Путинов говор је био први корак у довођењу осећаја за реалност у Империји. Оно што желим овде да урадим је да прегледамо неке од политичких последица ових најновијих открића.

АнглоЦионисти тренутно пролазе кроз нешто врло слично првим двема од пет фаза жаљења по Киблер-Рос моделу: Порицање, бес, ценкање, депресија и прихватање.

То се углавном манифестује у критикама квалитета видео снимака које је представио Путин и једноставним наводима да “ово оружје постоји само на папиру“. Ово је апсолутно нормално и неће трајати дуго.

Међутим, вреди размотрити зашто су тачно ова открића покренула тако снажну реакцију, јер су ствари мало компликованије него што се чини на први поглед.

Прво, запањујуће откриће је да, распоређивање ових система оружја у основи не мења нуклеарну равнотежу између Русије и САД, бар не у смислу стабилности првог удара. Обе земље поседују више него довољно капацитета за испоруку нуклеарних бојевих глава, чак и ако би њихове снаге биле смањене за пуних 90% у било ком разоружавајућем удару.

Поента Путиновог упозорења није била да се запрети Западу или да се сугерише да би Русија могла спровести успешан нуклеарни рат, далеко од тога! Могли бисте рећи да је његова намера била да примора “Империју” да коначно уђе у наредне, конструктивније, три фазе жаљења- ценкање, депресију и прихватање.

Довођење осећаја реалности у дубоко делузиону Империју

Лидери “Империје”, заједно са својим идеолошким дроновима са испраним мозговима, живе у свету који је потпуно одвојен од реалности.

Чињеница да у стварном свету ове елите већ деценијама имају мету на својим леђима, не мења чињеницу да су они такође успели да сами себе увере у то да би ту мету могли уклонити повлачењем из АБМ споразума, и окруживањем Русије са антиракетним лансерима.

Чињеница да су неки (многи?) амерички политичари схватилли, барем у крајњем делу мозга, да њихови АБМ системи никада не би могли истински да заштите САД од руског контранапада није била битна, јер је постојало неколико јединствених америчких психолошких фактора због којих су стекли појам да су АБМ системи неодољиво привлачни:

1)  АБМ систем је обећао некажњавање САД-а:

Некажњавање је, заједно са војном супериорношћу, један од великих америчких митова. Од Регана са овим “оружјем које убија оружје“ до актуелне кризе у Кореји, Американци су увек тежили некажњавању за њихове поступке у иностранству- нека се све земље удаве у океану ватре, убиствима и погибијама, све док њихова “домовина“ остаје недодирљива света тврђава.

Обећано је да ће совјетско, а касније, руско нуклеарно оружје донети на десетине милиона смрти уколико СССР/Русија буде нападнута, и то је оно због чега је окретање бајке о АБМ “штиту“ било толико привлачно, чак и ако је то, технолошки говорећи, била само маштарија или изузетно ограничен систем који може да заустави можда само неколико ракета (тренутни АБМ систем у Европи). Опет, чињенице уопште нису важне, бар не у америчкој политици или америчкој колективној психи.

2) АБМ систем је обећао огроман финансијски извор богатства за невероватно корумпирани амерички војно-индустријски комплекс, за који раде милиони Американаца, и који је многе од њих учинио невероватно богатим.

3) Америчка војна култура никада није велики нагласак стављала на личну храброст или сопствено жртвовање. Разне варијације АБМ бајке су омогућиле Американцима да верују да ће се следећи рат углавном водити притиском дугмића и ослањањем на рачунаре.

Додајте ово квази-верско уверење (догму, заправо) у мит о америчкој технолошкој супериорности, и биће вам јасно да су руски лидери почели да схватају да су њихове америчке колеге постепено почеле да заборављају да на својим леђима имају нацртану мету. Дакле, оно што је Путин учинио јесте то да је једноставно нацртао још њих пар, различитих, само како би осигурао да се амерички лидери врате у реалност.

Циљ Путиновог говора је такође био да докаже да Обама (“руска економија је у расулу“) и Мекејн (“Русија је бензинска станица маскирана као држава“) нису у праву. Руска порука владајућим елитама САД-а је била једноставна – не, не само да не заостајемо технолошки за вама, него смо смо на  много начина испред вас, упркос санкцијама, вашим покушајима да нас изолујете, драматичном паду цена енергије или вашим покушајима да нам ограничите приступ светским тржиштима.

За ратне хушкаче у Пентагону је порука била једнако јасна и снажна – ми трошимо мање од 10% онога што ви можете да потрошите на глобалну агресију. Вашу квантитативну предност ћемо сустићи нашом квалитативном супериорношћу. Једноставно речено, ви се борите са доларима, ми ћемо се борити мозгом.

Амерички пропагандисти, који воле да говоре о томе како Русија увек користи велики број неквалификованих војника и глупог али бруталног оружја, сада ће морати да се позабаве парадигмом која им је потпуно непозната- руски војник је мого боље обучен, много боље опремљен, под много бољом командом, а њихов морал и воља су готово безброј пута већи, него код типичног америчког војника.

Ништа се неће променити у Империји илузија

Недавна открића су потврдила оно на шта су Руси годинама упозоравали- огромне суме новца, које су САД потрошиле на АБМ одбрану, потпуно су бачене. Русија је пронашла и распоредила асиметричан одговор који читав амерички АБМ програм чини потпуно бескорисним и застарелим.

Штавише, тренутна структура силе америчке поморске флоте је такође начињена застерелом и бескорисном, барем против Русије.

Потенцијално, ово стање би требало да има огромне, тектонске последице- огромне количине новца америчких пореских обвезника су потпуно бачене, америчке нуклеарне и поморске стратегије су потпуно погрешне, обавештајна служба је заказала, амерички политичари су донели катастрофалне одлуке, и то све би требало да покрене сам Бог зна колико истрага, оставки и бројне санкције, административне или чак криминалне. Али, наравно, ништа од тога се неће десити.

У “Империји илузија“ чињенице једноставно нису важне. Заправо, врло је вероватно да ће сада очигледно бескористан АБМ програм наставити као да се ништа није десило. Дакле, у догледној будућности, очекујте да се колективно порицање настави.

“Када ти је глава у песку, задњица ти је у ваздуху“

Ипак, реалност постоји. Без обзира на то колико су се амерички пропагандисти трудили да то преокрену, порекну, помуте или одбаце, нешто се фундаментално променило за САД. Један од таквих елемената реалности која ће, временом, почети полако да се улива у умове америчког становништва, јесте то да су њихова “домовина“ и они сами сада лично и директно угрожени.

Заиста, по први пут у историји, САД су сада на мети моћног конвенционалног оружја које може достићи било коју мету унутар САД-а. Не само то, већ за разлику од лоших старих ИЦБМ ракета, лансирање ових оружаних система, који сада могу погодити било где у САД, изузетно је тешко открити, и то Америку може оставити са мало или без времена упозорења.

Већ смо знали за руске крстареће ракете 3М-54 Калибр и КХ-101/102 са дометом од 2.600 до 5.500 км (или више). Владимир Путин је сада најавио да Русија такође има и нуклеарне крстареће ракете чији је домет у суштини бесконачан.

Имајте на уму да је ове ракете веома тешко открити, јер њихово лансирање не ствара јак термални сигнал, већину своје путање лете субсоничним брзинама (убрзавајући само на крају), стога је њихов термални потпис веома низак, слабо су видљиви на радару, и могу летети веома ниско, што их додатно сакрива.

Оно што је Путин сада званично додао овом арсеналу су крстареће ракете са бесконачним дометом, које би у теорији, могле да униште командно место у, рецимо, америчком Мидwест-у, а да буду испаљене са јужног Индијског океана или са Тасмановог мора. Још боље, платформа за лансирање не мора уопште бити брод руске морнарице, то може бити било који комерцијални (теретни, рибарски, итд.) брод, или чак и крстарица.

Руски тешки транспортни авиони такође могу доставити такве “контејнере“ на било коју локацију у, рецимо, Африци или чак на Антарктику, и одатле погодити центар Омахе са конвенционалном или нуклеарном бојевом главом.

Али није само копно САД-а то које може бити на мети. Све америчке војне инсталације широм света сада могу бити нападнуте, остављајући САД са мало или без времена за реаговање.

Није претеривање рећи да је ово заиста радикална промена, чак и револуција, у модерном ратовању. Пошто ће се ова трка у наоружању вероватно наставити, Русија има огромну предност у овој трци из два кључна разлога:

1) За разлику од Русије, САД ће, због својих апсолутно идиотских престижних разлога, категорички одбити да умање своје бескорисне АБМ и поморске програме, и сав новац намењен заправо покушајима да се супротставе овим руским способностима, биће потрошен првенствено, а не уместо, на ове бескорисне и застареле програме. Насупрот томе, Русија ће свој новац трошити на програме који заправо нешто мењају.

2) САД сада драматично заостају у многим кључним областима, од којих све имају дуготрајне развојне циклусе. Искрено, немогуће је чак и замислити како ће се САД извући из свих тих дизајнерских катастрофа као што је приобални борбени брод (ЛЦС) или чак, најгори од свих, Ф-35.

Као и Русијом 1990-их година, Америком данас владају корумпиране некомпетентне кукавице које једноставно немају оно што је потребно да покрену стварне, смислене војне реформе, и као резултат тога, америчке оружане снаге ће патити од проблема који ће само постати много гори. За сада је разлика између Путинове Русије и Трампове Америке једноставно јасна- Русија свој новац троши на одбрану, САД свој новац троше на богаћење корумпираних политичара и бизнисмена. Са тим параметрима, САД нема никакве шансе у било којој трци наоружања, без обзира на таленат и патриотизам америчких инжењера или војника.

Русија и САД су већ у рату, и Русија побеђује

Русија и САД су у рату барем још од 2014. године. До сада је овај рат био око 80% информативан, 15% економски и 5% кинетички. Али, то би се врло лако могло променити, и то врло изненада. Зато је Русија уложила огромне напоре у припрему против конвенционалног и нуклеарног напада од стране АнглоЦионистичке империје. Ево неких мера које су предузете у том смислу:

Као одговор на конвенционалну НАТО претњу са Запада:

-Путин је наредио поновно стварање Прве гардијске тенковске армије. Ова тенковска армија ће укључивати две тенковске дивизије (најбоље у руској војсци – 2. гарда Таманске мотострељачке дивизије и 4. гарда Кантемировске тенковске дивизије), и укупно 500+ Армата тенкова Т-14. Ову тенковску армију ће подржавати 20. гарда армије комбиноване војске (у току).

-Распоређивање оперативно-тактичких ракетних система Искандер-М (завршено).

-Удвостручење броја руских ваздушних снага, са 36.000 на 72.000 (у току).

-Креирање Националне гарде- у којој ће се наћи снаге Министарства унутрашњих послова (око 170.000 војника), особље Министарства за ванредне ситуације, полицијске снаге ОМОН-а (око 40.000 војника), СОБР снаге за брзу реакцију (око 5000+ војника), снаге Специјалног центра за оперативне реакције и авијација Министарства унутрашњих послова, укључујући јединице специјалних снага “Зубр,“ “Рyс“ и “Иастреб“ (око 700+ оператера), за укупан број од око 250.000 војника, што ће вероватно стићи и до 300.000 у блиској будућности.

-Регрутовање и распоређивање напредних вишенаменских и бораца за ваздушну супериорност, и пресрестача (МиГ-31БМ, Су-30СМ, Су-35С и, ускоро, МиГ-35 и Су-57).

-Распоређивање система ваздушне одбране С-400 и С-500, заједно са радарима великог домета.

-Усвајање око 70% нових, модерних система у свим оружаним снагама.

Као одговор на АБМ “опкољавање“ Русије од стране САД:

-Распоређивање РС-28 Сармат ИЦБМ са хиперсоничним покретним возилима

-Распоређивање конвенционално наоружаних крстарећих ракета дугог домета

-Распоређивање нуклеарних крстарећих ракета са, у суштини, неограниченим дометом

-Распоређивање нуклеарних беспилотних потпових ракета са интерконтиненталним дометом, веома великом брзином, тихим погоном и способношћу за кретање на великим дубинама

-Распоређивање хиперсоничне ракете Кинжал (10 Маха) са дометом од 2.000 километара

-Распоређивање нове стратешке ракете Авангард, која је способна за бризне од 20 Маха

Ова листа је далеко од коначне, ту недостаје још много тога, укључујући нове подморнице, ударне авионе, нова оклопна возила различитих врста, нову напредну (високотехнолошку) индивидуалну војну опрему, нове артиљеријске системе итд. Међутим, најважнији елемент руске спремности да се супротстави, и уколико је потребно, одврати било коју западну агресију, јесу морал, дисциплина, обука и решеност руских војника (што је тако снажно показано у неколико недавних примера у Сирији).

Ако желиш мир, спремај се за рат

Реалност је, наравно, та да нико у Русији не планира рат, не треба им рат, и не желе рат. Заправо, Русији као земљи је потребно још много година (чак и релативног) мира. Пре свега, јер је време очигледно на страни Русије, и војна равнотежа са САД се врло брзо помера у корист Русије.

Али не мање важна чињеница је то да, за разлику од САД које теже сукобима, ратовима и хаосима, Русији је неопходан мир како би решила своје, још увек бројне, унутрашње проблеме који су предуго занемаривани.

Проблем је у томе што читав амерички политички систем и економија у потпуности зависе од трајног ратног стања. То, у комбинацији са империјалном охолошћу, подстакнуто русофобијом, представља јаку и потенцијално опасну мешавину, што Русији не оставља ни једну другу опцију него да “покаже зубе“ и сама покаже своју војну снагу. Да ли ће Путинов говор бити довољан, да пробуди владајућу елиту Империје из њихових делузионих снова?

Вероватно не. Заправо, краткорочно, то може имати супротан ефекат.

Русија треба да настави да иде веома уским путем – да делује на довољно двосмислен начин да избегне провоцирање директног војног сукоба са САД, док истовремено шаље довољно јасне сигнале, да спречи Американце да руску двосмисленост протумаче као знак слабости, и онда учине нешто заиста глупо.

Руски крајњи циљ је једноставан и очигледан – постићи постепену и мирну дезинтеграцију Англо-Ционистичке империје, у комбинацији са постепеном и мирном заменом униполарног света којим управља једна хегемонија, мултиполарним светом којим заједнички управљају суверене нације поштујући међународно право.

Стога, било какви катастрофални или насилни исходи су веома непожељни, и морају се избећи ако је то уопште могуће. Стрпљење и фокус ће бити далеко важнији у овом рату за будућност наша планете.

“Стрпљење“ треба корак по корак да се врати у реалност. Путинов говор од 1. марта ће остати упамћен у историји као један такав корак, али ће бити потребно још много таквих корака пре него што се стрпљење коначно пробуди.


Извор: Сиви Соко

Оставите коментар

Оставите коментар на Путиново оружје и немоћни бес Империје

* Обавезна поља