Многи ће рећи да је влада Здравка Кривокапића прва демократски изабрана влада у историји Црне Горе. Ако ову тврдњу појединци могу и да оспоре, чињеница да је 30. августа у Црној Гори власт први пут у историји промењена на изборима је неспорна. Стога, не треба да чуди што су очекивања грађана од Кривокапићеве владе велика, готово историјска. Ваља напоменути да влада Здравка Кривокапића, којој се недавно навршило 100 дана, каснила таман толико. Избори су завршени 30. августа, а она је изгласана 4. децембра. С обзиром на то колико је међусобних антагонизама, супротстављених интереса и тешких речи пратило формирање ове владе, многи ће такође рећи да је успех што је уопште и формирана.

Влада Здравка Кривокапића формално је конципирана као експертска. Изузев лидера фракције УРА Дритана Абазовића и министра економског развоја Младена Бојанића, бившег посланика и кандидата уједињене опозиције на последњим председничким изборима, осталих 11 министара широј јавности били су слабо познати. Један од детаља који ми је привукао пажњу у министарским биографијама је нпр. супруга министра правде Владимира Лепосавића, капетан америчке војске Ву Нгујен. У њеној званично доступној биографији наћи ћете да је у Хашком трибуналу била ангажована у писању оптужнице против Радована Караџића. Интересантно је да ли постоји још нека влада у свету у којој је брачни друг министра официр оружаних снага друге државе.

Брзо заборављена обећања

Упркос томе што се сам избор може сматрати успехом, овако конципирана влада за првих 100 дана показала је озбиљне слабости. Већ на трећи дан свог рада, влада Здравка Кривокапића објавила је да је реализовала емисију 750 милиона евра обвезница. Реч је о једном од највећих једнократних задужења државе. Камата коју смо се обавезали да плаћамо седам година износи 2,9 одсто, и већа је од оне коју плаћају земље региона, као и од камата по којима се раније задуживала претходна влада Душка Марковића. Колико је ова, по непознатом критеријуму одређена, каматна стопа била повољна за кредиторе – што имплицира да истовремено никако не може бити повољна за државу – илуструје чињеница да је тражња за обвезницама била три пута већа од понуде.

Оно што не знамо је на основу чије процене је донета одлука о задужењу и каква је у свему била улога бивше владе Душка Марковића, без чије пуне сарадње и кооперативности ова сложена операција никако није могла бити припремљена и реализована практично на трећи дан нове владе. Посебно брине што је по властитом признању премијера читава трансакција “одрађена тајно”. И не само то, већ јавности ни више од три месеца након задужења нису позната чак ни имена међународних финансијских експерата, који су по тврдњи премијера “добровољно и бесплатно” читаву операцију осмислили. Колико је овако одрађена емисија обвезница у сагласју са паролом да ће “грађани знати где се троши сваки цент”, коју је Здравко Кривокапић стално понављао током предизборне кампање, просудите сами.

Интересантно је такође да од момента избора владе премијер Здравко Кривокапић ниједном није поменуо потребу доношења Закона о пореклу имовине, другу главну паролу коју је користио током предизборне кампање.

Здравко Кривокапић, премије Црне Горе – Фото: С.Матић/РАС Србија

Девалвирали и добре одлуке

За ових 100 дана Влада Црне Горе успела је да обесмисли и девалвира неке своје првобитно добре одлуке. Једна од таквих је, рецимо, одлука о гашењу презадужене националне авио-компаније Монтенегро ерлајнз, која је државу коштала стотине милиона евра. Имајући у виду тренутну ситуацију са пандемијом коронавируса и потпуну неизвесност која влада међу свјетским авиопревозницима било је за очекивати да ће нова влада сачекати да пандемија прође и тада урадити озбиљну студију да ли Црној Гори уопште треба национална авио-компанија. Рецимо, четири државе ЕУ трајно су ликвидирале своје националне авио-компаније: Мађарска, Литванија, Словенија и Кипар.

Од ове четири земље, за Црну Гору би могао да буде интересантан пример Кипра, како приближно истог броја становника, тако и због сличног удела туризма у БДП-у. У моменту гашења националног авиопревозника Сајпрус ервејз на крају 2014. године (овај бренд касније је продат руској компанији S7 и нови превозник под тим именом нема никакве везе са кипарском државом и старом компанијом) на тамошњим аеродромима превезено је мање од осам милиона путника. Након пуне либерализације и потпуног отварања тржишта лоу кост компанијама, број путника на тамошњим аеродромима почиње константно да расте и 2019. године, пред пандемију коронавируса, пребацује цифру од 11 милиона.

Уместо да детаљно изучи кипарско искуство и сачека са расплетом ситуације са пандемијом коронавируса, министар финансија Милојко Спајић неочекивано се 30. децембра састаје са немачким амбасадором Робертом Вебером. Са састанка је дато заједничко саопштење “да је Црној Гори хитно потребна нова национална авио-компанија” и Спајић већ следећег дана, 31. децембра, док се планета спремала за дочек Нове године, издаје саопштење да је уплатио четири милиона евра у Ерсте банци за оснивачки улог нове авио-компаније, која ће полетети не зна се када.

Почетком фебруара образован је борд директора будуће компаније и на платни списак државе стављено је шест директора, а средином месеца објављено је да Влада Црне Горе за 21 милион долара отплаћује у целини лизинг за два авиона бившег Монтенегро ерлајнза. Амбасадор Вебер овом приликом грубо се умешао у унутрашња питања Црне Горе приморавши министра Спајића да без икакве студије и пре краја пандемије уплати 21 милион долара плус четири милиона евра и отвори шест високоплаћених радних места у сврху оснивања новог државног авиопревозника, чиме је практично демонстрирао тренутну моћ своје земље у Црној Гори. Ово је додатно подгријало спекулације да се амбасадор Вебер овде није упетљао тек тако, већ да је ово имало за циљ да припреми ситуацију за немачке инвеститоре, да у пакету преузму црногорске аеродроме и националног авиопревозника, када га влада новцем пореских обвезника постави на ноге.

Неодговорност око вакцина

Црна Гора је једна од последњих земаља у Европи која је почела са вакцинацијом против коронавируса. То је, уз наслеђене проблеме у систему здравствене заштите, имало за последицу да епидемија поприми апокалиптичне размере. По броју умрлих на 100.000 становника Црна Гора је тренутно на шестом месту у свету. Све до краја јануара, министарка здравља Јелена Боровинић-Бојовић убеђивала је јавност да ће вакцинација почети вакцином Фајзер. Тек након два месеца, када је ђаво однео шалу и када је постало јасно да од жељене вакцине Фајзер и оне Астра Зенека поручене у Ковакс програму нема ништа, влада почиње да размишља о набавци руске и кинеске вакцине.

Прва упомоћ прискаче Србија која донира два пута по 2.000 доза вакцине Спутњик В, а касније стижу и пошиљке из Русије и НР Кине. То што за два месеца није урађено ништа на алтернативном обезбеђивању вакцина из Русије и Кине представља веома озбиљан пропуст владе и надлежног министарства здравља.

Премијер Кривокапић говори у парламенту Црне Горе – Фото: Снимак екрана/РТЦГ/YouTube

Скандалозно одлагање пописа

Забрињава и неспособност владе да благовремено спроведе попис становништва. По закону, попис је требало да се одржи почетком априла месеца. Без пописа становништва немогуће је ажурирати бирачки списак, у коме се ван сваке сумње налазе десетине хиљада фантома и противзаконито уписаних гласача бившег режима. Кривокапићев министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић у јануару је јавно обећао да ће бирачки списак за предстојеће изборе у Никшићу бити очишћен. Међутим, у пракси се показало да је 14. марта у Никшићу право гласа имало чак 400 бирача више него у августу прошле године. Ваљано спроведен попис, као основа ажурирања бирача предуслов је веродостојног бирачког списка и првих поштених избора.

Воља ЕУ важнија од владавине права

Недопустиво је да до дана данашњег нису разрешени дужности главни специјални тужилац Миливоје Катнић и врховни тужилац Ивица Станковић. Какво стање влада у правосудном систему Црне Горе показало је експресно пуштање на слободу више приведених и осумњичених функционера за милионске проневере и корупцију. Појединци су то, као бивши директор Управе за некретнине Драган Ковачевић, искористили да побегну из државе. Пошто је за смену тужилаца потребна двотрећинска већина у парламенту, план владе и парламентарне већине било је усвајање нових закона, који би формално укинули постојеће Специјално државно тужилаштво и образовало нови орган, чиме би мандат тужиоцу Катнићу престао.

Међутим, под притиском ЕУ, премијер Кривокапић и део парламентарне већине се повлачи и одустаје од усвајања планираних закона. Један од разлога зашто је ЕУ директно заштитила тужиоца Катнића могао би да буде тзв. процес за “државни удар”, у коме су најстрожије осуђени и грађани Руске Федерације, под оптужбом да су планирали крвопролиће и организовали насилну смену власти на изборни дан 2016. Колико је ово била скандалозна оптужница и пресуда показала је недавна одлука Апелационог суда, која је првостепену пресуду укинула.

Дакле, занимљиво је да ли у конкретном случају ЕУ штити Миливоја Катнића, као противуслугу за осуду грађана Руске Федерације и лидера Демократског фронта, што је искоришћено за клевету Русије на међународном плану.

Оно што грађани такође замерају влади Здравка Кривокапића је неспремност и неспособност да промени менаџмент и уређивачку политику државне радио-телевизије. Са овог медија води се и даље жестока пропаганда у корист Мила Ђукановића и шири свакодневна профашистичка мржња и клевете на рачун пре свега Србије, посебно њеног председника Александра Вучића, а повремено и Русије. Пре неколико дана, на РТЦГ, у ударном термину, приказан је документарни филм “Завера” о процесу за тзв. “државни удар” у коме се сат и по времена брутално клеветала Русија.

Влада Црне Горе – Фото извор: Балканист/Игор Дамјановић

Наставак санкција према Русији

За 100 дана влада није урадила суштински ништа да поправи билатералне односе са Русијом и Србијом. Антируска и антисрпска реторика из владе су, истина, престале, али не само да су постојеће санкције Русији продужене, већ су уведене и нове. Актуелни министар иностраних послова Ђорђе Радуловић у свом телевизијском интервјуу изјавио је да је Мило Ђукановић поступио исправно када је увео санкције Русији, а да је једини недостатак било то што их грађанима Црне Горе није ваљано објаснио у медијима. Такође,  ништа није урађено ни у решавању спора са протераним амбасадором Србије Владимиром Божовићем.

Измена спорних чланова Закона о слободи вероисповести, који је прошле године покренуо величанствене свенародне литије, промене у АНБ и почетак промена у полицији позитивни су резултати владе. Треба, такође, похвалити и активност министара Младена Бојанића, Александра Стијовића и Весне Братић који су се заиста својски потрудили да јавност упознају са криминалним и коруптивним радњама њихових претходника из ДПС-а.

Нажалост, ове активности остале су за сада без резултата, због заробљеног корумпираног судства и тужилаштва, које директно штити бриселска ЕУ бирократија. Избегавајући да активно крене у ослобађање институција система, те поправи односе са Русијом и Србијом, влада је показала да не мари много за народну вољу. Без обзира што је свака влада без ДПС-а сама по себи успех, да би Кривокапићев кабинет заслужио прелазну оцену у наредних 100 дана мораће да буде активнији у промјенама, транспарентнији у раду и толерантнији према народној вољи.


Извор: Балканист

Оставите коментар

Оставите коментар на Првих сто дана црногорске владе

* Обавезна поља