Провидно, провидније, Панамски папири

Такозвани Панамски папири о финансијским трансакцијама светских пословних људи и политичких личности у избегавању пореза који су уздрмали светску јавност последњих дана су се ипак показали као још једна западна неталентована пропаганда. Као и све неталентовано и накарадно, и актуелни панамски скандал ће се као бумеранг вратити његовим ауторима и већ је постао још једно разоткривено сведочанство о технологији западне манипулације и пљачке.

Изабрани медији – немачки Зидојче цајтунг и британски Гардијан и Би-Би-Си – управо они који су одавно познати као ударне песнице америчких и западних специјалних операција, су првог дана објављивања скандала као вест пласирали како је руски председник „ухваћен у прању новца“, а што наводно показују Панамски папири. Али ипак су морали признати да се име председника Путина нигде не спомиње, а закључак је изведен јер у папирима има много имена Руса, од којих су наводно неки његови пријатељи. Тврдило се да су ту и неки рођаци и пријатељи председника Кине, па чак и сиријског лидера Асада. Али, када су се и неки други, а не само изабрани, заинтересовали и увидели да у тим папирима има и других имена, и то са Запада, онда је прича о Путину брзо нестала. Пажња је онда кренула на друге, западне личности, па је сада енергија усмерена на заборав, на потискивање неуспеле акције. Утолико пре што је разоткривено ко све стоји иза целог пројекта.

Званична верзија је, према немачком листу, да је пре годину дана неко, непозната особа или група непознатих људи, на непознат начин Зидојче цајтунгу доставила базу података панамске адвокатске канцеларије Мосак и Фонсека, која је посредник у регистровању и отварању банкарских рачуна у такозваним оф-шор земљама и центрима, чиме се богатим људима из целог света омогућава избегавања пореских обавеза и у великој мери легализује прљави новац. Па се онда немачки лист обратио вашингтонском Конзорцијуму за истраживачко новинарство да то истражи. Испоставило се да је Конзорцијум финансиран од фондација које контролишу америчка администрација, међу којима је и Сорошова, и само је покриће за америчке специјалне операције. И тај Конзорцијум је наводнио за годину дана проверио и истражио 11,5 милиона докумената те панамске адвокатске канцеларије.

ИСТОРИЈА ПОРОДИЦЕ МОСАК

Није јасно како су ти документи доспели у руке немачког листа, а сугерише се да су украдени из компјутера, хаковани. Да ли је то баш тако? Кључни човек, један од двојице власника панамске компаније је адвоклат Јирген Мосак, чија је породица већ деценијама везана за америчку Централну обавештајну агенцију (CIA). Његов отац Ерхард је био Хитлеров, нацистистичку официр, и то у злогласном Одреду смрти, који је харао по концентрационим логорима. На крају Другог светског рата Американци су га ухапсили у Минхену, али га 1948. ослобађају и никада му није суђено. Американци га потом пребацују у Панаму. Одатле је годинама био оперативац CIA у деловањув према Куби. У таквим околностима може се са великом вероватноћом сумњати ко су ти „непознати људи“ који су немачким новинама доставили материјал и да није реч о хаковању, него о веома јасној специјалној операцији. Уз то, сугерише се да је Мосак у ствари део кривице, што је бесмислено, јер Панама је под толиком контролом Америке да практично, како написа један западни хроничар, у тој земљи није могуће пустити воду у тоалету а да то не зна Вашингтон. Надаље, све финансије трансакције у Панами су под директном контролом Америке, јер Панама нема своју валуту и користи амерички долар. Другим речима, не ради се ни о каквом хаковању, ни о каквом открићу.

Доминантан бесмисао и кључна обмана целе операције Панамски папири је тврдња да се све то ради у циљу борбе против корупције и прања новца. Цинизам. Кључна је чињеница да је пребацивање новца на оф-шор дестинације и пореске рајеве потпуно легално. То је стари законити пројекат који су осмислили западни богаташи и западне владе. То нико не спомиње и нема позива на одговорност оних који су такве законе донели и који их ревносно спроводе. Него се чак сугерише да је адвокатска канцеларија Мосак и Фонсека одговорна, а она је само посредник, део ланца, она је уствари користила законска решења.

АМЕРИЧКИ ПРИЈАТЕЉИ НА МЕТИ

Западне владе су под изговором глобализације, тржишне економије и демократских реформи -натерале и друге земље широм света да донесу такве законе и омогуће својим богаташима да користе предности пореских рајева. А уствари то је део, мора се признати, веома вешто смишљеног пројекта. Кроз демократизацију и тржишну орјентацију Запад је натерао друге земље широм света да крену у масовну приватизацију државних ресурса и народног богатства, чиме је створена нова класа богаташа. Али тај новац није смео да припада земљама из којих потиче, па је, захваљујући новим законским решењима, тим богаташима било понуђено да своје богатство склоне у пореске рајеве, који су под контролом пре свега Велике Британије и Америке. Тако је тај новац завршавао у западним банкама, које суштински контролишу оф-шор зоне. И онда је тај у много чему опљачкани новац од других земаља онда преко тих банака нуђен као кредит опљачканим земљама, па се тако пљачка увишестручује. За банке које контролишу оф-шор зоне тај новац је веома јефтин, а његови власници прихватају тако нису цену новца јер то надомешћују безначајним порезом и веома често легализацијом илегално стечених пара. А онда банке тим истим јефтиним новцем, који је претходно опљачкан у земљама порекла, те исте земље кредитирају под својим суровим условима, а то им омогућују западне владе које политичким условљавањима присиљавају те државе на дужничко ропство. Невероватан модел пљачке. Додуше, на исти начин западни богаташи већ дуго пљачкају и сопствене грађане, што је и основни разлог зашто је тај модел колосалне пљачке и даље забрањена тема на Западу.

И онда ко је крив? Русија и председник Путин и делимично председник Кине. Бесмислено! Али, после почетне ефуорије са панамским папирима ствар је почела да измиче контроли. Тако је пала и прва жртва – председник владе Исланда Сигмундур Давид Гунлаугсон морао је да поднесе оставку јер је и његова жена у Панамским папирима, а онда је скандал претио и британском премијеру Дејвиду Камерону, чији је сада већ покојни отац имао рачуне преко панамске компаније. Камерон је под притиском јавности идниректно и признао да је и он користио и користи тај неопорезовани новац. Под сумњом је и британски министар финансија Џорџ Озборн.

Та афера још није легла, па је неизвесно шта ће да буде. Откривено је и да су још неки амерички пријатељи на панамској листи, па би се и њима могла десити судбина премијера Исланда. Процењује се да је први на листи те судбине председник Аргентине Маурицио Макри, па затим лидер Пакистана Наваз Шариф а у Панамским папирима је и председник Украјине Петро Порошенко. Све амерички пријатељи. Британске кладионице су већ понудиле клађење о њиховим судбинама, а на тој листи је и британски премијер Камерон. Још се уствари тачно и не зна шта све има у Панамским папирима јер то уствари нико није ни читао, сигурно не они који су објавили све те приче, а изгледа да није ни могуће јер не постоји приступ тим документима. Изабрани медији само преносе оно што је унапред написано и припремљено и што су добили од „непознатих људи“. Читав пројекат је полако почео да измиче контроли и сада се настоји вратити под контролу. Тако би се могло десити да се врло брзо цела прича потисне из јавности како би се спречиле оставке кључних америчких савезника.

ШТА СУ ЦИЉЕВИ ПАНАМСКОГ ПРОЈЕКТА

Шта би онда могао бити циљ целог панамског пројекта или боље речено шта су циљеви јер сувише је уложено да би се радило само због једног циља. У дневнополитичке сврхе се цела прича користи као део хибридног рата против Русије и председника Путина без обзира што се великом брзином показала сва бесмисленост. Није неважно ни то што је председник Путин недавно започео промену законодавства у Русији, које ће темељно сузити простор за пребацивање милијарди долара у оф-шор зоне и пореске рајеве, што значи да ће западне банке остати без огромних средстава. Можда се на овај начин настоји „заплашити“ председник Путин и охрабрити незадовољни олигарси да напусте Русију и постану део кампање против Путина. Јер Панамски папири нису једини, и та канцеларија је само једна од многих које посредују за добијање улазнице за пореске рајеве.

Посебну пажњу зато привлачи да нигде нема Американаца који обилато користе пореске рајеве нити се спомињу Америка и Велика Британија као земље које су највећи порески рајеви за странце и у великој мери највеће светске перионице новца. О томе нема ништа. Велика Британија је и измислила оф-шор зоне а у Америци су оне у Невади и Делеверу најбогатије. Мала држава Делевер живи од тога, а њен деценијски неприкосновени представник у врху америчке власти је актуелни потпредседник Америке Џозеф Бајден. У том светлу многи верују да је стварни циљ скандала Панамски папири уништавање конкуренције, па да се светски богаташи преусмере на Америку и њене пореске рајеве и тако америчке банке покупе светски новац у већој мери него до сада. Један од циљева је сигурно и непрестана потреба да се прикрије стварни пљачкашки модел функционисања богатог Запада и да се време купује сваљивањем кривице на појединце.

Мало је, међутим, вероватно да ће скандал Панамски папири било шта променити, чак и да ће привући већи број страних богаташа у америчке пореске рајеве. Суштинска промена је само измена закона, а то је у постојећој ситуацији скоро немогућа мисија, јер то онда руши читав систем западне пљачке и начина финансијског пословања. Те измене су истовремено равне и признању пораза и револуцији. И једно и друго је мало вероватно. Још једна неталентована, али безочна обмана.

Извор: Нови Стандард