Путин на директној вези – Нема вазалства

Годишњи традиционални разговор шефа руске државе са народом – „Директна линија са Владимиром Путином“ одржан је по тинаести пут и потрајао је 3 сата и 55 минута.

Интерес да Путину нешто каже или да му постави питање – показало је преко 2,8 милиона људи, што је највише до сада. Путин је одговорио на 90 питања, од чега се десет тицало спољне политике.

Водитељи разговора били су познати московски телевизијски новинари Марија Ситељ и Кирил Клејменов, а питања су постављале и познате личности из јавног живота Русије и света.

ЦЕОПОМ-Истина вам преноси најважнија питања и Путинове одговоре:

Ситељ: Прошло је тачно годину дана од када смо се последњи пут срели у овом студију. Ова година је била година озбиљних изазова за Русију. То су и санкције, и пад цена нафте, и атмосфера „хладног рата“. Ово је година разумевања смисла велике трагедије која је задесила наш братски народ. Ово је година када се наша земља нашла пред мноштвом нових изазова.

Истовремено, наше је друштво постало консолидованије. Руси сада више цене своје врлине. И, што је најзанимљивије, ниво среће – или, како то правилно називају социолози, индексом среће – није се смањио, мада се то могло очекивати.

Како ћемо одговорити на изазове и у ком ћемо се правцу даље кретати – о томе ћемо данас разговарати у овом студију. У директном преносу. Ово је „Директна линија са Владимиром Путином“.

Добар дан, Владимире Владимировичу, ово је била година, када сте много тога морали да преузмете на себе. Ово је била година, Ваших личних одлука. Оне треба да се доносе брзо и прецизно, и нико, сем Вас, то не би могао да уради. То су и антисанкције, то је и дипломатски маратон у Минску, и, свакако, Крим.

Сложена економска ситуација уз спољне притиске. Који су резултати ове године?

ПУТИН: Неке од резултата сте већ споменули. То је припајање Крима и Севастопоља, то је рад у сложеним спољнополитичким условима. Мада је то било прошле године, – то је успешна и победоносна зимска Олимпијада у Сочију. Све се то догодило прошле године.

Међутим, суочили смо се са одређеним спољним ограничењима, и то се, на овај или онај начин, одразило на нашем развоју, али у целини сада, и ми то видимо, рубља јача, берзе расту. Нама је успело да не дозволимо настанак инфлаторне спирале.

Према резултатима за прошлу годину, реални БДП Русије је порастао за 0,6 процената. То није велики, али је ипак раст. Мало више се повећала индустријска производња – за 1,7 процента, а прерађивачка индустрија – за 2,1 процента. Постављен је рекорд у производњи нафте у нашој новијој историји – 525 милиона тона. Сакупљена је једна од најбогатијих и највећих летина житарица у нашој, новијој историји – 105,3 милиона тона. Генерално, пољопривреда је показала веома добар резултат – 3,7 процената раста.

Ове године у првом тромесечју такође се опажа раст, и то не може да не радује.

Постоји и позитивна динамика у другим гранама, например, хемијска индустрија – 4,1 одсто раста, производња минералних ђубрива – 4,2 и тако даље. У исто време, ви сте потпуно праведно скренули пажњу на то, да постоје и проблеми.

Негативни сигнал је смањење капиталних улагања малог бизниса. Сума сумарум инвестиције у основни капитал су се прошле године „слегле“ за 2,5 процента.

У исто време су добри резултати постигнути у станоградњи. Имамо рекордан – хоћу то да истакнем, заиста, грађевинари имају чиме да се поносе – рекордан резултат у читавој историји Руске државе. Никада, ни у време Совјетског Савеза, нити у постсовјетско доба, мислим да тога није било ни пре Совјетског Савеза – отприлике 81, а можда и свих 82 милиона квадратних метара стамбеног простора.

На крају, успели смо да спречимо нагли пораст незапослености. Истина, она је код нас порасла прошле године, средином године је била 5,3-5,4, а сада је порасла до 5,8, али смо ипак успели да савладамо тај раст.

У међувремену, према резултатима прошле године, раст цена у потрошачком сектору износио је 11,4 процента. У томе, наравно, нема ничег доброг, јер се то одражава на животном стандарду људи. Међутим, у марту је темпо раста инфлације опао за три пута. Расположиви приходи становништва прошле године су се смањили за један проценат, а плате су порасле за 1,3 процента. Ми смо, као што знате, спровели индексацију пензија и социјалних давања, као и помоћи старијим.

У међувремену је привредна неодређеност довела до пораста одлива капитала.

Клејменов: Учесници Вашег сусрета са предузетницима испричали су да сте их упозорили да санкције у догледно време неће бити укинуте, да не треба очекивати њихово брзо укидање. Као прво, хајде да видимо да ли је такав разговор одржан или не, и ако јесте, како Ви видите ситуацију…

ПУТИН: Имао сам такав разговор са предузетницима и рекао сам им да не треба сада очекивати укидање санкција, јер су то питања чисто политичког карактера, то су питања стратешке, мислим, за неке наше партнере, сарадње са Русијом и обуздавања нашег развоја.

Међутим, не ради се ту о санкцијама. Шта сам још рекао предузетницима? Рекао сам да се не ради само о спољним санкцијама. Ради се о томе, да ми сами, унутар државе, у својој сопственој кући, у привреди треба да пронађемо савршеније облике управљања економским процесима. И овде, наравно, много тога зависи од нас самих.

Сада смо споменули цене, споменули смо ниво плата. Али, са чиме је то повезано? Јасно је да је то повезано са притисцима на рубљу, са тиме што је она појефтинила. То, са друге стране, зависи од цене нафте. То је добро познато, ми на жалост тешко можемо то да променимо, таква се код нас формирала једнострана економија у току дугог временског периода.

Шта смо радили протеклих година? Код нас су брзим темпом расле плате. И оне су претицале темпо продуктивности рада. И поред зависности од ових санкција, корекција курса је била неминовна. Неминовна!

Заиста, Влади и Централној банци су ове мере само помогле – може се рећи: „Ето, због санкција смо принуђени да се тако понашамо“. Не само због тога. Већ због тога што ми морамо професионално и доследно и правовремено да коригујемо нашу економску политику. То се десило, кориговано је.

Желим сада да вам кажем да је то веома важна ствар: то је елемент оздрављења наше економије и стварање базичних услова за њен даљи развој. Санкције су санкције, али није то најбитније.

Клејменов: Ипак, колико треба да трпимо, када је реч о санкцијама? Да ли је код нас могућа иранска варијанта? Техеран, као што је познато, неколико деценија егзистира под санкцијама.

ПУТИН: Русија није Иран. Наша земља је већа и наша економија је већа, и она је диверсификованија него у Ирану. Уосталом, ми не водимо политику у сфери енергетских ресурса какву спроводи иранско руководство, из више разлога, сада нећу то да анализирам. Код нас је ипак енергетика – тржишнија грана производње и привреде, него у другим земљама-произвођачима нафте и гаса. Зато поређење није баш умесно.

А у вези тога колико ћемо дуго трпети санкције, ја бих, ако ми дозволите, рекао другачије: не да трпимо – већ треба да искористимо ову ситуацију са санкцијама како бисмо изашли на нови ниво развоја. Ово је шанса за замену увоза домаћом производњом. Данас смо принуђени, ми ћемо то да радимо, и надам се да ће то довести до развоја високотехнолошких грана привреде бржим темпом, него што је било раније.

Наше тржиште је било заузето за наше сопствене пољопривредне произвођаче – нарочито после приступања наше земље СТО – а сада смо га очистили.

Ситељ: Људи се сећају Ваше велике конференције за штампу, која је одржана пре пола године, на којој сте рекли да ће за обнављање економије бити потребно две године. Да ли бисте сада кориговали ту прогнозу?

ПУТИН: Можда ће брже. Оно, што ми видимо сада је везано за јачање рубље, и за раст тржишта, и у вези неких других позиција, мислим, да ће се то догодити и раније, али негде у оквиру две године, чини ми се. Ове године предвиђамо одређено смањење производње, укључујући све факторе, међутим, ми смо и на почетку године полазили од тога, да ће се догодити осетни пад производње. То се није догодило.

Хоћу да вам кажем да према последњим подацима, ако упоредимо март и март – ниво индустријске производње је, у поређењу са мартом 2014. године, овог марта износи 99,4 процента, а за прво тромесечје у односу на исти период прошле године – 99,6 процента.

Клејменов: Веома је важно питање: да ли ћемо имати довољно снаге и ресурса?

ПУТИН: Знате, питање није само у снази, а ресурса сигурно имамо довољно, што је најбитније – људских ресурса, талентованих људи, спремности да раде и њиховог елана. Много разговарам са људима, знам унутрашње расположење, нарочито када причају о санкцијама, али нећу да показујем непристојне гестове – ви разумете какве гестове праве обични грађани.

Наш циљ, задатак Председника, Владе, Централне банке и руководилаца региона јесте да овај период прођемо са што најмање губитака. Да ли је могуће то остварити? Могуће је, и не ради се о томе да треба да се стрпимо. Ради се о томе да искористимо ситуацију у нашу корист. И ми можемо да то урадимо.

Ситељ: Какве ће се нове претње појавити по нашу земљу у овој години?

ПУТИН: Претњи је веома много, ми не можемо све да предвидимо, али ако будемо сачували стабилну унутрашњу политичку ситуацију, ако сачувамо ову консолидацију у друштву, коју сада видимо – никакве претње нам неће бити страшне.

Кудрин: Ваш први председнички мандат био је карактеристичан по томе што је економски раст сваке године просечно износио 7%, а при том је цена нафте просечно била око 30 долара за барел. А током садашњег председничког мандата са ценом нафте, ако она буде чак 65-70 долара, просечан економски раст износиће око 1,5% годишње. Односно, за године пада биће потребне године пораста, али, то ће бити просечно око 1,5%, то јест, ниже од економског раста у свету.

Смањиваће се удео руске економије у свету. Нећемо имати довољно инвестиција у технички прогрес и модернизацију. Током овог периода ми ћемо у техничком смислу такође заостајати за светом. То, нажалост, може да доведе до слабљења одбрамбених могућности, будући да је главни фактор способности за одбрану – стање економије и ниво технике. И колико год данас говорили да ћемо се снаћи, ове цифре које сам навео, готова су ствар све до 2018. године. Нажалост, у том периоду ми ћемо заостајати за светом.

Ви сте у својим одговорима такође рекли да Влада већ чини неке корекције. Мени се чини да се корекцијама овде ништа не може исправити. Стари модел раста већ је застарео, а нови се за сада не наслућује.

Шта сте Ви вољни да урадите да бисмо могли да створимо нов модел раста?

ПУТИН: Поштовани Алексеју Леонидовичу, Ви и ја смо не само заједно много радили дуго година, него имамо и веома добре међусобне односе, може се рећи, пријатељске. Мени је Ваш став добро познат. Ви сте сада прецизно изложили своју прогнозу, веома блиску ономе што се може дешавати.

Ми морамо да стварамо најбоље услове за рад бизниса, морамо да стварамо најбоље услове за приватне инвестиције, морамо да усавршавамо своју монетарну политику, свакако је потребно да на најбољи начин побољшамо систем управљања у читавој земљи, у Влади и појединим гранама индустрије, треба да унапредимо рад у области спровођења закона и судског система. То је задатак са много праваца које је лакше набројати него све то урадити, али, наравно, треба радити, као што се код нас у народу каже: у добрим рукама посао цвета. Ми тако треба и да радимо.

Рецимо, ове године Влада је замрзла социјално индексирање. Ја знам да Ваше колеге, они који заступају Ваше становиште, говоре да је то недовољно, да то треба још више смањити, да треба више замрзнути, а можда и смањити приходе грађана, сувише се код нас повећавају зараде, чак да треба што брже подићи старосну границу за пензионисање, иначе, нећемо успети да избалансирамо пензиони систем у који константно морамо да усмеравамо огромна средства из буџета и из резервних фондова.

Све то омета наш развој. У суштини, теоријски, то је, наравно, исправно. Да би се економија компетентно изградила, свакако је потребна памет, али ако желимо да људи имају поверења у нас, треба имати још и срце и треба осећати како обичан човек живи, како то на њега утиче.

Ако сачувамо поверење грађана, онда ће они подржавати све што ми чинимо и, као што колеге кажу, биће спремни и да нешто претрпе. А ако будемо радили не обраћајући пажњу на оно што се дешава у реалном животу , чини ми се да онда можемо веома брзо да стигнемо до ситуације каква је била почетком 90.-их година, када би се, у ствари, изгубило поверење у власт, а ми били приморани да настале социјалне проблеме затварамо са много већом количином новца него што је сада предвиђено.

Да ли ће то довести до озбиљног заостајања, то треба још видети. Па, погледајте државни дуг Сједињених Држава већ је већи од њиховог БДП. То је, заправо, веома алармантна ствар, то је знак за узбуну не само за Сједињене Државе, него и за читаву светску економију. Ми сада не знамо како ће се тамо одвијати ситуација.

Погледајте колико је проблема у евро-зони, она пуца по шавовима. Шта ће бити са земљама – дужницима које имају дуг 174% од БДП? Шта ће се тамо уопште десити? Да ли ће лидери евро-зоне изаћи на крај са онима који заостају? Такође се не зна. Зато ћемо се ми свакако руководити разлозима за обезбеђивање пре свега високог темпа раста, али то ћемо чинити тако да сувише не оптеретимо наше грађане.

Анатолиј Торкунов (ректор МГИМО – дипломата, историчар, политиколог): Ове недеље појавиле су се десетине, а можда и стотине коментара у вези са саопштењем које је дато у понедељак, да сада више нема сметњи за испорукупротивавионских ракетних система „С-300“ у Иран према споразуму који смо својевремено потписали са Ираном, али касније обуставили његову реализацију.

Коментари и новинара и политичара садрже и изражавају страховања да ће испоруке „С-300“ ометати завршетак наших преговора у оквиру „шесторке“ о нуклеарном програму Ирана. Сем тога, говори се чак и о томе да ће испоруке противавионских система генерално искомпликовати ситуацију на Блиском и Средњем Истоку.

Јутрос сам слушао изјаву Ангеле Меркел о томе да је, како она каже, санкције требало укидати колективно, а не појединачно. А у Израелу, како сте, можда и сами чули, шире се свакакви разговори о томе да, ако „С-300“ буду испоручени у Иран, онда ће Израел предузимати сопствене мере, па и продају оружја Украјини. Желео бих да чујем Ваше мишљење о томе.

ПУТИН: Ми смо тај уговор заиста потписали још 2007., а затим 2010. указом Председника уговор је привремено обустављен. То је учињено у вези са проблемима поводом иранског нуклеарног програма. То је уистину тако. Али данас, и ми то јасно видимо, и Ви као човек са искуством то одлично разумете, ирански партнери показују веома велику флексибилност и очигледну жељу да постигну компромис о том нуклеарном програму.

У ствари, сви учесници у том процесу изјавили су да је споразум постигнут. Ради се само о техничким детаљима који треба да буду завршени до јуна ове године. Зато смо ми и донели такву одлуку.

Ја нисам видео ни чуо изјаву Федералне канцеларке Немачке и зато не могу ни да је коментаришем. Али, ако неко страхује због тога што смо ми приступили укидању санкција, онда очигледно наше колеге не знају да у списак санкција УН-а не улази испорука таквих система. Ми смо зауставили реализацију тог уговора искључиво једнострано. А сада, када постоји напредак по питању иранског нуклеарног програма који је очигледно позитиван, ми не видимо разлог за даљи једнострани, желим то да нагласим, једнострани прекид.

Сем тога, наша предузећа су произвела ту опрему. Опрема је скупа и кошта скоро милијарду долара (900 милиона долара). То нашим предузећиманико не плаћа. Истина, нама је стављано до знања да има могућности за куповину, али нико не купује. Поставља се питање: а због чега ми да будемо на губитку?

Ви сте сад поменули ставове наших пријатеља у Израелу. Морам да вам кажем да ми увек кад испоручујемо наше наоружање на спољно тржиште узимамо у обзир ситуацију у овом или оном региону, и наравно, пре свега на Блиском Истоку. Иначе, ми нисмо највећи испоручилац оружја на Блиски Исток. Сједињене Државе у тај регион света испоручују много више оружја за много веће износе новца.

Тако су недавно Израелци изразили бојазан због испорука истих таквих система „С-300“ другој земљи у региону. Скренули су нам пажњу на то да ако се та испорука реализује, онда то може да доведе до кардиналних промена у том региону, чак и геополитичких, будући да са територије те земље „С-300“ може да досегне до територије Израела. Мада, то није офанзивно оружје, али како је рекао мој колега, „ниједан наш авион неће полетети“. И то је заиста озбиљна ствар.

Ми смо се консултовали са нашим купцима. Треба истаћи да су наши партнери у једној од земаља арапског света гледали на то са разумевањем. Ми смо анулирали тај уговор и вратили аванс у износу од 400 милиона долара. У том погледу радимо веома опрезно.

Што се Ирана тиче – то је сасвим другачији случај и апсолутно не угрожава Израел.То је искључиво одбрамбено оружје. Штавише, ми сматрамо да у условима који се формирају у региону, посебно у вези са догађајима у Јемену, испоруке оружја такве врсте представљају фактор обуздавања.

Клејмонов: Владимире Владимировичу, тема која је најозбиљнија и без које данас не можемо, наравно, јесте – Украјина. Желео бих да се на почетку разматрања и руско – украјинских односа и онога што се сада дешава на југоистоку Украјине, вратим на чланак који смо поменули на почетку „Директне линије“, будући да је исто ту процурила је још једна информација.

На састанку са предузетницима Ви сте рекли, како преноси то издање, да је током дугих ноћних преговора са Порошенком, Меркел и Оландом у Минску, Порешенко у неком тренутку рекао дословце следеће: „Узми Донбас, мени не треба“. Да ли је тако било?

ПУТИН:Није, тако нешто није било. Разматрали смо питања у вези са оживљавањем економије, социјалне сфере на Донбасу где има много проблема. Ми не видимо жељу код садашњих кијевских руководилаца да успоставе ни социјални оквир ни економију Донбаса. То је истина, о томе смо много говорили. Све то је наведено у минским споразумима, у документима која су са украјинске стране потписала званична лица и која треба да се реализују.

Нажалост, ништа се не чини. Као што знамо, данас је очигледна потпуна блокада Донбаса. То се односи на област финансија (искључен је банкарски систем), на исплате социјалних примања и пензија (ништа се не исплаћује). О томе смо доста разговарали са Петром Порошенком.

Ја сам такође јавно говорио о томе… – добро, тамо постоје људи који бране своја права са оружјем у рукама. Поступају ли правилно или не то је друго питање, ја то сад нећу оцењивати, иако ја, наравно, о томе имам своје мишљење, могу то да оценим и више пута сам о томе говорио. Али, тамо постоје и људи који немају везе с тим, који су зарадили, на пример, пензију, радећи 20 година и то у независној Украјини, они имају право. Они немају никакве везе ни са ратним дејствима ни са борбом тих наоружаних људи за своја права. Какве везе они ту имају? Зашто их не исплаћујете? Ви сте по закону обавезни да то чините. Не. Не исплаћују. Према томе, може се рећи да садашње украјинске власти саме – својом руком одсецају од себе Донбас, ето, у чему је невоља и трагедија, о томе смо и разговарали.

Ситељ: Владимире Владимирвичу, ако је „својом руком“ и ако је Кијев већ обезвредио Минске споразуме и ако они фактички намећу рат, како уопште с њим настављати дијалог, са Порошенком? Он Вама говори једно, код куће, у земљи својим грађанима говори друго, западним партнерима говори треће – како у таквој ситуацији водити дијалог?

ПУТИН: Ми не можемо да бирамо партнере, али у свом раду не смемо да се руководимо симпатијама или антипатијама – ми морамо да се руководимо интересима земље и да од тога полазимо.

Ситељ: СМС, такође од Владимира Владимировича: „Петар Порошенко је – прави злочинац ако се узме у обзир колико људи је погинуло због његових поступака. Владимира Владимировичу, јесте ли се осећали непријатно или имали жељу да не комуницирате с њим?“

ПУТИН: Не, наравно, управо сам о томе и говорио. Ја сматрам да садашње руководство Украјине чини много грешака и резултати ће бити негативни, али то је избор и Председника и владе.

Својевремено смо дуго инсистирали да се не обнављају борбена дејства. Прво је господин Турчинов започео борбена дејства на Донбасу, затим је изабран Петар Алексејевич Порошенко. Он је имао шансе да покуша на миран начин да реши питања са људима на Донбасу, да се са њима договори.

И ми смо инсистирали. Ја кажем „ми“, када је разговор вођен у такозваном нормадијском формату. Ја сам га заиста убеђивао да не почиње борбена дејства, да макар покуша да се договори. Не, почела су борбена дејства.

Први пут се жалосно завршило, други пут се жалосно завршило. Трећи пут су почели – опет се трагично завршило за Украјинце, пре свега за украјинску армију. Сматрам да је то огромна грешка!

Они ту ситуацију уводе у слепу улицу, такви поступци воде у ћорсокак. Али, излаз мора да постоји. Излаз је само један: то је реализација споразума из Минска, уставна реформа и решавање социјалних и економских проблема читаве земље и Донбаса посебно.

Наравно, ми не намеравамо да се мешамо, то није наш посао да намећемо Украјини овај или онај начин понашања. Али имамо право да износимо своје мишљење, тим пре имамо право да скренемо пажњу на неопходност реализације минских споразума. Ми желимо да се они реализују и то очекујемо од свих наших партнера укључујући и руководство Украјине.

Клејмонов: Има веома много сличних оштрих питања. Људи питају зашто Русија даје попусте за гас Украјини, зашто испоручује јефтину електричну енергију, зашто испоручује јефтини угаљ, даје кредите – а као одговор добија потпуно другачију реакцију? Какав је Ваш одговор?

ПУТИН: Знате, у тој или некој другој земљи повремено се мења политичка ситуација, а народ остаје – народ, као што сам већ рекао, нама веома близак. Ја заправо не правим разлику између Украјинаца и Руса, сматрам да је то исти народ. Али, неко има другачије мишљење, о томе може да се продискутује, ипак,ово није место да о томе говоримо. Међутим, ми помажемо људима, пре свега – ми помажемо украјинском народу.

Заинтересовани смо за то да украјинска привреда изађе из кризе, зато што су наши суседи и наши пријатељи, и заинтересовани смо за то да на нашим границама буде мир, ред, а да ми имамо могућност да нормализујемо и развијамо економску сарадњу са успешним партнером.

На исти тај гас ми дајемо попуст. Ако знамо да привреда не може да исплати чак ни цене које су предвиђене по уговору – у принципу, ми нисмо дужни да то чинимо, али сматрамо да је то сврсисходно и излазимо у сусрет. Иста је ситуација са струјом, другим компонентама, угљем итд.

Узгред, ми смо се у новембру-децембру 2013. године договорили с украјинским руководством о да Украјини дамо кредит. Фактички кредит, ми смо купили од њих хартије од вредности – обвезнице – намеравали смо да дамо 15 милијарди долара за годину дана. Петнаест милијарди долара је фактички кредит, плус још пет милијарди за изградњу путева – повлашћени кредит преко банака.

Шта је сада Украјина истрговала од својих партнера- 17,5 милијарди за четири године.

Ми смо предлагали смањење цене гаса, и већ смо почели да смањујемо, уз услов да редовно плаћају и измире стара дуговања. Смањили смо цену гаса неколико пута, а они су је сад повећали за више од 300 одсто.

Кооперативне везе које би биле сачуване – све су раскинуте. И код нас (у Русији) ситуација није једноставна, али тамо је крајње лоша.

Рад великих предузећа се реално обуставља, престаје рад у високотехнолошким сферама: у области производње ракета, авиона, бродова, у области атомске енергетике. Сматрам да су то веома тешке последице. Није ми јасно зашто је то све учињено.

Међутим, живот се одвија тако како се одвија. Ми ћемо тежити да нормализујемо односе са Украјином, то је у складу с нашим интересима.

Клејмјонов: Питање писца Сергеја Шаргунова.

Шаргунов: Песник Јосиф Бродски је још 1994. године написао једну отровну песму о независности Украјине. Он је у њој са сарказмом и огорченошћу писао о украјинским националистима. Он је чак жалио због те земље: „Престала је, изгледа, љубав која је постојала између”.

Али, осим националиста, Ви сте то добро приметили, постоји много милиона људи који тамо живе. Мени се чини да су се они данас нашли под ударом. Нажалост, примере не треба да тражимо далеко. Ево, следећи билборди: „Сепаратиста у души чека долазак „руског света”, зови преко вруће линије Службе безбедности Украјине”. То јест људе позивају да „цинкаре” своје комшије. Прогони се велики број људи само због њиховог мишљења, при том има и обрачуна, јуче је, на пример, убијен посланик (бивши посланик Партије региона) Олег Калашњиков, из ватреног оружја. Пре тога је добијао много претњи од нациста.

И, наравно, ту су и закони које је Врховна Рада усвојила управо 9. маја, наводно антикомунистички, везани за борбу против антисовјетске симболике, али ти зкони заправо вређају све којима је важно сећање на победу над фашизмом. А мени се чини да се тиме просто озакоњује политика апартхејда према Русима и свима који теже Русији.

Имам питање. Украјина сматра да смо ми, Русија – љути непријатељ, али с истом упорношћу стално захтева повластице и попуст на гас. Под каквим условима је заправо, ако се гледа реалистички, могућа нормализација односа између Москве и Кијева?

ПУТИН: Тешко питање, иако би се, вероватно, могло попричати, онако уопштено, о јединству и братству руског и украјинског народа. Ја то често чиним, приморан сам да то чиним.

Услови су једноставни: Русија данас ништа не тражи од кијевских власти, осим једног – да се према нама односе као равноправним партнерима у свим областима сарадње. Важан део за нас је, наравно, и поштовање законских права Руса који живе у Украјини, као и оних људи који себе сматрају Русима без обзира на то шта пише у пасошу. Права људи који руски језик сматрају матерњим, а руску културу својом културом и који осећају да су нераскидиво повезани са Русијом. Наравно, свака земља је заинтересована за људе који имају такав однос према њој (у конкретном случају мислим на Русију). Зато ту нема ничег ненормалног.

Али, понављам још једном, ми смо заинтересовани за потпуну нормализацију односа с Украјином, и чинићемо све што је у нашој моћи да тако буде. Наравно, на дневном реду је и веома озбиљно питање Донбаса.

Већ сам рекао да од украјинских власти очекујемо спровођење споразума из Минска. Пре свега је потребно, сада се већ фактички говори о томе, да се формирају радне групе у оквиру минског процеса и да започне рад у неколико праваца. То је политичка реформа и њен уставни део, то је привреда, то је граница итд. Ето, то све треба почети радити, не говорити, већ радити у пракси.

Нажалост, ми за сада само видимо наставак покушаја, елементе притиска, а стварне жеље да се реши (питање) политичким средствима још увек нема.

Али, ја сматрам да други пут, осим политичког начина решавања проблема, не постоји, и сви треба да постану свесни тога. Ми ћемо тежити томе.

Бивша посланица Ирина Хакамада: Владимире Владимировичу, обећали су ми да ћу моћи да поставим два питања. Прво питање је, наравно, питање трагичне смрти Бориса Њемцова, која ме је потресла не само као грађанина. Разумећете ме, он и ја смо сарађивали, и још увек осећам страшан бол. Зато имам питање: какав је Ваш однос према томе, како напредује истрага, и да ли постоји шанса да ћемо ипак сазнати ко је наручио то зверско убиство, које више личи на терористички напад?

И да ли сте спремни, с обзиром да су његови саборци у опозицији, између осталог, и према Вама лично, да допринесете да они могу у будућности да се боре за своја места у парламенту, укључујући Наваљног и Ходорковског? Јер, критиковати је лако, а бити опозиција држави у парламенту је. Можда ће то допринети стабилизацији ситуације и стимулисати приватни бизнис, приватне инвестиције.

Друго питање: на сахрани Бориса Јефимовича прилазили су ми западни новинари и питали ме, и на интернету постоје информације о томе, да је Борис Њемцов имао нека сазнања о присуству руских снага у време догађаја на југоистоку Украјине. И на сахрани исто тако – западни новинари су све време постављали то питање. Да ли коначно можете да откријете, да одговорите детаљније, да ли је тамо била наша војска или не?

ПУТИН: Почнимо од опозиције, која има право и да учествује званично и легално у политичком животу: а) наравно, може и треба б) ако уђу у парламент на предстојећим изборима, значи, ако добију подршку народа, онда ће њихов рад добити одређени званични статус, и они ће, наравно, онда сносити одговорност у извесној мери за оно што предлажу.

Али, на крају крајева људи доносе одлуку, гласају да ли ће неко бити у парламенту или не. Ја сматрам да би то било позитивно.

А сада што се тиче убиства Бориса Јефимовича Њемцова, ви сте му били пријатељ, били сте у добрим односима с њим. Он је био веома опозиционо настројен и према мени, и према власти уопште. Иако смо имали прилично добре односе док смо разговарали. Ја сам већ говорио о томе. Сматрам да је то апсолутно сраман догађај, трагичан и сраман – да је то свако убиство те врсте.

Како напредује истрага? Могу да Вам кажем да су већ кроз један дан, највише дан и по, истражним органима, ФСБ и МУП већ била позната имена извршилаца. Питање је само било где и како их ухапсити. Треба одати признање нашим специјалним органима, то су апсолутно објективни подаци, који су везани не само за камере за видео надзор, већ и за велики број могућности које су им на располагању у последње време.

Не знам, плашим се да не кажем нешто што не треба, да овде не откривам савремена средства и методе рада наших специјалних органа, али генерално, понављам, питање је било решено у року од неколико сати. И у том смислу они су радили добро и брзо, при том преко неколико канала истовремено, и различите службе су дошле до истих резултата.

Питање да ли ће бити откривени наручиоци и да ли они постоје? За сада не знам. То ће бити познато у склопу посла који се тренутно обавља.

И на крају, питање да ли има наше војске у Украјини? Кажем Вам директно и дефинитивно: руске војске у Украјини нема. Кад смо већ код тога, ситуацију око сукоба на југоистока Украјине, у Донбасу најбоље је објаснио начелник генералштаба украјинске армије који је јавно, током сусрета са својим страним колегама, рекао: „Ми не ратујемо с руском армијом”. Шта још додати?

Клејмјонов: Где лежи узрок пропасти руске политике у Украјини, с обзиром да је, као прво, да је Русија имала толико форе у историјским родбинским везама с Украјином, а као друго, Русија је инвестирала у Украјини око 32–33 милијарде долара, ако се узме укупно та сума, а САД само пет, што је признала Викторија Нуланд. Зашто смо доживели фијаско тамо?

ПУТИН: Знате, то није наш фијаско, то је фијаско унутрашње политике саме Украјине, у томе је цео проблем. Јесте, ми смо помагали Украјини чак и у веома тешким временима за нас. На који начин? Испорукама угљоводничних сировина, пре свега гаса и нафте, по ценама које су много ниже од светских, током дугог временског периода, годинама смо испоручивали. И заиста, та помоћ, та реална економска помоћ се мери десетинама милијарди долара, десетинама, без икаквог преувеличавања. Наша кооперација је била огромна, у сваком случају. Надам се да се она још негде задржала и да би могла да буде обновљена. Осим кооперације, трговинско-економске везе су веома снажне и разнолике.

Шта се догодило? Догодило се то да су људима дојадили сиромаштво, лоповлук, безобразлук власти, њена незасита похлепа, корупција, олигарси који су се попели на власт. Људима је све то дојадило. А кад друштво и земља упадну у такво стање, људи почињу да траже излаз из ситуације и, нажалост, делимично се обраћају онима који, шпекулишући на тренутним тешкоћама, предлажу једноставна решења. Међу њима су националистти. А шта, као да код нас није било тога 90-тих година? Као да није било те „параде суверенитета ”, национализма који је засјао у пуном сјају?

Било је свега тога, све смо то преживели! И тако свуда бива, заправо. Ето, то се догодило и у Украјини. То су искористили ти националистички елементи и довели све у стање које видимо данас. Зато то није наш неуспех, то је неуспех унутар саме Украјине.

Клејмјонов: Али, зар нисмо пропустили да реагујемо на почетку процеса одвајања Украјине од Русије? То питам због тога што сада постоји опасност од понављања тих процеса: у Киргизији, у Јерменији, на постсовјетском простору, где веома активно раде, како Ви кажете, наши западни партнери. Ако погледамо колико невладиних организација тренутно финансирају Американци у Кригизији, а које се баве искључиво политиком, има их више од хиљаду, 1.200. А колико Русија троши за те потребе? Много мање.

ПУТИН: Ви сте сад направили лапсус, што се каже, по Фројду. Рекли сте: пропустили смо да реагујемо приликом одвајања Украјине од Русије. Ма, никаквог одвајања није било. Украјина је самостална и независна држава, и то треба поштовати.

Ми смо сами све некада одвојили од себе, почетком 90-тих година, када смо донели одлуку о суверенитету Руске Федерације. Какв смо потез тада повукли? Ми смо их пустили да оду. Али, ми смо то сами урадили, то је била наша одлука. Па, кад смо то већ урадили, треба поштовати њихову независност. То је избор украјинског народа – како ће да граде односе.

Видите, кад је у Украјини била претходна криза, такође прилично велика, када су на власт дошли господин Јушченко, и Тимошенкова. Шта је тада било? Трећи круг председничких избора који није предвиђен уставом!

То је био квази-преврат. Али, тада су то бар радили без оружја, без крвопролића. Ми смо то, генерално, прихватили и радили са свима, сарађивали. Али, сада је дошло до државног преврата. То већ не можемо да прихватимо. Дошло је до пораста екстремног национализма, то је неприхватљиво.

Ми с поштовањем треба да се односимо према другим државама, да градимо односе с њима. А то тамо је већ ван зоне наше контроле, с обзиром да су то ипак независне државе и тамо не можемо да се мешамо, то не би било исправно.

Ево, ми развијамо односе у оквиру нашег Евроазијског економског савеза са Казахстаном, са Белорусијом. У чему је смисао тог удруживања? Не у томе да их потчинимо, не! Смисао је да сви људи који живе у нашим земљама живе боље, да границе буду отворене.

Која је разлика да ли Рус живи на тој територији или на суседној, ван државних граница, ако има могућност да слободно путује код рођака, ако расте квалитет његовог живота, ако се он осећа као човек, ако се поштују његова права, ако му не бране да прича на матерњем језику итд. Ако се то све поштује, каква је разлика? Ми видимо да људи тамо живе пристојно и да се према њима понашају пристојно.

Ми такве односе имамо и с Казахстаном, и са Белорусијом, сада већ и са Јерменијом, и с Киргизијом. Надамо се да ће се тај процес развијати. Он је најглавнији, најосновнији, а не држање (суседа” у сфери неког свог утицаја.

Ми не намеравамо да обнављамо империју, ми немамо такве циљеве, иако стално покушавају да нас оптуже за то. То је нормални, природни интеграциони процес. Цео свет иде путем интеграција: цела Латинска Америка, Северна Америка – Канада, САД, Мексико – цела Европа, у Азији се догађа то исто, а у нас стално упиру прстом, кажу да ми намеравамо да обновимо империју. Нејасно је – због чега? Зашто се нама то брани?

Желим то да нагласим: наш циљ није да обновимо империју. Немамо империјалне амбиције. Али, да обезбедимо достојанствен живот, између осталих, за Русе који живе у иностранству, у земљама ЗНД које су нам блиске, то можемо, тако што ћемо развијати сарадњу.

---

Извор: Факти