Права језичких мањина у Украјини

Неће бити да ова тема није непозната европској јавности, спорадично се спомиње употреба руског језика, али украјински чвор није само руско-украјинска заврзлама. Да не бисмо изгубили фокус, овог пута нећемо се бавити темом двојног идентитета многих у Украјини, од којих не мали број себе сматра Украјинцима, али користи руски језик, што се чак и у време Специјалне војне операције јасно види по украјинским каналима на руском језику.

У Украјини има још језичких мањина, а набројаћемо само оне највеће. Према Европској повељи о регионалним или мањинским језицима, који је Украјина прихватила и ратификовала (1), у тој земљи се до пре неколико дана сматрало да се поред званичног украјинског језика, говори и руски језик, затим следећи језици: белоруски, кримскотатарски, бугарски, гагауски, грчки, молдавски, румунски пољски, словачки, немачки и мађарски језик. Уочљиво је да нема русинског језика, који није признат као мањински језик, већ се у Украјини третира као дијалекат украјинског језика.

Занимљиво, у време Виктора Јануковича, током 2012. године русински језик је до почетка мајдана, био накратко признат као посебни језик. Русински језик је признат као мањински језик у Србији, Хрватској, Мађарској, Словачкој, Пољској и Румунији. Језичка наука одавно сматра да је, поред руског, белоруског и украјинског, русински језик — четврти источнословенски језик, али ето то није тако у Кијеву. Украјинске власти су одлучиле пре неколико седмица да затворе 16 лицеја на румунском језику у Черновицкој области, према телевизијском каналу Digi24. У региону постоји 20 лицеја у којима се настава одвија на румунском језику, али остаће само четири. Уочљиво је да је та вест прошла незапажено у румунским медијима, вероватно због солидарности са украјинским властима. То је у потпуној супротности, са оним што раде Мађари, где је недавно Ласло Тороцкај поставио питање Дмитрију Медведеву о правима Мађара и Русина у Закарпатју.

Сам водећи мађарски политичар Виктор Орбан, такође не пропушта прилику да штити интересе Мађара у Украјини, па између осталог и право на употребу мађарског језика. Слично властима у Букурешту, понаша се и званична власт у Софији, па се о правима Бугара у Украјини не расправља. Бугарска парламентарна већина, која је веома гласна по питању права Бугара у Северној Македонији, у вези са Бугарима у Украјини углавном мудро ћути, уз часне изузетке.

Почетком овог децембра 2025. године, Врховна рада Украјине усвојила је у другом и последњем читању закон којим се руски језик уклања са листе језика заштићених Европском повељом о регионалним или националним мањинским језицима. Документ је подржало 264 посланика. Уз то, како су рекли парламентарци„непостојећи молдавски“ језик уклањају са листе заштићених језика, јер је сама Молдавија прихватила да је молдавски језик заправо дијалекат румунског језика. Истовремено листа мањинских језика проширена је са још седам мањинских језика, а то су: урумски, румејски, ромски, чешки, кримчакски (реч је о језику Јевреја са Крима), караитски језик и јидиш (као језик Ашкеназа).

Политичке одлуке Кијева и језичко експериментисање стварају нестабилност у употреби мањинских језика и помало подсећају на југословенске језичке експерименте, који су свакако српској јавности познати. Ћутање суседа о кршењима права сународника није необично, али је упозоравајуће. Осим Мађара, који стално потенцирају питање употребе мађарског језика, у званичној Варшави, Букурешту, Кишињеву, Софији, па и Атини ни речи о томе. То показује колико је ситуација озбиљна, и колико су однарођене елите источноевропских народа спремне да жмуре пред очигледним процесом украјинизације многих етноса. Такве елите могу сутра и сопствене народе да пошаљу да буду топовско месо при евентуалној ескалацији.

__________________________________________________________________________

(1) – https://www.coe.int/en/web/european-charter-regional-or-minority-languages/signatures-and-ratifications

Извор: ЦЕОПОМ Истина