Путинов берлински излет

После безмало две године европског бојкота руских посета, председник Русије Владимир Путин ипак је у четвртак завршио један кратки боравак у Берлину, поводом састанка за који му је позивницу упутила канцеларка Ангела Меркел – која га је сачекала, руковала се с њим и, макар и с леденим осмехом, допратила по црвеном тепиху.

Разлог тог позива и почасти била је потреба лидера Европе, госпође Меркел и Франсоа Оланда, да шефа Кремља доведу за сто тзв. нормандијске четворке (Немачка, Француска, Русија, Украјина) – с обзиром да без Руса не могу да пронађу чвршће тло у политичкој мочвари Кијева и источне Украјине. А опет, и да под плаштом претреса “о примени споразума из Минска”, у наставку чују од Путина лично (сада у тространом формату, пошто Украјинац у тој ствари нема ништа) шта је даљи план Русије у Сирији? Одсуство те информације чини да је Запад и на Блиском истоку у магли, не само у Украјини. Синоћ је јављено да је прекид у бомбардовању Алепа продужен одлуком Кремља за даљих 24 сата. Каква је целина планова Русије у којој следи та појединост?

И, у најкраћем, то је тај руско-западни догађај од прошле ноћи.

Да – не узимајући у обзир још и детаљ да је у службеној резиденцији канцелара у Берлину, где су разговори текли, осим министра Сергеја Лаврова десно, уз Путина са његове леве стране седео и Владислав Сурков. Сурков је један са листе Руса који су под санкцијама забране уласка у ЕУ. Кремљ, очигледно, не губи смисао за цинизам.

НА ВАТРИ ПАРОШЕНКО

Елем, то је збивање. Нечег другог што би од сусрета у Берлину учинило догађај, нема. Авион шефа Русије, који се у Берлину приземљио у среду увече негде после 19.00, “одлепио се” с писте, назад, у правцу Москве у четвртак, нешто пре један иза поноћи. Пре полетања, Путин је застао и у неколико реченица резимирао збивање руским новинарима.

“Сви учесници сусрета су потврдили да основ регулисања на југо-истоку Украјине мора бити Мински споразум и сви су потврдили сопствену приврженост том договору”, цитирала је шефа државе Расијскаја газета. “Много смо пажње посветили питањима безбедности и договорили смо се о читавом низу позиција, о томе шта се у скорије време мора урадити у смислу даљег решавања питања у вези с раздвајањем сукобљених страна. Договорили смо се да продужимо избор тачака и локација на територији, где се тај рад може продужити. На два места то раздвајање већ јесте обављено. Потврдили смо да смо ми спремни на ширење мисије ОЕБС у зони раздвајања и на тачкама стационирања тешке борбене технике. Потврдили смо да ћемо продужити заједнички рад на политичком колосеку. У том смислу и на плану завршних договора о редоследу стављања у дејство споразума о посебном статусу одвојених области Луганске народне републике и Доњецке народне републике”, цитиран је Путин.

Ни речи, а ни у штампи Немачке у коментарима у четвртак, да се “Минск” евентуално одлаже у страну, док Русија претходно не ослободи критични простор сваког свог присуства, како би се унутра пропустило наоружано људство ОЕБС. То је била идеја с којом је у Берлин дошао председник Украјине Петро Порошенко. А јесте факат да је шефу Украјине тешко да кроз Раду провуче “Минск”, с федералним статусом за Доњецк и Лугањск. Устав Украјине не може се изменити простом већином од 226 депутата Раде, већ само уз “недостижне” две трећине (300) депутатских гласова “за”. Шеф државе не располаже у парламенту толиким гласовним капиталом присталица.

УБИСТВО АРСЕНИЈА МОТОРОЛЕ

Криза која је мотивисала настојање да се “Нормандијска четворка” појави, и огласи се политички ипак живом изражена је страхом да тињајућа криза не ескалира у ратну. Без обзира што стање, гледано споља, временом почиње да личи на већ уходано. Припуцава се, следе оптужбе, али критична линија поделе територије опстаје.

Педесет хиљада људи је (баш у среду) било на сахрани једног од најпопуларнијих команданата Доњецка Арсенија Павлова Мотороле, убијеног на препад три дана раније – експлозивом подметнутим унутар лифта у згради у којој је становао. Моторола је био утицајан у Донбасу, и на вест о његовој погибији, у атентату поводом ког су све сумње уз Кијев (украјинске диверзантске и специјалне службе обучавају Американци и Британци!), није било тешко чути реч “освета”.

Ипак, једва да је ко од посматрача који следе за односима Кијева и две одметнуте републике проценио да ће погибија Мотороле бити тај окидач којим ће се сада покренути обновљени рат. Многи који извештавају са лица места имају утисак да се тај рат између Кијева и сепаратиста “улежао” унутар досегнутих оквира и да је прерастао у некакво редовно стање ствари.

За сада.

ПОРЕЂЕЊЕ С РЕПУБЛИКОМ СРПСКОМ

За сада постоји утисак да је “овај рат на дуго време замрзнут”, објавио је руски Комерсант пре Путиновог поласка у Берлин. Без озбира што ратоборне изјаве пљуште и са једне и са друге стране. Донбас је сада нека врста Републике Српске у верзији Украјине, упоређује Комерсант.

Комерсант, међутим, говори о утиску код званичника у Кијеву. То они мисле. “Мински процес је мртав, али нико се не усуђује да то каже наглас”, цитира руски лист једног од својих украјинских саговорника.

“Русија се труди да Минск искористи за то да тзв. ДНР и ЛНР у Украјини имају улогу тројанског коња, какву у Босни има Република Српска. Они би требало да постану букагије на нашим ногама. Страни елемент, који би блокирао покушаје зближавања Украјине са Западом и збацивања совјетског наслеђа”, цитирао је Комерсант неименованог “сарадника администрације председника Украјине”.

ДОК НЕ ДОЂЕ ХИЛАРИ КЛИНТОН

Миље оквирних околности промењен је, дејствима Русије у Сирији. Немачка и Француска су, поводом оптужби за бомбардовање Алепа, поново у некој врсти дубоког политичког неразумевања, ако не и конфронтације с Москвом. У таквим околностима, Кијев се не нада да ће га Европљани заиста подвргнути притиску зато што још није примењено оно што је потписано у Минску – устав Украјине, који би Луганску и Доњецку донео већу аутономију и довео тзв. републике за сто, где би оне преговарале с Кијевом.

Напротив, инсистира се на обратном. Прво, да пре него што влада Украјине почне било шта, најпре сви грађани Русије који су се борили на страни сепаратиста напусте Доњецк и Лугањск, и оду у Русију. Да у “републикама” остану само они који имају украјински пасош. Даље, да се из Донбаса уклони “сва руска борбена техника”. И треће, да се дају “чврсте гарантије” да ће на изборима у тим областима гласати сва расељена лица, која су сада негде другде.

Већ скоро сигуран да ће се инсистирање спољних фактора на уговору из Минска разводнити, Кијев се пуном тежином клијента Америке ослања на САД. Прво, сада се захтева да и САД, а не само “Нормандијска четворка” буду секунданти преговарања – де факто, са Русијом. У том смислу, Кијев је политички улог положио у рулет-поље победе на изборима Хилари Клинтон.

Чак и на начин који је без преседана у дипломатији – амбасадор Украјине у Вашингтону Валери Чали, шета од телевизије до телевизије, и апелује да Американци гласају за Хилари Клинтон.

Поједини кажу, Парошенко и да хоће није у стању да испоручи то што од Украјине очекују “жиранти” Минска. Из тих разлога му је потребна “путна карта” за примену споразума. Тај процес прогураће неколико следећих месеци. До тада ће се већ и у Вашингтону слегнути ствари, и биће јасније како заправо стоје ствари у Украјини.

Извор: Балкан Магазин