Прислушкивање као легитимно политичко средство у БиХ

Прислушкивање, потпуно нелегално или обављено уз судски налог, а затим садржај разговора прислушкиваних личности незаконито објављен у медијима – постало је често коришћено средство за политичке обрачуне у БиХ. Почетком августа на сарајевском порталу zurnal.info објављен је текст „Како је телевизијски водитељ прекинуо истрагу против Милорада Додика“, у којем се препричава наводни телефонски разговор између председника Републике Српске Милорада Додика и познатог босанскохерцеговачког новинара Мате Ђаковића, а који је вођен, како се наводи, током маја мјесеца. Текст за циљ има дискредитацију председника Српске, главног тужиоца Тужилаштва БиХ, Горана Салиховића, и поменутог новинара, а представљен је као извориште све већег сукоба главног тужиоца, и министра безбедности у Савјету министара БиХ, Драгана Мектића, иначе кадра СДС.

Не улазећи у природу спора између министра Мектића и главног тужиоца Салиховића, оно што јесте огроман политички и безбедносни проблем је да се поново транскрипти телефонских разговора појављују у медијима, темпирано, и као средство политичке дискредитације. Милорад Барашин, који је дужност главног тужиоца обављао у претходном мандату, дискредитован је тајно сачињеним видео записом који је емитован на једном јавном емитеру, након чега је одступио са свог положаја. Афера „Снимак“, дуго присутна на медијској и политичкој сцени Републике Српске, такође се заснивала на тајном прислушкивању и препакивању разговора. Објављивање разговора сачињених без одобрења саговорника представља кривично дело за које је прописана затворска казна, која је строжија, уколико су у ову незакониту радњу укључена службена лица. У овом случају није објављен снимак разговора већ текст који се, како аутор тврди, на њему заснива, а треба да послужи као средство за политичку елиминацију. Ако су високо позициониране личности у БиХ и даље мете обавештајног подземља, које се не либи да почињене незаконите активности учини доступне јавности, чему се грађани ове земље могу надати у погледу заштите своје приватности?

Иако је препричани транскрипт наводног разговора данима био ударна тема у сарајевским медијима и медијима у Српској који су наклоњени опозицији, нико од званичника Српске није се оглашавао на ову тему, као да су навикли да их безбедносне агенције са нивоа БиХ прислушкују и да без имало стида и бојазни од покретања одговорности,  резултате свог незаконитог рада представљају јавности. СДС-ов министар Мектић је полемишући са главним тужиоцем претходно најавио да ће „обелоданити доказе“ о Салиховићевој опструкцији истрага које су у овом тужилаштву покренуте против председника Додика, а након што се на медијском простору распламсала афера, институцијама Српске поручио да ће „тек да их заболи“ оно што намерава обелоданити.

Из опозиционих партија одапињани су захтеви за оставкама, а позиција у Српској суздржавала се од било каквог коментара. Тек је Ђаковић, након пуних седам дана, у интервјуу за телевизију Н1 објаснио да јесте разговарао с председником Додиком након што је  у његовој ауторској, врло гледаној емисији Телеринг, гостовао Салиховић, те је само препричао тек обављен, још неемитован интервју. „Ја сам ту информацију пренeо Додику пре него је објављено на телевизији. Изнeо сам свој став и мишљење, можда сам нешто додао, али то је тако. Не спорим тај транскрипт. Звао сам Додика и рекао му шта је отприлике речено и то је мој став“, рекао је Ђаковић за Н1.[1] Уједно је и поручио: „Било би интересантно да ови што ме прислушкују пусте транскрипт разговора са високим дужносником СДА. Можда би се из тога видело зашто је баш сада објављен овај транскрипт.“

Након тога је на исту тему уследила и реакција председника Додика, који је изјавио да појава транскрипата његових телефонских разговора у јавности указује на то да је његов телефон прислушкиван, и да му није познато да ли за то постоји налог. Ако је и постојао налог, нагласио је председник  Српске, онда се поставља питање откуд транскрипти разговора у јавности, и стим у вези је подсетио да се, према Закону, транскрипти могу употребити искључиво у судском процесу и на суду и да, на тај начин, не могу бити злоупотребљени у јавности.[2]

Као што то обично бива у БиХ, механизми за контролу рада служби безбедности, како они којима располаже законодавна власт, у виду скупштинских комисија за надзор над радом Обавештајно-безбедносне агенције БиХ и других служби безбедности, тако и они који стоје на располагању извршној власти, као што је Обавештајно-безбедносно саветодавна служба при кабинету председавајућег Савета министара БиХ, нису се огласиле.

Да ли то значи да је Босна и Херцеговина земља неприкосновених тајних служби, које  указујуу на безбедносни проблем, не обазирући се при том на високу позицију онога ко је операцијом захваћен? Пре ће бити да је БиХ неуређена земља у којој у области безбедности нико ни са ким искрено не сарађује, и у којој се више баве једни другима. Незаконито прислушкивање као правна категорија постоји само на папиру. У пракси то није кривично дело. Иако је било више афера, нико никада у БиХ по том питању није одговарао, те се транскрипти разговора свако мало појаве у медијима и служе као необориво средство за дискредитацију политичких противника. У том смислу сезона „лова“ је непрекидно отворена, свако свакога може тајно пратити, видео и тонски снимати и фотографисати. Ако снимљени материјал има употребну вредност, лако је наћи портал који ће то објавити, што други медији преносе, и забави никад краја. Важан је само садржај разговора, а не како се до снимка дошло – реченица је коју су често изговарали опозициони лидери у Народној скупштини Српске, алудирајући на аферу „Снимак“ којом су желели компромитовати премијерку Цвијановић.

У односу на број становника БиХ је и даље водећа европска земља по бројности грађана који су отишли на сиријско ратиште. У БиХ постоји густа мрежа параџемата, енклава које су изван јурисдикције Исламске заједнице БиХ, и који су, у ствари, регрутни центри најпознатијих терористичких организација, Исламске државе и Ал Каиде. У БиХ се догодило неколико терористичких аката, актери су или погинули током извођења терористичког чина, или су осуђени, али позадина је остала нерасветљена, а налогодавци и инспиратори и даље су невидљиви.

_________________________

Упутнице:

[1] http://ba.n1info.com/a108857/Vijesti/Vijesti/Djakovic-Neka-puste-moj-razgovor-sa-visokim-duznosnikom-SDA.html

[2] http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=215934

Извор: Фонд Стратешке Културе