Premijer Duško Veliki

Uvaženi čitaoče, savremenik ste jednog velikog doba. Živite u vreme kada Vaša država krupnim koracima srlja u progres… Šampioni eurointegracija, babice natovog novorođenčeta koje se nalazi između Donalda Trampa i Mekdonaldsa… Ministri iz vlade Duška Markovića uspeli su da „zadaju snažan udarac kriminalnim bandama“.

O kakvim je to bandama reč? Ima li uopšte kriminala u Crnoj Gori? Ako bivši premijer može da ima bogatsvo od stotinak miliona evra, sat vredan kao stan u centru Beograda, a sve na osnovu plate od oko 1.000 evra… Čemu onda kriminal? Narodu je dobro. Svako ima šansu. Dobro ne baš kao neki ministar ili bivši premijer, koji su ipak sposobniji od ostalih građana, ali makar onako 4-5.000 evra mesečno, za hleb i mleko, i voće vikendom…

Priznajem da sam bio znatiželjan. Nisam uspeo da pronađem vest o značajnijem hapšenju kriminalaca u Crnoj Gori. Možda uvaženi premijer Duško Marković misli na progon „terorista“ i činjenicu da iza rešetaka trunu poslanik, šofer, penzioneri… Kriminal u državama koje su u tranziciji, a Crna Gora je makar formalno na tom putu, uvek ima neke veze sa vlastima. Kako je to, obračunavajući se sa bandama, crnogorska vlast dodirnula politički i ekonomski vrh države? Preko Sveta Marovića… Bivšeg političara? Ne bih rekao.

Premijer Marković je stariji čovek, možda mu nije poznat izvor pod misterioznim, mada u imeničkom korenu nesumnjivo dukljanskim nazivom „internet“. Kada tako potražite pod ključnim rečima „organizovani kriminal“ i „Crna Gora“, saznate i ponešto zanimljivo. Meni je jasno da je specijalni tužilac ugrožen. Pa treba suditi predvodnike srpskog naroda u Crnoj Gori. Srbi su poznati kao divljaci: ubili su jednog vrlo uvaženog sultana, eurointegrativnog nadvojvodu, svog premijera… A neće nekog tamo skromnog crnogorskog demokratskog državnika ili činovnika dok biciklom ide na posao. Zato on i nema vremena. Dok istražuje prevratničke namere par hiljada Srba morao bi još i da se posveti modernim tehnologijama i konačno uvede kablovski internet. Vlada Duška Markovića je ČUDO. Na vlasti je nepunih pet meseci (izabrana je na Dan albanske zastave 2016. godine), a prema rečima premijera već je „ispunila 90,6% planiranog programa“, dok je većina od 77.77% ministarstava (odnosno 14 od 18) ispunila čak 100% istog… Dakle, ako vlada bude potrajala narednih tri i po godine, ona će – bude li samo upola uspešna kao do sada – ostvariti neverovatnih 389,58% svog izbornog programa… Ako tu računamo i kumulativni učinak (efekat poznat kao „kamata na kamatu“ – u ovom slučaju „program na program“) možemo govoriti i o čitavih 450%.

Da li narodi Crne Gore, građani ove napaćene ali nikada pokorene države, uopšte zaslužuju tako dobru vladu? Da ne dođe do odlaska vlade u inostranstvo, u okviru dobro poznatog odliva mozgova?!

Možda ovaj veliki kapacitet, slavne vlade premijera koga će istorija bez mnogo sumnje nazvati Duškom Velikim, većim od Mila a dostojnim naslednikom Jakvinte Predobre Dukljanke, treba usmeriti na borbu protiv kriminala. Jer to je večna borba koju vode sve države koliko god bile dobro uređene. Kada konačno usvoji internet, premijer Marković bi mogao da se obavesti da je u Danskoj odbranjen doktorat o organizovanom kriminalu u našim krajevima i da autorka na osnovama svojih istraživanja veoma visoko rangira Markovićevog prethodnih Mila Đukanovića i izuzetno vrednuje njegovu ulogu u temi. Takođe, novine su javile da je „Mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije još prošle godine proglasila Mila Đukanovića za „osobu godine koja je zaslužna za promociju kriminala, korupcije i negrađanskog društva“. Meni, zato baš nije najjasnije, kako premijer Duško Veliki može da govori o napretku u borbi potiv kriminala a da pritom nije prvo nekako demantovao ove inkriminacije koje narušavaju ugled ne samo jednog čoveka, ne samo vladajuće partije već i čitave države.“

Izveštaj Svetske banke o stanju crnogorske ekonomije iz 2016. ukazuje na loše trendove: javni dug sa 66% BDP-a raste na 69%, deficit budžeta je čak 6,5%… Oslonjenost ekonomije na turizam 80%. Ako je sve navedeno premijer uspeo da preokrene za svega nepunih pet meseci, mislim da imamo zaista posla sa čudotvrocem i budućim laureatom tzv. Nobelove nagrade za ekonomiju.

Ali važan je utisak. Mi smo u Srbiji imali ministra, koji je u vreme vlasti Slobodana Miloševića bio zadužen za obnovu zemlje, a sve je radio „pre roka“. Vic u narodu tvrdio je da je dotični Milutin Mrkonjić i rođen pre roka… Danas imamo premijera koji radi 25 sati dnevno. Zato, ako Milo i Duško Veliki odluče da se naljute na nerazumni narod, za koji se tolike godine žrtvuju, neka ne dolaze ovde. Eno im Albanije ili Italije. I daj Bože da ih usreće, makar onoliko koliko je Šešelj usrećio Haški tribunal.

Izvor: Fond Strateške Kulture