Peti oktobar, zar opet?

Protest u banjalučkom parku Mladen Stojanović ne može se ni u kom slučaju posmatrati kao bunt nastao zbog problema u uskom socijalno-ekonomskom miljeu. Isto tako, ne možemo ga posmatrati ni kao lokalni potres, koji se isključivo tiče Republike Srpske. Suviše je podudarnosti sa protestima u Makedoniji, uključujući i zahteve koji su, skoro svi, prepisani od Zorana Zaeva. Ikonografija i dramaturgija bili su u skladu sa Kanvasovom školom. Konferencija za štampu, koju su organizatori protesta, nakon analize neuspeha, održali u Beogradu, može se protumačiti da je u funkciji uvlačenja Srbije u konflikt u Republici Srpskoj, ali i kao namera da se protesti prenesu i na Srbiju, i da se „Srbija izbaci iz BiH“. Mnogo toga što smo videli ide u prilog tezi da su zbivanja u Skoplju i Banja Luci, a počelo je i u Beogradu, deo scenarija za demontažu centralnog Balkana.

U Srpskoj su na udaru institucija predsednika Republike, Narodna skupština, Radio Televizija, Srpska pravoslavna crkva i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Identične mete imao je svojevremeno politički magazin Federalne televizije „Šezdeset minuta“.

Jedan od zahteva koje je Mladen Bosić, lider SDS-a, u parku pročitao, glasi da se Radio Televiziji Republike Srpske (RTRS) uvede prinudna uprava. Bosićev zahtev je razumljiv. U svim obojenim revolucijama, nakon što bi javni servis bio onemogućen u radu, stvari bi brzo klizile u haos. Petooktobarski poklič „Gotov je“ i nazivanje RTRS-a „TV Bastiljom“ i „fabrikom laži“ ukazuju na „šarenu revoluciju“ sa nimalo svetlim scenarijem za Republiku Srpsku. Odmah nakon protesta napadi na RTRS nizali su se iz dana u dan.

Na zasedanju Narodne skupštine Srpske poslanici su razmatrali izmene zakona o RTRS, ali je opozicija, umesto o odredbama zakona, svoju diskusiju iskoristila da kritikuje uređivačku politiku RTRS-a. Diskusije su više bile u funkciji urušavanja kredibiliteta Narodne skupštine i njene blokade. Lideri opozicije su po ko zna koji put izneli da je SNSD „na vlast došao na tenkovima SFOR-a“, uz sistematično ponavljanje potrošenih teza o svim poznatim aferama. Većina diskutanata se uopšte nije držala teme. Šta to treba da znači? Da Narodna skupština ne funkcioniše i da opozicija političku borbu treba da prenese na ulicu? To se dogodilo u Skoplju. Nakon prvih sukoba sa policijom pojavili su se međunarodni medijatori koji su sugerisali da se raspusti skupština, raspišu vanredni izbori, da se formira prelazna vlada.

Dragan Mektić, SDS-ov ministar bezbednosti u Savetu ministara, na konferenciji za novinare je svoj lični sukob sa Dževadom Galijaševićem prikazao kao državni udar, u šta je upleo RTRS, i za ovu medijsku kuću rekao da je “ fašisoidna televizija i trovač javnog prostora“[1]. Mektić je pozvao Regulatornu agenciju za komunikacije (RAK), kojom predsedava njegov stranački drug, da sankcioniše RTRS. Nakon toga je Mladen Bosić ispred SDS-a u Parlamentu BiH pokrenuo inicijativu, a što je SDA podržala, te je Predstavnički dom parlamenta BiH  usvojio zaključak da Zajednička komisija za nadzor nad radom Obavještajno-bezbednosne agencije BiH ispita navode iznesene na RTRS-u o učešću Ministarstva bezbednosti BiH, Obavještajne agencije i nekih stranih obaveštajnih službi u organizaciji protesta u Banja Luci. Perfidno upakovan zaključak za cilj ima da se ograniči sloboda medija, i da se onima koji javno iznose mišljenje koje nije po volji SDS-a, ukaže da bi se ubuduće njima mogla pozabaviti tajna služba.

Predsednik Republike je odavno „dežurni krivac“. Svako malo opozicija potegne zahtev za njegovom ostavkom, a ministar bezbednosti najavi novu istragu koja će rezultirati  hapšenjem „krupnih riba“, sa jasnom aluzijom na predsednika Dodika. Nakon što je, povodom saveta liderima Srpske da se suzdrže od svakog vida protesta, Bosić poručio Patrijarhu srpskom da Srpska pravoslavna crkva, ako misli da se bavi politikom, treba da osnuje političku stranku, u medijima koji podržavaju opoziciju usledio je niz diskreditujućih tekstova o vladikama SPC. Policija Srpske, naročito ministar unutrašnjih poslova, u kontinuitetu su izloženi medijskim udarima i pokušajima diskreditacije. Konačno, zašto je protest u parku tako napadno proglašavan narodnim, već da se, između ostalog, policiji poruči  da se ne sme sukobiti sa narodom? Suvišno je spominjati da opozicija računa da i u policiji ima opozicionara.

Da li su sistematski napori u onemogućavanju kreditnih  kanala Republike, i mogućnosti da se naplati ruski klirinški dug, sve što opozicija čini za Republiku Srpsku? Šta će se dogoditi ako opozicija dođe na vlast? Da li će doći do prosperiteta ili izostanka održivog razvoja, uništenja nauke i kulture, novih stečaja i eliminacije kontrole kapitala? Da li će se zaštititi proizvodnja ili će biti favorizovan uvoznički lobi, a poljoprivreda biti uništena, što se redovno dešava u zemljama kojima ovlada neoliberalizam?

Opozicija u Srpskoj je najavila nove proteste. U Skoplju su postali skoro svakodnevna pojava. Sastanak premijera Srbije s ruskim predsednikom u Moskvi, i najava dolaska premijera Kine u Beograd, doneće ih i u prestonicu Srbije. Za 31. 05. ove godine u beogradskom Medija centru, u istoj sali u kojoj su konferenciju za novinare održali organizatori protesta u Banja Luci, najavljeno je održavanje konferencije na temu „Paljenje Balkana: od Makedonije do Republike Srpske“, na kojoj će izlagati analitičari iz Srbije, Makedonije i Republike Srpske.  Tema je jasna – šarene revolucije. Bilo bi zaista suviše kada bi nam Soroševi plaćenici ponovo prodali Peti oktobar kao civilizacijsko dostignuće.

[1] http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=202390

Izvor: Fond Strateške Kulture