Predrag-ĆeranićПротест у бањалучком парку Младен Стојановић не може се ни у ком случају посматрати као бунт настао због проблема у уском социјално-економском миљеу. Исто тако, не можемо га посматрати ни као локални потрес, који се искључиво тиче Републике Српске. Сувише је подударности са протестима у Македонији, укључујући и захтеве који су, скоро сви, преписани од Зорана Заева. Иконографија и драматургија били су у складу са Канвасовом школом. Конференција за штампу, коју су организатори протеста, након анализе неуспеха, одржали у Београду, може се протумачити да је у функцији увлачења Србије у конфликт у Републици Српској, али и као намера да се протести пренесу и на Србију, и да се „Србија избаци из БиХ“. Много тога што смо видели иде у прилог тези да су збивања у Скопљу и Бања Луци, а почело је и у Београду, део сценарија за демонтажу централног Балкана.

У Српској су на удару институција председника Републике, Народна скупштина, Радио Телевизија, Српска православна црква и Министарство унутрашњих послова. Идентичне мете имао је својевремено политички магазин Федералне телевизије „Шездесет минута“.

Један од захтева које је Младен Босић, лидер СДС-а, у парку прочитао, гласи да се Радио Телевизији Републике Српске (РТРС) уведе принудна управа. Босићев захтев је разумљив. У свим обојеним револуцијама, након што би јавни сервис био онемогућен у раду, ствари би брзо клизиле у хаос. Петооктобарски поклич „Готов је“ и називање РТРС-а „ТВ Бастиљом“ и „фабриком лажи“ указују на „шарену револуцију“ са нимало светлим сценаријем за Републику Српску. Одмах након протеста напади на РТРС низали су се из дана у дан.

На заседању Народне скупштине Српске посланици су разматрали измене закона о РТРС, али је опозиција, уместо о одредбама закона, своју дискусију искористила да критикује уређивачку политику РТРС-а. Дискусије су више биле у функцији урушавања кредибилитета Народне скупштине и њене блокаде. Лидери опозиције су по ко зна који пут изнели да је СНСД „на власт дошао на тенковима СФОР-а“, уз систематично понављање потрошених теза о свим познатим аферама. Већина дискутаната се уопште није држала теме. Шта то треба да значи? Да Народна скупштина не функционише и да опозиција политичку борбу треба да пренесе на улицу? То се догодило у Скопљу. Након првих сукоба са полицијом појавили су се међународни медијатори који су сугерисали да се распусти скупштина, распишу ванредни избори, да се формира прелазна влада.

protest-banja-luka9-700x404

Драган Мектић, СДС-ов министар безбедности у Савету министара, на конференцији за новинаре је свој лични сукоб са Џевадом Галијашевићем приказао као државни удар, у шта је уплео РТРС, и за ову медијску кућу рекао да је “ фашисоидна телевизија и тровач јавног простора“[1]. Мектић је позвао Регулаторну агенцију за комуникације (РАК), којом председава његов страначки друг, да санкционише РТРС. Након тога је Младен Босић испред СДС-а у Парламенту БиХ покренуо иницијативу, а што је СДА подржала, те је Представнички дом парламента БиХ  усвојио закључак да Заједничка комисија за надзор над радом Обавјештајно-безбедносне агенције БиХ испита наводе изнесене на РТРС-у о учешћу Министарства безбедности БиХ, Обавјештајне агенције и неких страних обавештајних служби у организацији протеста у Бања Луци. Перфидно упакован закључак за циљ има да се ограничи слобода медија, и да се онима који јавно износе мишљење које није по вољи СДС-а, укаже да би се убудуће њима могла позабавити тајна служба.

Председник Републике је одавно „дежурни кривац“. Свако мало опозиција потегне захтев за његовом оставком, а министар безбедности најави нову истрагу која ће резултирати  хапшењем „крупних риба“, са јасном алузијом на председника Додика. Након што је, поводом савета лидерима Српске да се суздрже од сваког вида протеста, Босић поручио Патријарху српском да Српска православна црква, ако мисли да се бави политиком, треба да оснује политичку странку, у медијима који подржавају опозицију уследио је низ дискредитујућих текстова о владикама СПЦ. Полиција Српске, нарочито министар унутрашњих послова, у континуитету су изложени медијским ударима и покушајима дискредитације. Коначно, зашто је протест у парку тако нападно проглашаван народним, већ да се, између осталог, полицији поручи  да се не сме сукобити са народом? Сувишно је спомињати да опозиција рачуна да и у полицији има опозиционара.

Да ли су систематски напори у онемогућавању кредитних  канала Републике, и могућности да се наплати руски клириншки дуг, све што опозиција чини за Републику Српску? Шта ће се догодити ако опозиција дође на власт? Да ли ће доћи до просперитета или изостанка одрживог развоја, уништења науке и културе, нових стечаја и елиминације контроле капитала? Да ли ће се заштитити производња или ће бити фаворизован увознички лоби, а пољопривреда бити уништена, што се редовно дешава у земљама којима овлада неолиберализам?

Опозиција у Српској је најавила нове протесте. У Скопљу су постали скоро свакодневна појава. Састанак премијера Србије с руским председником у Москви, и најава доласка премијера Кине у Београд, донеће их и у престоницу Србије. За 31. 05. ове године у београдском Медија центру, у истој сали у којој су конференцију за новинаре одржали организатори протеста у Бања Луци, најављено је одржавање конференције на тему „Паљење Балкана: од Македоније до Републике Српске“, на којој ће излагати аналитичари из Србије, Македоније и Републике Српске.  Тема је јасна – шарене револуције. Било би заиста сувише када би нам Сорошеви плаћеници поново продали Пети октобар као цивилизацијско достигнуће.

[1] http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=202390


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Пети октобар, зар опет?

* Обавезна поља