Putinov berlinski izlet

Posle bezmalo dve godine evropskog bojkota ruskih poseta, predsednik Rusije Vladimir Putin ipak je u četvrtak završio jedan kratki boravak u Berlinu, povodom sastanka za koji mu je pozivnicu uputila kancelarka Angela Merkel – koja ga je sačekala, rukovala se s njim i, makar i s ledenim osmehom, dopratila po crvenom tepihu.

Razlog tog poziva i počasti bila je potreba lidera Evrope, gospođe Merkel i Fransoa Olanda, da šefa Kremlja dovedu za sto tzv. normandijske četvorke (Nemačka, Francuska, Rusija, Ukrajina) – s obzirom da bez Rusa ne mogu da pronađu čvršće tlo u političkoj močvari Kijeva i istočne Ukrajine. A opet, i da pod plaštom pretresa “o primeni sporazuma iz Minska”, u nastavku čuju od Putina lično (sada u trostranom formatu, pošto Ukrajinac u toj stvari nema ništa) šta je dalji plan Rusije u Siriji? Odsustvo te informacije čini da je Zapad i na Bliskom istoku u magli, ne samo u Ukrajini. Sinoć je javljeno da je prekid u bombardovanju Alepa produžen odlukom Kremlja za daljih 24 sata. Kakva je celina planova Rusije u kojoj sledi ta pojedinost?

I, u najkraćem, to je taj rusko-zapadni događaj od prošle noći.

Da – ne uzimajući u obzir još i detalj da je u službenoj rezidenciji kancelara u Berlinu, gde su razgovori tekli, osim ministra Sergeja Lavrova desno, uz Putina sa njegove leve strane sedeo i Vladislav Surkov. Surkov je jedan sa liste Rusa koji su pod sankcijama zabrane ulaska u EU. Kremlj, očigledno, ne gubi smisao za cinizam.

NA VATRI PAROŠENKO

Elem, to je zbivanje. Nečeg drugog što bi od susreta u Berlinu učinilo događaj, nema. Avion šefa Rusije, koji se u Berlinu prizemljio u sredu uveče negde posle 19.00, “odlepio se” s piste, nazad, u pravcu Moskve u četvrtak, nešto pre jedan iza ponoći. Pre poletanja, Putin je zastao i u nekoliko rečenica rezimirao zbivanje ruskim novinarima.

“Svi učesnici susreta su potvrdili da osnov regulisanja na jugo-istoku Ukrajine mora biti Minski sporazum i svi su potvrdili sopstvenu privrženost tom dogovoru”, citirala je šefa države Rasijskaja gazeta. “Mnogo smo pažnje posvetili pitanjima bezbednosti i dogovorili smo se o čitavom nizu pozicija, o tome šta se u skorije vreme mora uraditi u smislu daljeg rešavanja pitanja u vezi s razdvajanjem sukobljenih strana. Dogovorili smo se da produžimo izbor tačaka i lokacija na teritoriji, gde se taj rad može produžiti. Na dva mesta to razdvajanje već jeste obavljeno. Potvrdili smo da smo mi spremni na širenje misije OEBS u zoni razdvajanja i na tačkama stacioniranja teške borbene tehnike. Potvrdili smo da ćemo produžiti zajednički rad na političkom koloseku. U tom smislu i na planu završnih dogovora o redosledu stavljanja u dejstvo sporazuma o posebnom statusu odvojenih oblasti Luganske narodne republike i Donjecke narodne republike”, citiran je Putin.

Ni reči, a ni u štampi Nemačke u komentarima u četvrtak, da se “Minsk” eventualno odlaže u stranu, dok Rusija prethodno ne oslobodi kritični prostor svakog svog prisustva, kako bi se unutra propustilo naoružano ljudstvo OEBS. To je bila ideja s kojom je u Berlin došao predsednik Ukrajine Petro Porošenko. A jeste fakat da je šefu Ukrajine teško da kroz Radu provuče “Minsk”, s federalnim statusom za Donjeck i Luganjsk. Ustav Ukrajine ne može se izmeniti prostom većinom od 226 deputata Rade, već samo uz “nedostižne” dve trećine (300) deputatskih glasova “za”. Šef države ne raspolaže u parlamentu tolikim glasovnim kapitalom pristalica.

UBISTVO ARSENIJA MOTOROLE

Kriza koja je motivisala nastojanje da se “Normandijska četvorka” pojavi, i oglasi se politički ipak živom izražena je strahom da tinjajuća kriza ne eskalira u ratnu. Bez obzira što stanje, gledano spolja, vremenom počinje da liči na već uhodano. Pripucava se, slede optužbe, ali kritična linija podele teritorije opstaje.

Pedeset hiljada ljudi je (baš u sredu) bilo na sahrani jednog od najpopularnijih komandanata Donjecka Arsenija Pavlova Motorole, ubijenog na prepad tri dana ranije – eksplozivom podmetnutim unutar lifta u zgradi u kojoj je stanovao. Motorola je bio uticajan u Donbasu, i na vest o njegovoj pogibiji, u atentatu povodom kog su sve sumnje uz Kijev (ukrajinske diverzantske i specijalne službe obučavaju Amerikanci i Britanci!), nije bilo teško čuti reč “osveta”.

Ipak, jedva da je ko od posmatrača koji slede za odnosima Kijeva i dve odmetnute republike procenio da će pogibija Motorole biti taj okidač kojim će se sada pokrenuti obnovljeni rat. Mnogi koji izveštavaju sa lica mesta imaju utisak da se taj rat između Kijeva i separatista “uležao” unutar dosegnutih okvira i da je prerastao u nekakvo redovno stanje stvari.

Za sada.

POREĐENJE S REPUBLIKOM SRPSKOM

Za sada postoji utisak da je “ovaj rat na dugo vreme zamrznut”, objavio je ruski Komersant pre Putinovog polaska u Berlin. Bez ozbira što ratoborne izjave pljušte i sa jedne i sa druge strane. Donbas je sada neka vrsta Republike Srpske u verziji Ukrajine, upoređuje Komersant.

Komersant, međutim, govori o utisku kod zvaničnika u Kijevu. To oni misle. “Minski proces je mrtav, ali niko se ne usuđuje da to kaže naglas”, citira ruski list jednog od svojih ukrajinskih sagovornika.

“Rusija se trudi da Minsk iskoristi za to da tzv. DNR i LNR u Ukrajini imaju ulogu trojanskog konja, kakvu u Bosni ima Republika Srpska. Oni bi trebalo da postanu bukagije na našim nogama. Strani element, koji bi blokirao pokušaje zbližavanja Ukrajine sa Zapadom i zbacivanja sovjetskog nasleđa”, citirao je Komersant neimenovanog “saradnika administracije predsednika Ukrajine”.

DOK NE DOĐE HILARI KLINTON

Milje okvirnih okolnosti promenjen je, dejstvima Rusije u Siriji. Nemačka i Francuska su, povodom optužbi za bombardovanje Alepa, ponovo u nekoj vrsti dubokog političkog nerazumevanja, ako ne i konfrontacije s Moskvom. U takvim okolnostima, Kijev se ne nada da će ga Evropljani zaista podvrgnuti pritisku zato što još nije primenjeno ono što je potpisano u Minsku – ustav Ukrajine, koji bi Lugansku i Donjecku doneo veću autonomiju i doveo tzv. republike za sto, gde bi one pregovarale s Kijevom.

Naprotiv, insistira se na obratnom. Prvo, da pre nego što vlada Ukrajine počne bilo šta, najpre svi građani Rusije koji su se borili na strani separatista napuste Donjeck i Luganjsk, i odu u Rusiju. Da u “republikama” ostanu samo oni koji imaju ukrajinski pasoš. Dalje, da se iz Donbasa ukloni “sva ruska borbena tehnika”. I treće, da se daju “čvrste garantije” da će na izborima u tim oblastima glasati sva raseljena lica, koja su sada negde drugde.

Već skoro siguran da će se insistiranje spoljnih faktora na ugovoru iz Minska razvodniti, Kijev se punom težinom klijenta Amerike oslanja na SAD. Prvo, sada se zahteva da i SAD, a ne samo “Normandijska četvorka” budu sekundanti pregovaranja – de fakto, sa Rusijom. U tom smislu, Kijev je politički ulog položio u rulet-polje pobede na izborima Hilari Klinton.

Čak i na način koji je bez presedana u diplomatiji – ambasador Ukrajine u Vašingtonu Valeri Čali, šeta od televizije do televizije, i apeluje da Amerikanci glasaju za Hilari Klinton.

Pojedini kažu, Parošenko i da hoće nije u stanju da isporuči to što od Ukrajine očekuju “žiranti” Minska. Iz tih razloga mu je potrebna “putna karta” za primenu sporazuma. Taj proces proguraće nekoliko sledećih meseci. Do tada će se već i u Vašingtonu slegnuti stvari, i biće jasnije kako zapravo stoje stvari u Ukrajini.

Izvor: Balkan Magazin