Проф.др Винко Перић о безбедносној конференцији у Градишки

Градишка на Сави била је 17.12.2016. домаћин веома значајног скупа о безбедности, међународне Конференције „Актуелни тренутак друшрвено-политичких и економских аспеката безбедности и заштите Републике Српске, БиХ и Балкана у светлу мондолошких процеса“ (https://youtu.be/2KwbZWV0FKo), која је изазвала велико интересовање како стручне тако и грађанске јавности, пре свега због учешћа водећих експерата из области цивилне и војне безбедности у региону. Генерал ВРС Манојло Миловановић, водећи балкански експерт за исламски тероризам Џевад Галијашевић, бивши министар безбедности РС Дарко Матијашевић, проф. др. Душан Вејновић и проф. др Винко Перић, само су неки од излагача на овом еминентном скупу.

Конференцију је отворио новоизабрани начелник општине Градишка, господин Зоран Аџић, а из његове поздравне речи може се закључити да ће, напокон, струка и наука имати адекватан третман у овој општини,  односно да ће наћи своју улогу и место на добробит грађана!

У намери да приближимо дешавања са овог значајног скупа разговарамо са организатором, проф. др Винком Перићем, професором безбедности на Интернационалном Универзитету у Брчком, власником медијске групе “ВИКОМ” и оснивачем патриотског пројекта “Српски пијемонт”, а интервју објављујемо на дан прославе рођења Републике Српске. Срећан ти рођендан, Републико Српска.

Поштовани професоре, хипер-активни као и увек, били сте домаћин још једног међународног скупа, који је третирао веома актуелну и значајну тему – безбедност региона. Је ли било тешко окупити сва та позната и значајна имена на једном месту?

Пре свега, поздрав Вашим посетиоцима. Што се тиче, заиста значајних, гостију које смо имали морам да кажем да их мени није било тешко окупити, све су то људи које срећем на разним научним форумима и са којима научно и пословно сарађујем, али било је тешко временски их ускладити, због обавеза које имају. Ипак, коцкице су се склопиле и мислим да смо имали одличну Конференцију.

С обзиром на тему, можемо ли ову Конференцију практично сматрати Другом научном Конференцијом, пројекта “Српски пијемонт”, будући да се Прва одржала на истом месту, 2013. године, под називом „Прва међународна научно-стручну конференција другог (привредног) и трећег (патриотског) НВО сектора Републике Српске и Србије”? (https://youtu.be/az1BvtxbfWg)

 Апсулутно. Као и Прва и ова Конференција може се сматрати покушајем пројекта “Српски пијемонт” да се профилише у односу на актуелна друштвено-политичка питања која се тичу укупног српског националног корпуса. Безбедност је свакако једно од најважнијих. А као озбиљни и темељни људи логично је да прво ослушнемо науку и струку. Дакле, у праву сте, за “Српски пијемонт” ово је Друга научна Конференција, тематски усмерена и сјајно конципирана.

Оно што је запазио читав патриотски дискурс са обе стране Дрине јесте да је Ваша Конференција одржана истог дана и у исто време када је у Београду одржавана и 57. седница Скупштине Републике Српске Крајине у прогнанству, поводом 25 година од конституисања. Је ли та подударност случајна, или сте намерно тако конципирали организацију?

Људи као ја не верују превише у случајности и када нешто раде труде се да њен утицај елиминишу у потпуности. Но, када припремају и изводе поједине пројекте они никада не објављују све, већ део увек остаје у виду скривених циљева или конспиративних стратегија, да будем прецизнији. Оне су познате малом броју људи или само челном човеку, ако је он топ менаџер лидерско-иновативног типа и стручњак мултидисциплинарног карактера. Сетите се тога увек када говорите о „случајностима“. Оно што споља изгледа као „случајност“ обично је недостатак информација о каузалним везама међу догађајима. Или, мислите да су странци заиста добронамерни када нас тапшу по рамену хвалећи нашу транспарентност. А они сами никада нису транспарентни. Верујем да се разумемо!

И ја. Ви сте у Њујорку током фебруара прошле године добили почасни докторат историјских наука, за који сам начуо да има везе са Вашим доприносом у осветљавању неких чињеница везаних за дешавања на простору Крајине још из Теслиних времена, а било је упечатљиво Ваше помињање Крајине и на Конференцији. Има ли тај почасни докторат заиста везе са, да тако кажем, Теслином Крајином?

И те како. Проусташки режим у Хрватској волео би, не само да се заборави Република Српска Крајина, као форма државне конституције српског народа у Хрватској, већ и да се заборави вековно постојање и живот српског народа у Хрватској. У том контексту они се не устручавају да праве отворене фалсификате, па и да својатају Србина, Николу Теслу, највећег научника и визионара кога је свет икада имао.

Али, не може тако! Срби се на том простору нису населили силом, нити су било коме шта отели. Њима је те врлети доделила моћна аустријска царевина како би спречила најезду Турака на Европу и они су ту земљу вековима плаћали својом крвљу. Они имају правне, историјске и крвне тапије на ту територију. Не може се прихватити да једна ново-фашистичка творевина, попут ПРИВРЕМЕНЕ Туђманове Хрватске, огњем и мачем, злочинима и прогоном, отме Србима земљу на којој живе вековима, само зато што је Хрват Тито исцртао некакве своје границе и што се англо-саксонцима тако прохтело. Говорим о томе, са, и пред утицајним људима, када год сам у прилици, па тако и на неким скуповима у иностранству, после чега је уследио и тај почасни докторат.

 Рекли сте привременој Хрватској?!

Да, баш тако сам рекао! Зар заиста мислите да држава саткана на туђој крви и туђој земљи може бити дугог века, историјски гледано. Упутићу Вас и Ваше посетиоце да погледате документарни филм у продукцији моје ТВ ВИКОМ ( https://youtu.be/SpqzdTCYAJo), па ће Вам бити јасније зашто тако мислим! Она држава и власт који, 1941 године, буквално покољу стотине хиљада својих суграђана и староседелаца те државе само што нису исте вере, па педесетак година касније понови прогон, мада у мањем обиму, та држава не може имати стварну будућност. Павелићева Хрватска трајала је док је трајао III Рајх, Туђманова  ће трајати док постоји IV Рајх, а он је већ почео да се распада. Као и Трећи, разбиће га велика Русија, овога пута Путинова. Зато сваки српски патриота Теслину Српску крајину сматра привремено окупираном српском земљом, а пројекат „Српски пијемонт – Западни Балкан“ сматра је петом државом Пијемонта

Ви, дакле, очекујете релативно брзе промене на Балкану и шире?

Долази велико Светло на крају процеса распада неких балканских и ЕУ  држава који, подсећам Вас(!), још увек није завршен!  То што неки бриселски чиновници мисле да су промене које су они направили последње и заковане, више је њихов проблем него наш. Спортски речено, српски корпус изгубио је прво полувреме велике историјске утакмице због несразмерне помоћи нашим противницима. Али, убрзо креће друго полувреме које мора имати другачији исход од првог, да би резултат био бар нерешен.  Постоје заиста моћни фактори који увек брину о равнотежи. Они вуку потезе из којих произилази геополитичка слика света.

Да би Вам било јасније о чему говорим апострофираћу поређење пар ситуација и фактора у три временска термина: 1990.,  2016. и 2020?

Анализирајте са аспекта геополитичке снаге и утицаја у овом временском периоду:

Русију; Америку; ИСИЛ – (Ислам као конфесију); Турску (због „Бошњака“); Европу као IV Рајх; Велику Британију (надам се да не мислите да је из ЕУ отишла „случајно“). Шта видите?

 Па, да кренемо даље. Анализирајмо Први и Други светски рат. Јесу ли Срби у оба рата били са победницима? Сви знамо да јесу! Зашто би, онда, у финалу Трећег светског рата били са било ким другим осим са победницима?

 А да ли је тачно да се историја понавља? Јесте, дабоме! Само, треба уважити фактор време, што нашим људима обично тешко пада. Лаици би увек све преко ноћи, али не може тако. За процесе је потребно време!

Како у том контексту тумачите недавни референдум у Српској?

Као још један доказ тренда о коме говорим, можда и као почетак тог другог полувремена које сам споменуо. Тај референдум је од непроцењиве вредности за РС као и за српски национални корпус у целини. Али, зар мислите да би све прошло глатко како је прошло да Додик није имао зелено светло оних који креирају геополитичке процесе. Мислим на оне који их стварно креирају, не на оне смешне бриселске чиновнике или пајаце попут Валентина Инцка. И није то само подршка Русије, већ и других фактора у хришћанском свету који схватају да се у Изетбеговићевој „Исламској декларацији“ налази корен свега онога што данас представља ИСИЛ. Опет ћу мало да се само-рекламирам, погледајте документарни филм моје ТВ ВИКОМ, одакле је ИСИЛ кренуо на https://youtu.be/qxeSNYN8rtc. Сада би Радончић требао да свој народ врати на нормални европско-хришћански пут и да се обрачуна са ИСИЛ-ом и следбеницима првог ИСИЛ-овца у Свету Алије Изетбеговића. У том смислу поздрављам и повратак у политичке токове бихаћког „Бабе“.

 Да се сада мало посветимо излагачима и рефератима на Конференцији. Било их је укупно 38, што је велики број који говори о изузетном потенцијалу Конференције. Међу њима бих издвојио неколико њих чије су присуство и излагања дали Конференцији велику специфичну тежину. Почео бих од генерала Манојла Миловановић, ратног начелника Генералштаба Војске РС, и некадашњег Министра одбране РС. Како цените његово упозорење да не постоји систематични приступ проблему одбране од терористичке опасности у РС, пре свега адекватна процена могућих мета и с тим у вези неопходних превентивних мера? 

Па, подсетио бих на ону опаску о транспарентности и конспиративности коју сам изнео малочас. Неспорно је да он говори добронамерно, али подсетио бих да је поштовани Генерал сада у пензији. Мислим да власт на челу са Додиком доста ради на очувању државне и јавне безбедности, али свакако да јавност о томе не може знати све. Нити треба. Као професор безбедности верујем у Додика и оно што ради на том пољу. И подржавам то. Будите сигурни да он има одличне процене политичких и безбедносних ризика за Српску.

Како цените излагање господина Дарко Матијашевића, доктора економских и безбедносних наука, који је проблем безбедности третирао са аспекта основних геополитичких теорија, а скупу и политичком вођству Срба предложио три значајне мере за повећање безбедности у региону – формирање Српског Народног сабора западних Срба, Савета за националну безбедност и Министарства за ванредне ситуације?

Господин Матијашевић спада у оне људе који су обављали врло одговорне безбедносне послове у ратним временима и непосредно после тога. Он на том пољу има огромно теоретско знање и изворно практично искуство, и зато сам његово излагање слушао са великом пажњом. Свака од идеја коју је поменуо значајно би помогла националну безбедност у ширем смислу и учинила ефикаснијом борбу за очување српског ентитета у складу са изворним Дејтоном. Такође, те идеје би помогле институционалном јачању српско-српских веза у региону, што је на фону циљева Српског пијемонта као националног пројекта. У том смислу ми ћемо наставити контакте са господином Матијашевићем и другим учесницима ове Конференције, како би део њиховог времена и потенцијала укључили у заједнички рад на заједничким циљевима.

 Свакако највећи балкански експерт за питања исламског тероризма, господин Џевад Галијашевић, покренуо је занимљиво питање, може ли се Ислам реформисати и демократизовати, односно може ли Ислам постати учесник и носилац европских интеграционих процеса? Какав је Ваш став по тим питањима?

Као највећи балкански и један од најпознатијих европских експерата за исламски тероризам, господин Галијашевић је изузетно радо виђен гост на свакој Конференцији овог типа и као организатор још једном му захваљујем што се испрва одазвао мом позиву да буде излагач. Као и свако, његово излагање на овој Конференцији максимално је држало пажњу учесника и подигло њен стручни ниво. Оно о чему он принципијелно говори јесте да није нормално да муслимани словенског порекла прихватају екстремну идеологију арапских муслимана, због истих етничких и етичких корена са суграђанима друге вере. То они и нису чинили до појаве Алије Изетбеговића и његове „Исламске декларације“. Наше комшије муслимани, или Бошњаци, како сада себе називају, морају се суочити са злом које је Алија инсталирао у Босни својим деловањем и насељавањем терориста, припадника одреда „Ел Муџахедин“, а које данас наставља његов син Бакир. То је порука овог и многих других излагања и радова, господина Џевада Галијашевића. Ја нисам, малочас, случајно споменуо име господина Радончића и Фикрета Абдића. Алијини ИСИЛ-овци ако мисле да преживе на Балкану и Европи мораће да крену на другу страну координатног система. Подсетићу вас да је средином прошлог века у Бугарској живело близу милион Турака. Где су и колико их је сада у хришћанској Бугарској?

 Ви сте у уводном излагању апострофирали ИСИЛ као највећу безбедносну претњу региону и Републици Српској. Јесте ли говорили стратешки или имате сазнања о конкретним претњама?

Говорио сам стратешки, јер се као професор безбедности и научник бавим стратешким изучавањима, а не оперативним радом. Ми данас, као народ, не смемо дозволити себи луксуз да будемо нестручни, неприпремљени и неспремни као што смо били и 1941. и 1991. Морамо предвиђати и креирати догађаје, а не каскати за њима. У том смислу интелектуална елита не сме бити пасивна, нити индиферентна према судбини свог народа и своје државе. Једноставно, не смемо дозволити да проливена српска крв буде узалудна! Ви данас у Федерацији БиХ имате неколико места насељених ИСИЛ-овцима у којима не важе грађански закони већ се примењује шеријатско право. Једно од њих је само на пар километара од „граница“ Републике Српске.

Сву то виде и знају. И власти у Сарајеву, и западне амбасаде и тзв. „Високи представник“. И ником ништа. Постоје кампови за обуку терориста, и то се зна. Све је то извор претње, који се мора ставити под контролу.

 Шта бисте апострофирали као главне поруке ове Конференције? 

Пре свега био је ово заиста импозантан скуп. Ви сте апострофирали неке од учесника који су Вама били најатрактивнији, и то је у реду, али било је још сјајних радова и излагања. На пример проф. др Душан Вејновић, чије је излагање отворило научни део конференције, па проф. др Раде Биочанин, и други. И сви се они слажу у нечему што би навео као основни закључак скупа – живимо у временима изузетно брзих геополитичких промена у свету и региону, која значајно увећавају безбедносне ризике на свим нивоима. Или како на Конференцији рече проф. др Вејновић „Живимо у временима невремена“.

Због тога је неопходно имати свест о томе и држати максималну будност, као и максимално координисати рад свих надлежних служби за сада, две српске државе, Србије и Републике Српске, као и са Србима на привремено окупираним територијама.

У том смислу свакако је од великог значаја и најављено опремање Војске Србије савременим борбеним средствима, као и наставак одржавања заједничких анти-терористичких вежби специјалних јединица Српске и Србије, а такође и јачање везе полиције РС са специјалним  снагама Руске федерације.

Једна од порука Конференције је да српски народ не сме пропустити прилику да садашње промене у свету искористи за афирмацију својих легитимних националних интереса. Српски народ се доста посипао пепелом, имао стрпљења и трпео неправду коју су му нанели ратови деведесетих. И он мора бити спреман да крене ка другој страни координатног система на чијем крају стоји слобода и право на уједињење српског народа. Остварење тог легитимног циља била би највећа гаранција националне и сваке друге безбедности.

Не могу а да овај разговор не искористим и за једно актуелно питање. Шта мислите да ће избор Трампа променити у регионалним односима на Балкану и позицији српског народа?

Мислим да је заиста превише рано говорити одговорно о томе. Знамо да америчке председнике предизборна обећања не обавезују много, а ми о њему немамо друге политичке репере. Оно што је извесно јесте да га мултинационалне компаније неће држати у шаци као што су држале његове претходнике. И то је само по себи велика ствар.

Што се српског народа тиче мислим да нам се од Америке већ догодило оно најгоре и да Трамп, све и кад би хтео, не би могао бити гори од, рецимо, Клинтонових. Али, ваља имати на уму да смо ми Западу, пре свега Америци и Британији, мера односа са Русијом. Ако Трамп заиста има намеру да релаксира односе са Русијом, онда ће и према Србима имати кудикамо благонаклонији став. Са аспекта циљева Српског пијемонта идеално би било да се он са Путином договори око неке врсте поделе интересних сфера што би значајно ресетовало односе на Балкану. Да је тако нешто могуће говори нам америчко одустајање од јурњаве да се Црна Гора прими у НАТО. Но, понављам, све су то још увек шпекулације, далеко од претпоставки заснованих на научној методологији. Зато сачекајмо бар тих првих 100 дана, што је минимум за процену рада и много мањих влада од Америчке.

На крају, вратио бих се на Конференцију. Нема сумње да сте направили сјајну организацију и да сте још једном потврдили врхунски смисао за менаџерство и мултидисциплинарност. Но, има ли још неког кога би сте истакли у организацији, коме дугујете захвалност за овај сјајан научни скуп?

Наравно! Захваљујем свим гостима и учесницима који су поштовали предвиђене временске и методолошке оквире, што је омогућило да све протекне како је замишљено. У организацији научног дела Конференције посебно сам захвалан редовним професорима неколико државних Универзитета: проф. др Душку Вејновићу, који је иницирао идеју за овај скуп и проф. др Браци Ковачевићу са Универзитета у Бањалуци, као и др Радету Биочанину, са Универзитета у Новом Пазару.

Такође, изражавам велику захвалност за логистику Конференције, Начелнику општине Градишка, господину Зорану Аџићу, као и фирми „Ливница Тешић“, на челу са председником Компаније, докторантом мр Мирком Тешићем.

Захваљујемо, професоре Перићу и још једном честитке на сјајно организованој Конференцији.

Хвала и Вама! Посетиоци ма Вашег портала све најбоље у Новој Години.

Извор: ЦЕОПОМ-Истина