Прети ли Трампу опозив?

„Уколико некоме треба добар адвокат“, поручио је председник Доналд Трамп са жаљењем, „чврсто вам саветујем да не користите услуге Мајкла Коена“. Мајкл Коен није Рој Кон (чувени амерички правник који се истакао током макартистичког лова на комунисте у САД, а као адвокат је заступао и Доналда Трампа у његовим раним пословним подухватима, прим. прев.). У уторак се бивши Трампов адвокат, суочен са перспективом петогодишње робије, изјаснио као крив за кршење предизборног закона, које узгред и није кривично дело.

Коен је предао 130.000 долара у кешу порно звезди Сторми Данијелс како би ћутала о афери са Трампом од пре 10 година. Такође је испреговарао споразум којим је Нешнел инквајер купио права на причу о Трамповој афери са плејбој зечицом, како би исту обесмислио.

Коен тврди да су он и Трамп удружено повредили федерални закон. Међутим, подмићивање бивших девојака како би ћутале о деликатностима из прошлости није ни кривично дело, ни повреда правила предизборне кампање. А Трамп је легално смео да издвоји колико год је новца хтео за своју предизборну кампању за председника.

Да ли би демократски Конгрес, под претпоставком да ће бити такав након избора у новембру, заиста опозвао председника због плаћања бившим девојкама да ћуте? Ликовање из табора  „никад Трамп“ је преурањено.

Но, иако Коеново признање кривице и осуђујућа пресуда против менаџера Трампове кампање Пола Манафорта можда не угрожавају Трампа данас, они су весници злокобних дешавања у будућности. Коен се бавио Трамповим пословима више од деценије, а обавезао се на пуну сарадњу са истражним органима не само јужног дистрикта Њујорка, него и Роберта Милера.

Из ове сарадње не може изаћи ништа добро за Трампа. Осим тога, Манафорт, коме се смеши доживотна робија, има најјачу могућу мотивацију да промени страну и открије било шта што би могло да користи Милеру, а шкоди Трампу. Поврх свега, ту је и сама Милерова истрага.

Двадесетшест месеци након „Вотергејт“ провале, председник Никсон је поднео оставку. Двадесетшест месеци након хаковања Демократског националног комитета и имејлова Џона Подесете, Милер и даље није представио чврсте доказе да је Трампов предизборни штаб сарађивао са Путиновом Русијом, иако му је управо то задатак.

Међутим, имајући у виду да већ годину дана изводи сараднике Беле куће и Трампове предизборне помоћнике пред пороту, Милер у шпилу има јаче карте него што показује. Иако ништа од овога није директно угрожавало председника, вероватно предстоји још оптужница.

Милер можда нема моћ да извуче председника пред пороту и отпужи га. Парламент је тај који уклања и обезглављује краља, а не шериф од Нотингема. Али Милер ће написати извештај за Министарство правде који ће се наћи пред Конгресом.

А како је овом саставу Конгреса остало још свега пар недеља до овогодишњих избора, биће то нови, јануарски састав, који би веома лако могао да буде демократски, а који ће читати Милеров извештај.

Ипак, за сада је тешко замислити како би две трећине новог Сената могле да осуде председника за тешка кривична дела и велике преступе.

Предстоји нам паклена година. Трамп неће поднети оставку. То би га учинило подложним позивима за излазак пред суд и пороту, а федералне оптужнице и грађански спорови би обележили остатак његовог живота. Оставка би значила предају мача и штита, као и свих имунитета. Био би луд да себе учини беспомоћним пред оваквим непријатељима.

Напротив, имајући у виду његово уверење да га нападају људи који га мрзе и верују да је нелегитиман председник, па стога и желе да га свргну с власти, он ће употребити све своје председничке моћи у борби за опстанак. А како је већ показао, ове моћи су значајне: способност емотивног уједињења присталица, пркос судовима, отпуштање судија и функционера FBI, укидање безбедносних пропусница, помиловање осуђених.

Демократе које су опијене идејом преузимања Конгреса би требало да размотре на шта би личила кампања за свргавање председника ког подржава огроман део нације и савезници из медија. Зашто би то чинили? Нарочито уколико унапред знају да га Сенат неће осудити.

Очигледно је да Америка нема жељу за политичком борбом на живот и смрт поводом опозива, тј. импичмента. Свест о овој реалности је разлог због ког Демократска странка уверава Америку да не планира покретање процеса импичмента.

Данас су републикански лидери ти који су под притиском да раскрсте са Трампом, одбаце га и позову на нове истраге поводом наводне сарадње са Русима. Али уколико демократе преузму Конгрес, онда ће они сами бити под неподношљивим притиском сопствених медија да крену курсем импичмента.

Преузимање Конгреса би новоизабране демократе отворило ка критици деснице због стварања климе линча, као и од стране медија главног тока због неиспуњавања дужности моменталног покретања опозива против Трампа.

Демократе две године раде на томе да преотму Конгрес. Али уколико открију да ће прва дужност која се од њих буде захтевала – коју буду захтевале њихове побеснеле присталице – бити та да се опозове Трамп, могли би се запитати зашто су уопште били толико нестрпљиви за ову победу.

Превод –Војислав Гавриловић

Извор: Блог аутора/Нови Стандард