkuda luksuz da i u vezi sa tim budemo, kako je odavno u modi na obalama Save i Dunava – neutralni?

Šta je posredi? Teško da ću nekoga ubediti sa tezom da je i on lično – Vučić, angažovan, makar mu uloga bila pasivna (a nije!), na poslovima slabljenja i gušenja Republike Srpske. Za tako nešto su potrebni, naravno, ozbiljni dokazi. Međutim, onaj ko je pažljivi posmatrač i ko se bavi analizom Vučićevog delanja poslednje četiri godine (a delanje je i ono što redovno i neretko teatralno izjavljuje), mogao je do sada da uoči jasne naznake budućih dešavanja preko Drine.

Ukoliko bi sada nabrajali sve te situacije trebalo bi poviše prostora i energije. I nerava. Setimo se samo ponižavanja u i oko Srebrenice, posete zvaničnom Sarajevu i retoričkog forsiranja celovitosti BiH uz neskriveno mimoilaženje najvažnijih konstitutivnih elemenata – entiteta i sličnih primera.Ili je možda najoriginalniji dokaz to što je tokom 2014. godine upravo pod njegovim pokroviteljstvom (i u njegovoj organizaciji) u Republici Srpskoj formirana svojevrsna ispostava Srpske napredne stranke – SNS, sestra bliznakinja, koja je nazvana „Stranka Napredna Srpska“.[iii] Gle čuda, sa istom skraćenicom – „SNS“, sa identičnim oznakama, rasporedom boja, oblikom slova u nazivu. O programu stranke i stremljenju ka Evropskoj uniji da i ne govorimo.[iv]

Doduše, ta „posestrima“ je zaštitila svoj imidž – logo, naziv i skraćenicu „SNS“ i to ni manje ni više nego kod Instituta za intelektualno vlasništvo Republike Srpske.[v] Zašto li su to uradili, pitam se, pitam? Originalnosti i izvornosti radi ili zbog fingirane distance?

Na zvaničnom sajtu „Stranke napredna srpska – SNS“ između ostalog, doslovno stoji:

„Napredna srpska je nastala po uzoru na političku stranku, koja je u Srbiji vladajuća, Srpsku naprednu stranku, a sa kojom mi imamo bliske odnose i prijateljsku saradnju. Njihova politika i način na koji vode Srbiju nam se čini kao pravi put, kojim jedna zemlja treba da se kreće, na svom putu ka prosperitetu, privrednom, kulturološkom, obrazovnom, na putu ka Evropskoj uniji!“

Prilikom formiranja te političke stranke kao potpuno nove na političkoj sceni Srpske, kao počasni gosti ali i govornici pojavili su se ugledni srpski naprednjaci iz samog vrha matice – Milovan Drecun i Vladimir Đukanović. (slika iznad).

E, sada, neko će se zapitati – šta je tu sporno, nisu oni jedina stranka u R. Srpskoj koja ima bliske prijateljske i ostale odnose sa drugim strankama u Srbiji?

Nije ništa „sporno“ ali je svakako veoma zanimljivo da je „Stranka napredna srpska“ članica „Saveza za promjene“ i kao takva učesnik protesta, na kojem će se „oslobađati Republika Srpska“. I ne samo to, već je gospodin Adam Šukalo, predsednik stranke, jedan od najgrlatijih glasnogovornika opozicije. Ovaj autor ga je više puta gledao i slušao u redovnim izveštajima na TV BN. I to ispred narečenog Saveza. Nema se šta dodati – Vučić u minijaturi. Makar po energiji i žestini kritike. 

Da li je sve to samo slučajnost, nevažna simbolika ili vrlo konkretna namera i delovanje SNS centrale iz Beograda? 

Možda će me Aleksandar Vučić, koliko u toku dana ili bar u subotu pre podne, demantovati i povući neki neočekivani a pozitivan i umirujući potez. Recimo, da zamoli suprostavljene struje na privremeni moratirujum oko protesta. Bilo bi mi drago da se to dogodi. 

Na kraju, ali ono što je svakako najvažnije, nadam se da su predsednik Republike Srpske, tamošnja Vlada i posebno Ministarstvo unutrašnjih poslova, izvukli pouke iz beogradskog petog oktobra i da su se adekvatno pripremili. I da će biti istrajni. 

Hteli to ili ne i ovoga puta su na braniku celokupnog Srpstva.

I ubeđen sam da će izdržati.

_____________________________________________

[i] http://www.rtvbn.com/3817701/Bosic-Protesta-ce-biti

[ii]http://naprednasrpska.org/wp-content/gallery/bijeljina-2014/61572_245767935603901_662339092_n.jpg

[iii] http://naprednasrpska.org/?lang=sr

[iv] http://naprednasrpska.org/o-nama/?lang=sr

[v] http://naprednasrpska.org/wp-content/uploads/2016/03/12834980_910536915723695_211792504_n.jpg

[vi] http://naprednasrpska.org/galerija/foto/?lang=sr

Izvor: Fond Strateške Kulture