Плачипредседник

Не мислим да се гласови добијају плакањем – мисао је председника Србије од пре неки дан, поводом јавног плакања Драгана Ђиласа, иако је утврђено да Ђилас паралелно са плакањем бојкотује изборе, што логички претпоставља да плакањем жели да не добије гласове на изборима. Председник је то рекао неких 20 дана пошто нам је такође казао да га је нека Ана звала 15 пута и плакала, што би свакако било сумњиво, да нека Ана није нека премијерка. Тачније, нека премијерка која и није баш нека премијерка.

„Звала ме је Ана 15 пута уплакана. Не може да дође себи због оног што се догодило у Геронтолошком центру у Нишу“ – рекао је тада председник у Дневнику Јавног сервиса, али то сигурно није имало везе са добијањем гласова, јербо не постоји доказ да је ико икада на изборима гласао за премијерку, нити постоји шанса да ће ико икада на изборима гласати за њу макар га закључали у Геронтолошки центар у Нишу.

Председник нам је рекао да не мисли да се гласови добијају плакањем неких годину дана пошто се и сам, у директном преносу, исплакао на годишњици бомбардовања Србије, и то баш у Нишу. Толико је плакао да је постојала опасност да сем Београда на води добијемо и „Ниш на води“, тачније – „Ниш на вођиној води“, добијеној масовним плакањем у директном преносу.

Председник нам је рекао да не мисли да се гласови добијају плакањем неких 17 година пошто је направио хиљадугодишњу воду кад је Др Во. Шешељ ишао у Хаг, а он стајао у позадини Др. Во. Шешеља, што ће рећи – у позадини специјалне бине за испраћај Др. Во. Шешеља у Хаг – те плакао ко да му је нека трунка, типа зарђале кашике, упала у око.

Потом, председник нам је то рекао неких 12 година од јавног ридања за др Дабићем који је такође ишао у Хаг, ваљда због нелегалног бављења алтернативном медицином.

То нам је председник рекао неких осам година пошто је плакао кад је Тома постао председник Србије, наизглед од среће, али се касније испоставило се да је плакао јер он у том тренутку није постао председник Србије. Него тај Тома, кога је после, као и све своје политичке очеве, без сузе послао на гробље слонова. Што је Томи, можда и пријало, јер гробљу се у зубе не гледа.

После је Тома на Главном одбору СНС плакао када је видео да је председник Вучић порастао, те је уз сузе рекао чувену реченицу: „Порасло дете, осамосталило се“. После се председник Вучић превише осамстолио, па за Томом није пустио ни сузу, већ га је пустио низ воду, како и доликује, јелте, свим председниковим политичким очевима, очусима и непосредно надређеним четничким војводама.

Сада су, међутим, дошла нека времена када живимо у земљи у којој кад видиш где живиш аутоматски почнеш да плачеш, те није ни чудо да су нас одмах по доласку СНС на власт задесиле хиљадугодишње воде и легендарне поплаве, настале спонтаном рекацијом грађана на улазак у Златно доба. Период када имамо савим довољно воде и сасвим довољно вође. Друго нам вала ни не треба. Вође имамо толико да можемо да га флаширамо ко ону „Вода Воду“, само би се тај патент звао „Вођа Вођа“.

Истраживања кажу да људи на целом свету највише плачу кад гледају филм „Титаник“, док у Србији људи највише плачу кад им пукне филм. Ваљда је то тренутак када им усред гледања „Титаника“ пукне филм. Или кад им усред гледања Титаника вода од свеопштег српског плакња дође до носа, особито ако по цео дан морају да гледају капетана домаћег Титаника који мисли да је Тито.

Ђиласу је, како се одоктаивно чини, пукао филм када је схватио да сем оних који чувају децу по кућама, СНС уводи нову врсту бејбиситовања – оне који плаше децу по кућама са кровова. И онда је све испало онако како је испало.

Потом се, јутро после Ђиласовог плакања, на телевизији појавила плачипредседникова саветница за медије, која се – гле ироније – зове Сузана, јер како би се другачије звала особа која саветује некога ко је у свој политичкој каријери пустио јавно више суза од свих осталих политичара заједно. Плакао је више од комплетног аудоторијума филма Титаник, више од здружених српских домаћица које прате шпанске серије, више од читалаца романа „Сузе су океј“, више од свих који користе капи за очи, па је особа пригодног имена Сузана објаснила да је у питању „јефтин политички перформанс Ђиласа“.

Водитељка само што није рекла: „Са нама у студију је Сузана, председникова специјална саветница за сузе. Ко је крив Ђиласу што нема такву саветницу, сигурно би плакао са стилом, у директном преносу, а не овако, аматерским снимком са мобилног. Не мењајте канал, и наставите да плачете са председником“.

Извор: Н 1