petar-iskenderovПредстојећа посета Председника Русије Владимира Путина предвиђена за 16. октобар текуће године има кључни значај са становишта очигледне неопходности “преформатирања” руско-српских односа. Ово преформатирање за свој циљ требало би да има не само потврду стратешког карактера двостраних односа, него и стварање неопходне политичке баријере пред покушајима одређених западних кругова да “отргну” Србију од Русије.

Да се слични покушаји продужавају од почетка текуће године и постају све упорнији, признају и прва лица Србије. Конкретно, премијер Александар Вучић је у разговору са новинарима приметио да “већ 7-8 месеци мора да слуша” спекулације о притисцима на Србију како би она променила свој однос према Русији ради приближавања ЕУ.[1]

Међутим, очигледно се по овом питању не ради о “спекулацијама”. Последња изјава Јоханеса Хана, кандидата за место комесара ЕУ за европску политику добросуседства и проширења, сведочи да управо однос према Русији (а не проблем Космета) у тренутним геополитичким условима, представља кључну тачку уцењивања Србије. “Уколико Београд жели напредак на путу ка ЕУ, он мора послати исправан сигнал по питању санкција према Русији” – ова фраза кандидата за еврокомесара значи да је српском руководству практично укинута могућност маневрисања између двају “центара моћи” – ЕУ/САД и Русије.[2] Антируска политика Брисела  – послушно праћење трајекторије Вашингтона – лишава смисла споља политички коректну формулу премијера Вучића о томе да је “Србија земља којој верује и Исток и Запад”. Ако говоримо о ЕУ и њеним приоритетима, како би се рекло, у чистом виду – ова формула би била тачна. Међутим, нова рунда глобалне геополитичке игре коју су наметнуле САД у савременом свету, не предвиђа самосталну улогу не само Србији, него ни Европској Унији. А из тога следи да ће Београд на овај или онај начин морати реално да бира између два геополитичка блока.

О томе да се ради управо о концептуалној супротстављености, сведочи и пропагандна припрема америчке стране против посете руског председника. Мајкл Кирби, амбасадор САД у Београду, већ је ставио под сумњу не само савремене везе Русије и Србије, него и њихову историјску прошлост – па тако и по питању ослобођења Београда. “Због чега Путин долази у Србију? Ради обележавања годишњице ослобођења Београда? Али Београд је ослободила и Трећа Украјинска Армија (група армија с Трећег Украјинског фронта) као део Црвене Армије” – ова фраза из недавног интервјуа америчког дипломате Вечерњим новостима, сведочи не само о непознавању историје, него и о покушају да се савремени сукоб око Украјине прошири на целу европску историју. Дипломати није засметала чињеница што је Трећи Украјински фронт  био наследник Југо-Западног фронта и што је имао веома услован (и само територијалан) однос према Украјини. Сигнал је јасан – Београд су ослободили Украјинци – преци данашњег кијевског режима. И Срби према њима треба да имају обавезе. А прикључивање антируским санкцијама – само је враћање историјског дуга “украјинцима-ослободиоцима”.

Mapa-Srbije-Putin

Амбасадор САД је незадовољан и тиме што је руководство Србије решило да позове на јубиларне свечаности лидере Русије и Кине. “Наша позиција поводом посете кинеских и руских званичника се разликује. Кинези скоро никога нису напали, а Руси јесу” – речено је у сензационалном интервјуу дипломате. Као што је познато и СССР и Кина су у Другом светском рату биле жртве агресије од стране држава “осовине”. Због тога оваква оцена америчког дипломате представља богохуљење према успомени на све жртве фашизма и изругивање над осећањима преживелих.

Таква је тренутна идеолошка конструкција “миротворачког” нобеловца Барака Обаме и његовог окружења. Колико у данашњој Србији схватају величину улога тренутног геополитичког супротстављања Истока? Одговор на то питање пружиће ближа дејства Вучићеве владе. И управо то питање ће, нема сумње, бити у центру пажње преговора са Председником Русије у Београду. Није случајно у саопштењу прес-службе Председника истакнута и конкретна историјска позадина посете и њен савремени значај. У том саопштењу се каже да ће “шеф руске државе узети учешће у свечаним догађајима у Београду поводом 70-те годишњице ослобођења града од немачких нацистичких освајача”; поред тога, “током преговора са Томиславом Николићем и разговора са Председником владе Србије Александром Вучићем, предвиђено је разматрање кључних питања билатералне сарадње, пре свега у трговинско-економској сфери”.[3]

Русија има шта да понуди Србији у данашњим сложеним условима. Конкретно, ових дана је савет директора ОАО “Газпром њефт” усагласио споразум по питању привлачења кредитне линије руске Пољопривредне банке у обиму од 30 милијарди рубаља са роком од две године, за финансирање, у том смислу и инвестиционих програма за 2015. годину. Међу најважнијим областима у овом програму, у својству приоритета се истиче инвестирање у производњу нафте на традиционалним и новима активима компаније и налазиштима српске компаније НИС.[4]

Русија је спремна да и даље сарађује са Србијом као својим историјским и стратешким партнером. Да ли је сама Србија за то спремна?



[1]
 ИТАР-ТАСС 02.10.2014 12:51

[2] ИТАР-ТАСС 30.09.2014 22:31

[4]РИА НОВОСТИ 30/09/14 18:30 30.09.2014 18:31


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Посета Путина као геополитичко раскршће Србије

* Обавезна поља