Putin dobija na Bliskom Istoku

Kisindžer i Bžežinski, u sprezi sa bankarskim kartelom, glavni su kreatori ideje o redukciji stanovništva na sjeveru Afrike i Bliskom Istoku, kao i svih političkih operacija protiv Ruske Federacije. Njihova je ideja da su krize i sukobi idealno sredstvo za stvaranje novog svetskog poretka, pri čemu kao primere navode zbivanja na sjeveru Afrike, haos u Kijevu, Islamsku državu. Navedena žarišta za Kisindžera predstavljaju jezgro za stvaranje novog svetskog poretka, a haos koji se u svetu stvara odgovara očuvanju monopolarnosti, odnosno pozicije Sjedinjenih Država kao jedine globalne sile. U tom cilju je projektovana i nestabilnost Balkana, koja treba da dovede do nejedinstva u EU, a što bi, prema planovima skrojenim u Bilderberg grupi i Savetu za spoljne odnose, dovelo do cepanja EU na istočnu i zapadnu, kao i do neminovnog pada evra. Kisindžer daje umirujuće i logične izjave i analize u renomiranim medijima kao što su Vašington post, Forin afers i Tajms, ali je sugerisao svojoj vladi da se ne obazire na stavove koje on javno iznosi u tekstovima i intervjuima u kojima kritikuje SAD da žele rat sa Rusijom, jer je on mišljenja da Rusiju treba napadati. Kisindžer je vladi SAD izneo plan po kojem Rusija dugoročno nema šansi za opstanak i da će se u nemirima raspasti do 2020. godine, kao i da će Putin do tada otići sa vlasti. Kisindžer smatra da u haosu i krizi koji će pogoditi Rusiju, ona neće moći da upotrebi savremeno naoružanje, a da će SAD do tada pronaći odgovor na sajber ratovanje i ratne operacije u kosmosu, u čemu trenutno Rusija dominira. Po Kisindžeru treba nastaviti sa sankcijama i opštom izolacijom Rusije, a on ističe i da je veoma važno da padne Damask, jer nakon toga ruska mornarica neće imati gde da uplovi na Mediteranu, a putevi prema Iranu i Kavkazu biće otvoreni za nove ratne operacije.

Kisindžerova kreacija, veliki migrantski talasi, kod kreatora Islamske države već su stvorili utisak da će zahvaljujući migrantima jug Balkana biti islamiziran, te su stoga mape Islamske države revidirane, kao i redosled prioriteta. Zaustavljene su pripreme za rat u zapadnoj Makedoniji, a što je trebalo da se  manfestuje ponovnim upadima terorističkih grupa. Prioriteti u smislu narednih ratišta su BiH i Kavkaz. Borci Islamske države poreklom iz BiH, sa Kosova, Albanije i Sandžaka dobili su smernicu da „čim padne Asad“, krenu u BiH i oslobode je od nevernika. Pojas između Turske i Kavkaza, prvenstveno Čečenija, je drugi prioritet Islamske države. Nakon podizanja ustanka u Čečeniji, sukob bi se prenio u Dagestan, a potom i na druge delove Ruske Federacije na Kavkazu, nastanjene većinskim muslimanskim stanovništvom. Inače, ovaj pojas je bogat naftom i gasom, a preko njega su projektovane i trase ruskih naftovoda prema Turskoj i EU.

Međutim, Sirija će verovatno kao zemlja i kao pojam, ući u istoriju. Američki geostratezi su se preračunali, ne samo kada je riječ o Siriji, već i o Ukrajini. Ni Poljska ni Nemačka ne pokazuju nimalo želje da podrže baltičke zemlje u konvencionalnom ratu sa Rusijom. Sankcije su Rusiji donele nevolje u vidu topljenja deviznih rezervi i pada životnog standarda, ali je Putin Rusima vratio ponos i svest da je Rusija ponovo postala imperija koja je uz bok Sjedinjenim Državama. Pali su u vodu i drugi planovi, kao što je pokušaj Britanaca da korišćenjem egipatskih obaveštajaca, koji su iz državne službe uklonjeni zbog bliskosti sa Muslimanskim bratstvom, ovladaju Sinajskim poluostrvom. Od njih se očekivalo da podriju El Sisija uništavanjem infrastrukture, da napadom na turiste i turističke objekte razviju šire operacije u cilju zauzimanja Sinaja, a što je, opet, uvod u ovladavanje Sueckim kanalom i kontrolu nad Crvenim morem i Ormuskim tjesnacem, čime bi Iranu bio onemogućen transport nafte.

Međutim, svi scenariji koji se odnose na Siriju, pali su u vodu kada su se na aerodromu Letakija iznenada pojavili ruski lovci Suhoj 27 i bombarderi Suhoj 24, kao i helikopteri Kamov 50. Uz snažne protivvazdušne sisteme, čijim instaliranjem je Vašington bio nemalo iznenađen, situacija na Bliskom Istoku je dramatično izmenjena. Kao rezultat navedenog usledili su pomirljivi američki i britanski tonovi i stav da nije imperativ da Asad ode sa vlasti, već da je najvažnije s Rusima postići dogovor o borbi protiv Islamske države. Tome je prethodila i propast psiop operacije koja je trebalo da posluži kao povod za bombardovanje Damaska. Radi se o izmišljenoj priči da su vladine snage upotrebile gas i da je na taj način ubijeno 1000 ljudi. Obama je tvrdio da ima pravo da bombarduje Siriju kako bi zaštitio opoziciju i napao Islamsku državu, i da se može uključiti u rat bez prethodnog poziva od aktuelne vlasti ili odobrenja UN.

Obama nije uspio da ubedi Kongres u navedeno, pa je dobio hladan odgovor da više nema glupih ratova. Tako je otkazano pripremljeno bombardovanje Damaska. Protivljenje Kongresa Obaminoj politici ispoljeno je i prilikom rasprave o već dogovorenom sporazumu sa Iranom. Preovladalo je mišljenje da sporazum služi za jednokratnu upotrebu, kako bi se Iran odvojio od Rusa i privolio da udalji Hezbolah i šiite od odreda Al Nusra. Odbijanju sporazuma sa Iranom svakako je doprinijelo 600 izraelskih lobista koji su u Vašingtonu bili vrlo aktivni na ovoj temi.

Što se tiče Sirije i Asada, sada su potpuno bezbedni i samo je pitanje vremena kada će vladine snage osloboditi celu teritoriju Sirije. Ni od dogovorene „tampon zone“ uz tursku granicu, više nema ništa, a uskoro će se pokazati da je tzv „sirijska opozicija“ izmišljen pojam, iako Vašington uporno insistira da Asad pregovara sa „opozicijom“. Kada bi teroriste Asad prihvatio kao opoziciju u ušao u pregovore sa njima, usledio bi nastavak pregovora u Savjetu bezbednosti UN, dok se ne bi postigao dogovor o priznanju dve legitimne strane, kojima bi se pridružila Rojava. Sve bi to dovelo do podele Sirije na tri dela ili entiteta. Da li Asad treba da rešava Kurdsko pitanje? Da li bi u tom slučaju sva tri entiteta nastupila na jedinstvenim izborima? Da li bi se brojali glasovi „iz vreća“ pristiglih iz izbjegličkih kampova u Turskoj? Vjerovatno bi iz Vašingtona došao i predlog o koalicionoj vladi Asada i tzv. opozicije, po uzoru na makedonsku matricu Gruevski – Zaev.

Potezi koje Rusija povlači u Siriji ukazuju da Putin zna da su nakon Sirije sledeće mete Kavkaz i Iran. Rat na Kavkazu i njegovom zaleđu označio bi hvatanje Rusije u klešta, i nastavak njene dalje izolacije. Napad na Iran bio bi napad na ruskog saveznika na Kavkazu i u Čečeniji. Što se tiče Islamske države, Putin bolje i od Obame i od Kameruna zna o čijem se igraču radi i ko vodi operacije.

Izvor: Fond Strateške Kulture