Postkonfliktna Sirija

Poslednje zasedanje Generalne skupštine UN obeležila su izlaganja predsednika SAD i predsednika Ruske Federacije. Izlaganje  predsednika Obame ukazuje na povratak doktrini Pola Volfoviča koji je bio glavni strateg administracije predsednika Buša starijeg, jer je Obama tom prilikom ukazao na Rusiju kao jedinog krivca i agresora na planeti. Kao primer je naveo zbivanja u Ukrajini. Prema Volfoviču, Rusija je primarna pretnja nacionalnom interesu Sjedinjenih Država da ostane globalna sila. Rusija je bila centralna tema Volfovičevog memoranduma, napisanog na 46 stranica[1], po kojem su osnovni pravci delovanja SAD-a područja Bliskog Istoka i Balkana, a razlog je kontrola resursa. Predsednik Obama je izlagao kao da zastupa Republikance, a bio je vidan njegov lični animozitet prema predsedniku Putinu i Rusiji. U pauzama sednice Generalne skupštine na veoma otvoren način ignorisao je predsednika Rusije.

Navedeni animozitet najprije bi mogao doći do izražaja u Siriji. Osjeća se i u vidu Obaminog upozorenja da će Rusi imati gubitke, i iz reči ministra odbrane SAD Eštona Kartera da će Rusija zažaliti što štiti predsednika Asada, i što se umešala u rat protiv Islamske države (IDIL) u Siriji. Očito je da takve reči imaju pozadinu. Ako se neuobičajen rečnik korišćen od zvaničnika SAD-a prevede, znači da  su mislili na eskalaciju sukoba, odnosno komplikovanje situacije, jer znaju da Turska planira štititi svoje interese, a prioritet je uništenje Kurda u Siriji kao i opozicije u Turskoj. Tampon zona na severnom delu Sirije, uz granicu Turske sa Alepom i  jezerom Asad, mogla bi da postane 82 turska provincija.

Rusija će se suočiti sa sektaškim problemima prilikom pokušaja identifikovanja grupa, njihovih ratnih uloga, i određivanja ko bi skim u Siriji bio u koaliciji. Da li će političke partije imati isključivo jednoetnički sastav kako bi se napravila konstruktivna opozicija­­­­? Tu postoji višeslojan problem. Radi se o tome, da u Siriji postoje tri osnovne vere, ali svaka od njih, bez obzira da li su u pitanju šiiti, suniti, ili hrišćani, ima sedam, osam ili deset podvarijanti praktikovanja vere unutar osnovnih. Znači da ima najmanje 20-30 sektaških skupina, a retki su slučajevi da dve od njih mogu da se usaglase. Naime, veći deo stanovništva još živi prema plemenskim običajima.

Zato je Bašar el Asad važan faktor u stabilizovanju postkonfliktne Sirije. Naime, u mirnodopskom periodu službenici zaposleni u državnim institucijama uspeli su u lokalnim zajednicama harmonizovati međuetnički suživot. Pre rata, Sirija je bila zajednica sa šarolikim versko-etničkim sastavom, a svi su bili relativno zadovoljni životnim standardom. Po okončanju rata, i eventualno postignutih političkih dogovora naroda Sirije, teško bi i Rusi, a pogotovo Zapad pomoću svojih specijalizovanih agencija i mreže NVO, bez Asada  mogli postići rekonstrukciju međuetničkih odnosa. Eventualni odlazak Asada bi nesumnjivo bio izvor još većeg egzodusa stanovništva, za koji Brisel nema rešenje.

SAD nisu uspele da stabilizuju Irak i pored velike oružane sile kojom su raspolagale, te im neće poći za rukom da stabilizuju ni prostor Bliskog istoka, iako pored sile na raspolaganju imaju veoma kompetentne ljude za sprovođenje tehnika meke moći. Stoga SAD u Siriju nisu poslale regularne trupe. Amerikanci su postali svesni činjenice da je organizovanje opozicije od brojnih verskih sekti neizvodivo, jer je svako protiv svakog, sve oružane grupe pljačkaju, prodaju stanovništvo u roblje i čine strašne zločine. Kada se vide razmere rušenja i masovnog pokretanja naroda, očito da su navedene aktivnosti bile na zahtev korporacija, jer žele raščišćen teren na kojem lokalno stanovništvo ne može da ometa transport resursa. Sada se može razumeti i organizovanje izbegličkih kampova u Turskoj u koje su dovedeni stanovnici, ne samo iz tampon zone uz Tursku granicu, nego iz šireg regiona, a koji su pobegli od koalicionog bombardovanja, ili zločina IDIL-a. Tampon zona obuhvata i grad Alep sa jezerom na Eufratu, koje je važno za navodnjavanje i ima ulogu glavne rezerve vode za Siriju.

Sve su prilike da će „tampon zona“ biti predmet buduće trgovine u rešavanju sirijske krize. Završnica proterivanja nesunitskog stanovništva je u tesnoj saradnji Turske, IDIL-a, i terorista koji prestavljaju tzv. umerenu opoziciju. Iz navedenih kampova čiji je kapacitet 2-3 miliona ljudi, migranti će se slati u talasima i konstantno biti u funkciji stalne pretnje EU. Navedenim demografskim inžinjeringom se ostvaruje nekoliko poznatih geopolitičkih ciljeva.

Nemačka ne prihvata destabilizaciju Balkana. U slučaju novih sukoba na Balkanu, resursi Kosova Nemačkoj postaju nedostupni. Ali, Nemačka se u rešavanju migrantske krize ne snalazi. Nuditi novac Turskoj i balkanskim zemljama nije rešenje, već izraz nesigurnosti i straha. Kancelarka Merkel je pod pritiskom članica EU koje su ubeđene da je uloga Britanije u stvaranju migrantske krize velika. Kancelarka je na udaru i od opozicije, ali i dela članstva vlastite partije, jer odbija da podrži baltičke zemlje u projektovanom ratu protiv Rusije i odbija učestvovati u dodatnom naoružavanju Ukrajine.

Stoga je politički rejting kancelarke Merkel prilično umanjen, što slabi lidersku poziciju Nemačke u EU. Planirani referendum Britanije o ostanku u EU je osmišljen i kao deo ucene jer Britaniji pruža priliku da isposluje traženu rekonfiguraciju EU, i na taj način se nametne kao važan faktor.Time ujedno slabi ulogu Nemačke. Destabilizacija Balkana, te apsolutna većina u parlamentu Turske koju je na posljednjim izborima obezbedio turski predsednik Erdogan, omogućuje realizaciju političkih ciljeva iz „Strateške dubine“, a ujedno sputava transport nafte iz Rusije, bilo kojim tokom. Dodatne ucene upućene Nemačkoj i EU vezano za migrantsku krizu su zbog Erdoganovih planova obnove Turske imperije koja bi obuhvatala Bliski istok, turkofonske zemlje u Zakavkazju, i Balkan.

Evropa nije osudila progon kurdske opozicije, ni napade na predizborne kurdske skupove i opozicione medije, zbog čega su Kurdi ostali bez ranijih glasova, te osvojili samo oko 23%. Ponašanje Turske podržava Britanija. Britanija Tursku podržava i u obnovi turske imperijalne moći, ali bi velike ambicije Tursku mogle dovesti u sukob sa Rusijom, što može biti krajnji cilj britanskih aktivnosti.

Prekidom programa obuke opozicije u Siriji, SAD su priznale da ona ne postoji. Krajnji dokaz da SAD ne računaju na bilo kakvu saradnju sa Rusima je što na molbu ruskog generalštaba neće saradnju u razmeni obaveštajnih informacija, čak ne žele dati ni informacije o pozicijama IDIL-a. Nova, u rekordnom vremenu izmišljena opozicija Asadu, potiče iz sektaških grupa okorelih terorista. Oni nemaju mogućnost ozbiljnijih vojnih operacija, već se mogu upotrebiti za diverzije pod lažnom zastavom, crne i psihološke operacije, ako su snabdeveni potrebnom logistikom i informacijama. Takve „umerene teroriste“ Saudijska Arabija namerava naoružati, a koji pod nazivom Slobodna vojska Sirije imaju zabodenu zastavu 500 metara od graničnog prelaza sa Turskom. To je dokaz da nisu operativni i da su se bavili švercom, a ratno iskustvo su im ratni zločini. Saudijska Arabija je odabrala paravojne formacije, koje je Katar naručio čim su počeli planovi rušenja predsednika Asada. Pomenuta Slobodna vojska Sirije je „prepakovana“ u novu „umerenu opoziciju“, a sastavljena je od iračkih i libijskih terorista, lično izabranih od starne zapovednika milicije Al Kaide (Abdel Hakim Belhaj). Zvanično je formirana u Turskoj 2011. godine pod komandom pukovnika Riad al Asaad-a, samo od sunitske grupe, te je operisala oko Alepa do njegovog pada.

Sledeći na listi sirijske opozicije je Vojska osvajača (Yaush al Fatah), teroristička organizacija koja je od početka sukoba saveznik Al Nusre. Bombardovali su sedište snaga bezbednosti u Damasku 2012 godine. Tzv. Južni front (South front), je verovatno izmišljeni, a ako ova formacija postoji, može se raditi samo o pripadnicima Al Nusre, koji su minorni, nepoznatih aktivnosti, a služe isključivo da se stvori utisak da se radi o moćnoj koaliciji. Ovakav trud oko minornih grupa se čini samo zbog stvaranja pozicija za buduće pregovore, u koje će uvući UN, verovatno i novu kontakt grupu. Biće teško osmisliti i predstaviti opoziciju s kojom treba pregovarati oko prelazne vlade i budućih izbora, a u stvari, opozicija ne postoji, postoje samo teroristi. Turska, iako do neki dan opterećena obezbeđenjem većine prilikom izbora na štetu Kurda, grozničavo nastoji pripremiti podatke o tome ko bi mogao ući u kredibilnu opoziciju.

Majstori manipulacije će uz pomoć lobija, UN-a, i zalivskih zemalja, tražiti jednaka prava za opoziciju, koja će insistirati na „tampon zoni“ tj. na većem delu severa Sirije. Turska je zainteresovana za dalji priliv jeftine nafte, koja od početka rata u Siriji redovno putem cevovoda stiže od IDIL-a, kao i za rešenje kurdskog pitanja. Opozicija Sirije će na zahtev Turske uskoro tražiti zabranu zone leta iznad „tampon zone“. Naravno da je u pozadini turski interes, jer po svemu sudeći, umerenu opoziciju će odglumiti Turska. Turska planira pregovorima dobiti veći dio severne Sirije.

Shodno specijalnim i psihološkim operacijama Al Džazira Balkan je ekspresno plasirala reportažu o „klincima“ iz Alepa koji su odlučili da obaveste svet o zločinima Asadovih trupa. Snimak koji je emitovan je slabe rezolucije i daleko od kredibilnosti. To je u nizu još jedna loše izrežirane prevare. „Klinac“ koji izveštava sa krova zgrade je prepoznatljivo obučeno vojno lica, 25 do 35 godina starosti, koji vojnom terminologijom opisuje oružja i granate navodnih agresora. „Klinci“, prema njegovoj izjavi, podržavaju Slobodnu vojsku Sirije uz konstataciju da je oslobođenje na vidiku. Sledeća scena je iz stana gde je u pozadini računar, da bi se stvorio utisak da su povezani internet konekcijom i da oni šalju izveštaje. Izveštačena gluma neiskusnih glumaca pokazuju da se radi o klasičnoj obaveštajnoj grupi. Izjava sekretara Kerija se poklapa sa objavom „nove grupe“ koja sa terena ovaj put šalje „kredibilne izveštaje“, a ne iz neke kuće u predgrađu Londona, kao što je to bio slučaj sa tzv. Sirijskom opservatorijom za ljudska prava.

Naravno, da se niko na Zapadu neće zapitati o zločinima Slobodne vojske Sirije, odnosno al Nusre i ISIL-a, kao ni o živim ljudskim štitovima, likvidacijama celih familija, sela, delova gradova, kao i likvidacija prisilno kidnapovane i mobilisane dece, rušenju spomenika neprocenjive vrednosti i verskih objekata. Takve događaje revnosni „klinci“ ne objavljuju. Rusija to neće progutati, a mnogi ne mogu shvatiti da Rusi imaju dovoljno informacija, da su mesecima vodili obaveštajne i elektronske operacije, i da sigurno već znaju koji su to „klinci“ kao što odavno znaju ko je Slobodna vojska Sirije.

_____________________________

[1] Memorandum od 46 stranica koji je Pol Volfovič izlagao 1992. godine pred Kongresom SAD-a, pod naslovom „US strateški plan koji sprečava pojavu suparnika u održanju samo jedne super sile u svijetu“, a koji govori o vitalnim interesima SAD, među kojima je i potrebno uspostavljanje novog svjetskog poretka.

Izvor: Fond Strateške Kulture