Први излазак из земље америчког председника Доналда Трампа трајао је неуобичајено дуго – девет дана – а у медијима је углавном представљан на естрадни начин, готово као серија циркуских гостовања. Али та прва светска турнеја америчког председника је, међутим, изузетно важна. Јасно је да председник Трамп не одустаје од предизборних обећања и да ће спољна политика бити по принципу „Америка изнад свега“ (America First). У преводу, где су паре, ту је и Америка. Све оно што је изван тог принципа неће бити на спољнополитичком радару Беле куће док је у њој Доналд Трамп.

Председник Трамп је тако прво отишао у Ријад, престоницу Саудијске Арабије, где је окупио и неколико блискоисточних лидера, и то оних земаља које своје богатство држе у америчким банкама и купују обвезнице америчке владе. На пример, у Ријаду нису били представници Омана, важне државе, јер Оман је део британске зоне и своје паре држи у британским банкама. Ту је био и Египат, земља политички потпуно удаљена од Заливских земаља, али и египатски новац је у Америци. То је суштина посете америчког председника, а све друго је замагљивање главног циља. Посету председника Трампа Саудијска Арабија, разумљиво, доживљава као велику част, јер је то земља коју је прву посетио као амерички председник, што се до сада никада није десило.

Иза сцене су, међутим, далеко озбиљнији проблеми. Односи Саудијске Арабије и Вашингтона су већ извесно време озбиљно нарушени. Главни проблем је са огромним новцем који Саудијска Арабија држи у америчким банкама и америчком Трезору. Сав саудијски новац је у Америци, али изгледа да тог новца више нема – одавно је потрошен, и то сви знају. Основни принцип је још од 1974, када је сачињен тајни америчко-саудијски план да Саудијска Арабија продаје нафту а онда те доларе похрањује делом у америчким банкама а делом у куповини државних обвезница. До дан данас није познато колико Саудијци држе новца у Америци и колика је вредност америчких обвезница у рукама Саудијаца. Ријад је пре две године запретио да ће на берзи продати део обвезница америчке владе – говорило се о 750 милијарди долара – а одговор Вашингтона је било доношење закона JASTA, који означава Саудијску Арабију као земљу која финансира тероризам, и једним делом забрањује пословање са том земљом.

Настала је празнина у односима, па се један део естаблишмента у Ријаду почео окретати сарадњи са Русијом. Уз то, сачињен је и план о приватизацији највеће државне компаније Aramco. И онда је доласком Трампа настао велики преокрет. Нико за време Трампове посете није поменуо тај закон, него је, напротив, Трамп говорио о сарадњи у борби против тероризма, и чак рекао да ће Ријад бити један од центара антитерористичке борбе.

Склопљен је уговор о даљој куповини америчког оружја вредан, као је саопштено, 100 милијарди долара током наредних десет година. Американци кажу да би укупан посао кроз везане компаније за Америку могао да достигне чак 350 милијарди.

Све делује помало чудно. Америка је од 2011. до 2015. била водећа на светском тржишту оружја са 46,4 милијарди долара, што је 32,8 одсто светског тржишта. У том периоду Саудијска Арабија је била највећи купац наоружања на свету, углавном од Америке, са 4,57 милијарди долара. На годишњем нивоу, то је нешто мање од једне милијарде долара. Нови уговор значи невроватан раст, али је питање ко ће то да плати јер Саудијска Арабија због пада цене нафте има годишњи мањак у буџету од око 100 милијарди. Да ли ће тај посао бити финансиран саудијским новцем у америчким банкама, којег у ствари више и нема? Пре личи на „пеглање дугова“ него на прави посао.

И наравно, највећи циљ – приватизација нафтне компаније Aramco. У то се мало више разуме државни секретар Рекс Тилерсон. Ријад је обећао да ће за почетак продати пет одсто те компаније, а касније би на берзи било продато 49 одсто власништва. Нема сумње да ће купци бити америчке компаније, и тај пут је већ трасирала Трампова посета. Очекује се да би та продаја могла донети око две хиљаде милијарди долара што би био највећи посао на свету.

Онда је Америка сугерисала и стварање војног блока међу заливским земљама, неку врсту арапског НАТО. Другим речима, опет куповина оружја од Америке, јер то су такође земље које своје богатство држе у америчким банкама. Шта ће од свега бити, показаће време, а за сада највише је профитирала ћерка Доналда Трампа и његов саветник Иванка, чијој су фондацији Фонд жена предузетника Саудијци и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) поклонили сто милиона долара. Те земље су финансирале и Клинтонву фондацију, додуше само са четвртином суме датој Иванки, што је Трамп раније оштро нападао и тражио да Клинтонови врате новац, јер долази од спонзора тероризма. Али сада то не важи за његову ћерку.

НЕИЗМИРЕНИ РАЧУНИ НАТО

Шире гледано, посета Трампа наговештава и нешто о чему се није јавно говорило, а открива могућа нова решења за Блиски исток. Одавно је, наиме, јасно да Америка није више доминантна сила на Блиском истоку, али је такође познато да, захваљујући својим капацитетима деструкције, не може бити ни заобиђена, и пожељно је да остане присутна и дели сфере утицаја. У дипломатским кулоарима одавно се говори о подели сфера утицаја где би Америци припао јужни део – управо земље које је окупио Доналд Трамп у Ријаду, оне које држе своје паре у америчким банкама, а остале би биле махом под руским и иранским утицајем, укључујући и Ирак. Посета Трампа тако наговештава и вероватне будуће контуре Блиског истока. Остаје још да се види судбина Курда, што би могао да буде нови рат на Блиском истоку.

Из Ријада је председник Трамп отишао у Израел, потом у Ватикан, а наредне посете су много важније. У Бриселу је био самит НАТО и прво присуство таквом скупу новог америчког председника. И ту је председник Трамп потврдио да не одустаје од онога што је раније говорио. „Америка изнад свега“ важи и за НАТО. Трамп је рекао да све земље морају да издвајају давно договорених 2,2 одсто бруто друштвеног производа (БДП) за одбрану – у преводу, за НАТО. Многи НАТО лидери су склањали поглед док је говорио амерички председник. Иако је то давно договорено, још увек 23 од 28 земаља чланица не испуњава своје обавезе. Велико је питање и за осталих пет које испуњавају јер, на пример, Велика Британија у то књижи трошкове ратних операција, а не само оно шта издваја за одбрану.

Другим речима, председник Трамп је јасно рекао, „ако се плати, биће и НАТО“. Наравно, то је опет пре свега амерички интерес јер најмање 70 одсто НАТО опреме и оружја је америчке производње. Западни медији су јавили да су НАТО лидери „разочарани дебијем Доналда Трампа“. Канцеларка Немачке Ангела Меркел је неки дан после самита изјавила у својој земљи да је „протеклих дана схватила“ да се ЕУ више не може ослањати на друге – у преводу на Америку и Британију – и да мора „властиту судбину узети у своје руке“. Америку, дакле, интересује новац пре свега, али је нејасно да ли то, и ако се плати, може много да помогне. Јер показано нејединство и ликови који представљају земље чланице заиста не буде било какво охрабрење и наду. Напротив.

trampnato

И онда долази састанак Групе 7 (G-7), клуба самопроглашених најразвијенијих земаља света. Ако је НАТО самит и имао неког разлога – отворена је нова зграда Алијансе – онда скуп G-7 у Таормини, на Сицилији, није имао ама баш никаквог смисла. Поред тога што састанак није имао ни дневни ред, нејасно је која је то група. На званичној фотографији је, уместо седам, било девет лидера (двојица из бирократије ЕУ), па се намеће дилема да ли је то нека нова G-8 или G-9. Ниједна реч није изговорена о кризи у којој се већ годинама налазе све чланице тог елитног клуба, изузев Немачке, па је онда извучена дежурна тема климатских промена. Климатске промене су постале дежурне као борба против сиромаштва у Африци. И ту је амерички председники наставио у свом стилу и одбацио је било какву дискусију јер, како је рекао, још није размотрио све аспекте тог проблема. А познато је да он не прихвата званичну верзију о климатским променама и већ је поништио неке законе о томе, које је донео његов претходник Барак Обама. Чак ни о борби против тероризма није било довољне сагласности. Утисак је да је главна порука била да америчког председника Европа више не занима. Уколико има пара, онда је у реду, али у Европи више нема довољно пара.

Медији и пропагандна машинерија су настојали да прикрију те празнине и пукотине тако шту су у јавности фаворизовали гласине о томе шта је ко рекао, али без сведока и трачева око жена лидера, какве су оне и како су се гледале. Очигледно жене лидера се нису најбоље сналазиле у новој медијској улози изузев Меланије Трамп, која је доминирала тим делом важних скупова. Био је и бизаран детаљ фотографисања жена лидера, где је био и један мушкарац. Он је „жена“ мада медији тврде да је „супруг“ првог хомосексуалца који је премијер Луксембурга.

Истовремено је био и један други догађај који не би требало да буде ништа мање важан. Паралелно са европским данима председника Трампа, била је и турнеја његовог претходника, бившег председника Барака Обаме. Он је прво био на одмору у Италији, па је онда отишао у Немачку, где је у Берлину говорио на једном великом митингу. Обама је кодираним језиком критиковао Трампову политику и послао поруке супротне онима које Европљанима шаље Трамп. Поред њега је била и немачка канцеларка Ангела Меркел, која је са тог скупа директно отишла на самит НАТО у Брисел. Променила је само сако. После је Обама отишао у Велику Британију и говорио је у истом тону на митингу у Единбургу, а искористио је да оде и до Манчестера, где се поклонио сенима жртава терористичког напада. Није јасно у којем капацитету је Обама био на свим тим скуповима, и ко их је организовао, ко то плаћа, али је то сведочанство да се поражена политика елита и такозвана „дубока држава“ спремају на наставак свог рата. Ствара се нека врста „америчке владе у егзилу“.

Све то што се дешавало протеклих дана је још једна – овај пут сасвим огољена – слика Запада и односа међу западним савезницима. Тачно је да је Трампово јавно понашање крајње необично за створени стереотип америчког председника, али суштина је одувек била иста, само што се то прикривало. Трамп је само искрен. Стално се говори о јединству, а свима је јасно да једниства одавно нема и неискреношћу се само купује време. Трампова посета и самити у Бриселу и на Сицилији показали су сву беду европске политичке елите.

Шта би све то могло да значи за Србију и њено окружење? Када је реч о Америци, то значи да Србија и Западни Балкан остају изван политичког радара Беле куће. Србијом и регионом ће се и даље бавити нижи службеници америчке администрације, исти они који су се тиме и до сада бавили. То значи да ће бити слеђена инерција и да се политика Америке неће мењати као ни раније дефинисана савезништва. Све друго ће бити само замајавање.


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Прва Трампова светска турнеја

* Обавезна поља