Putin deseti put za novinare – Medved će očuvati svoju tajgu

Tokom tradicionalnog godišnjeg obraćanja  javnosti, predsednik Ruske Federacije nešto više od tri sata (tri sata i deset minuta) odgovarao je na pitanja koja su postavljali ruski i strani novinari. A bilo ih je ni manje, ni više, nego 1259. Ukoliko bismo pokušali da u nekoliko rečenica rezimiramo konferenciju za novinare, onda bi analogija koju je iskoristio Vladimir Putin (a odnosi se na tradicionalni ruski simbol medveda koji čuva svoju tajgu) bila sasvim dovoljna:

„Pokatkad mislim da je, možda, bolje za našeg medveda da sedi mirno. Možda bi trebalo da prestane da lovi svinje širom tajge i da počne da skuplja bobice i da jede med. Možda bi ga tada ostavili na miru. Ali ne, to se neće desiti! Jer će uvek neko želeti da ga stavi u lance. Čim bi to uradili, iščupali bi mu zube i kandže (…) i kad bi se to, ne daj bože desilo, medved im više ne bi bio potreban. Tajgu bi (mu) preuzeli.“[1]

Iako analogija, ne može biti jasnije. Uostalom, Rusija je već dala do znanja da: nema povlačenja. Vrlo precizno je definisala svoju crvenu liniju i još jasnije odapela poruke da će je braniti bez uzmicanja. I tu nema skrivenih detalja, pretpostavljenih rečenica, blurovanih i sublimiranih poruka. Naprotiv. Radi se o opstanku ne samo Ruske Federacije, već čitave Istočne hemisfere. Rekli bismo o opstanku civilizacijskih vrednosti.

Sledstveno tome, to direktno znači radikalnu ugroženost američke vizije budućnosti unipolarnog sveta: zajednice koloniziranih naroda koja će gravitirati oko jednog centra moći.

Upravo zbog toga je Amerika povela rat protiv Rusije do poslednjeg Evropljanina!

Rezime kratak i konkretan.

Međutim, iz ugla aktualnih dešavanja poput: obaranja vrednosti rublje; cene nafte i gasa; proterivanja Rusije sa međunarodnog finansijskog tržišta nephodno je skrenuti pažnju na nekoliko činjenica iznetih u brifingu predsednika Rusije povodom posla koji je urađen u poslednjih godinu dana:

1.      U poslednjih deset meseci tekuće godine, BDP porastao je za 0,7 odsto i konačna cifra može biti na negde oko 0,6 odsto. Privredni suficit porastao je za 13,3 milijardi dolara i dostigao 148,4 milijarde dolara. Ubrzanje je postigla i industrijska proizvodnja i u prvih deset meseci porasla za 1,7 odsto. Stopa nezaposlenosti je, takođe niska: vremenom je pala ispod 5, sada je negde oko 5,1 odsto. Agroindustrijski kompleks se razvija, i do kraja godine ostvareni suficit trebalo bi da bude 3,3 odsto. Tekuća godina donela je i rekordan nivo useva -104 miliona tona.

2.      Uprkos turbulentnoj situaciji na finansijskom tržištu, federalni budžet knjižiće dobit. Odnosno, prihodi će prevazići troškove za preko 20 milijardi dolara, što je oko 1,9 odsto BDP Rusije.

3.      Glavno dostignuće godine je u društvenoj sferi i tiče se pozitivne demografije. Prirodni priraštaj u prvih deset meseci bio je 37 100 ljudi. Stopa smrtnosti se smanjuje. Stopa rađanja se povećava. Rusija nastavlja s politikom: materinskog kapitala.

4.      Kada je reč o platama: U prvih deset meseci Rusija je ostvarila i unapredila zadatke koje je postavila u odnosu na nivo zarada za deset radnih kategorija:  učitelji, profesori i predavači; univerzitetski profesori, doktori i ostalo medicinsko osoblje i zaposleni u kulturnim institucijama.

5.      Penzije su u Ruskoj Federaciji prilagođavane dva puta za iznos inflacije: 6,5 odsto u februaru i dodatnih 1,7 odsto u aprilu mesecu.

6.      Posebna pažnja bila je usmerena ka unapređenju borbene aktivnosti i efikasnosti oružanih snaga (RF). Posebno značajna je socijalna sfera: 11 700 pripadnika Ministarstva odbrane dobilo je stanove dok je za 15 300 pripadnika MO stambeni problem rešilo je kroz službene stanove. I, ovi podaci pokazuju da je u oblasti postavljenih ciljeva za tekuću godinu pomenutog ministarstva ostvareni uspeh stoprocentan.[2]

U uvodnom zapažanju, Vladimir Putin je aktualnoj situaciji poklonio takođe nesmanjenu pažnju:

„Verujem da građane najviše zanima stanje privrede, nacionalna valuta i kako sve to može uticati na razvoj događaja u društvenoj sferi (…) Sadašnja situacija indukovana je spoljašnjim faktorima“[3], rekao je Putin. Naglašavajući pritom da su ti spoljašnji faktori u izvesnom procentu „prodrmali“ rusku privredu i makroekonomsku stabilnost zbog toga što Rusija nije uspela da uradi mnogo stvari koje je planirala i koje je bilo neophodno uraditi u smislu diverzifikacije privrede, tokom poslednje dve decenije.

„Ovo nije bilo lako“, nastavio je ruski predsednik „ukoliko je uopšte bilo i moguće, s obzirom na datu stranu ekonomsku situaciju, koja je išla u korist biznisa koji je investirao u oblasti koje su garantovale maksimalne i brze profite. Ovaj mehanizam nije lako promeniti. Sada, kao što znate, situacija se promenila zbog uticaja izvesnih stranih ekonomskih faktora, prvenstveno zbog cene energetskih resursa, nafte i sledstveno gasa. Verujem da Vlada i Centralna Banka preduzimaju odgovarajuće mere u ovoj situaciji.“[4]

Iako, kako je istakao Vladimir Vladimirovič, mogu da se problematizuju tajming i kvalitet mera koje su preduzele Vlada i Centralna banka. Ipak, prvi čovek Rusije mere vidi kao odgovarajući pravac. Kao i mogućnost postepenog rasta nacionalne valute.

Varirajući moguće  scenarije, predsednik Putin je bez okolišanja rekao:

„Da li se može desiti da cene nafte nastave s padom i da li bi to uticalo na našu nacionalnu valutu i sledstveno na druge ekonomske indekse, uključujući inflaciju? Da, moguće je.

Šta nameravamo da uradimo povodom toga? Nameravamo da primenjujemo mere koje smo već uspešno oprobali 2008. godine. U tom slučaju, treba da se fokusiramo na podršku ljudima koji će je zaista trebati“[5] istakao je Putin. To se prema rečima lidera Rusije, prvenstveno odnosi na postavljene socijalne ciljeve: penzije i plate zaposlenih u javnom sektoru.

Valja podsetiti da je Ruska Federacija svesna nadolazećih izazova, svojevremeno oformila dva nacionalna fonda: Fond blagostanja i rezervi. Upravo ova dva Fonda pokazali su se vrlo ispravnom i nacionalno odgovornom odlukom, s obzirom na trgovinski i finansijski rat koji je Amerika povela protiv Rusije.

Ne treba naravno, smetnuti s uma da sankcije koje je zapad po nalogu SAD nametnuo Rusiji, kao i spekulacije s cenom nafte (pa, tako i gasa) u značajnoj meri su oslabile rublju i „udarile“ na budžet a onda kroz domino efekat protresle građane Ruske Federacije. Tako da je knjiženje gubitaka neminovno i nešto na šta je Putin očito računao. Međutim, za prvog čoveka Rusije to stanje neće potrajati dugo.

„U najgorem scenariju trebaće dve godine“, rekao je ruski predsednik. „Ali posle toga rast je neminovan, između ostalog i zbog promenljive globalne ekonomske situacije. Rastuća svetska ekonomija zahtevaće dodatne energetske resurse. Do tada nemam nikakve sumnje da ćemo moći da obezbedimo visoki procenat diverzifikacije naše privrede, jer će nas sam život naterati na to“[6], naglasio je predsednik Rusije.

U međuvremenu, a to je ono što i najviše brine građane Rusije, socijalne obaveze ruska država će ispratiti na osnovu postojećih, a već pomenutih fondova.

„Želeo bih da Vas podsetim da rezerve Centralne banke iznose 419 milijardi dolara. Centralna banka ne namerava da ih „sprži“ besmisleno, i u tome je u pravu. Vladine rezerve, Fond Nacionalnog blagostanja, i Fond Rezervi ove godine su porasli za 1,2-2,5 triliona rubalja na ukupan fond od 8,4 triliona rubalja. Sa ovim rezervama potpuno sam siguran da možemo mirno raditi na rešenju naših glavnih socijalnih pitanja kao i na diversifikaciji naše privrede. Tako će se, da ponovim stanje vratiti u normalu“[7] zaključio je Putin.

Usledila su pitanja 39 novinara na koje je prvi čovek redom odgovarao, nedvosmisleno i vrlo konkretno. Ali su uvodna zapažnja zapravo bila i sama trajektorija ruske, kako spoljne tako i unutrašnje politike.

Građanima Rusije, ništa manje kao i celokupnom svetu koje je zahvatio talas „Putinizma“ kako pojedini mediji nazivaju, u stvari, ideologiju globalnog pokreta otpora prema vašingtonskim pokušajima hegemonije, ovo obraćanje bilo je prekopotrebno.

Zašto?

Ukoliko, sledite medijske sadržaje (korporativnih) mejnstrim medija, slika koja se stvara nimalo se ne razlikuje od one koju su Srbi imali prilike da gledaju tokom krvavog razbijanja nekadašnje SFRJ: sankcije, korupcija, inflacija, siva ekonomija, šverc, beznađe… Osmišljeno kako bi nelojalni režimi počeli da se sami od sebe urušavaju.

S jednom, svakako, bitnom razlikom: iako, nekada respektabilna SFRJ nije ni blizu snage današnje Rusije. Rukovodstvo, ipak sile u usponu, dobro je proračunalo gubitke mnogo pre nego su i zakucali na njihova vrata. Oslanjajući se na nuklearni potencijal, podjednako kao i na resurse neophodne većini svetskih ekonomija, Rusija je dobila izvanrednu šansu da (u nimalo lakom periodu) počne s izgradnjom temelja države: preorjentisanja privrede u korist domaće proizvodnje (sledstveno i ukidanja zavisnosti od Zapada), redefinisanja budžeta, osnaživanja osnovnih društvenih sektora neophodnih za pravi preporod zemlje.

Konačno, već početak naredne 2015. godine za Rusiju (šire i za celokupnu Istočnu hemisferu) biće početak primene projekta Evroazijske unije, kao i realizacije potpisanih ugovora sa Kinom, Indijom i (pre)ostalim zemljama BRIKS-a. Priznaćete, idealna alternativa u odnosu na porobljenu EUropu. Treba samo imati na umu kapacitete tržišta najmnogoljudnijih zemalja sveta. Ništa više.

Za početak.

A, EUropa – pa, kome nije još jasno da je (kako smo već napomenuli) Amerika objavila rat Rusiji do poslednjeg Evropljanina onda bi svaka naredna konstatacija bila suvišna.

Gde je u svemu tome Srbija? O tome je, govoreći o slovenskim narodima, predsednik Rusije rekao dovoljno.

O tome sledeći put.

Izvor: Fond Strateške Kulture