Рат кланова у Украјини

О степену хаоса који влада постмајданском Украјином већ скоро две године подударају се у извештајима руски и западни медији (и то је једино у чему се поводом Украјине подударају). Оно, међутим, што је у том хаосу ново јесте сазнање да главни спонзор свега што се у Украјини догађа последњих година – САД – све мање знају шта ће са том трагичном земљом.

То се показало и у другој недељи децембра, кад је Кијев угостио потпредседника САД Џозефа Бајдена, чак пети пут за последње две године. Као много више од уваженог госта, Бајден се са говорнице обратио украјинском парламенту, и била је то прилика да се завађене фракције у кијевској власти упознају са даљим намерама Америке на том терену и да, у складу с тим, процене и односе снага унутар власти. Да се у Кијеву много очекивало од Бајденове визите, показали су и догађаји који су јој претходили.

Наиме, само неколико дана пре Бајдена на председничком форуму о борби против корупције, којим је председавао Петро Порошенко, дошло је до тешког обрачуна између министра полиције Арсена Авакова и гувернера Одеске области Михаила Сакашвилија. Одески гувернер је Авакова назвао лоповом, на шта му је овај узвратио да се губи из Украјине, у коју је дошао тек пошто је изгубио власт у Грузији а у Кијеву извршен преврат. Сакашвили му је узвратио тешким оптужбама за корупцију, да би га Аваков гађао чашом.

Познаваоци прилика у Кијеву знају да су Сакашвили и Аваков само весници сукоба моћних фракција у украјинској власти. И то се видело одмах после састанка, кад је Порошенко стао на страну Сакашвилија, док је украјински премијер Арсениј Јацењук заштитио Авакова, такође поручујући Сакашвилију да се губи из Украјине. „Саветујем господи Авакову и Јацењуку и њиховој сабраћи по корупцији да се помире с тим да остајем у Украјини озбиљно и задуго”, поручио је Сакашвили.

Многи су у Кијеву Сакашвилијев наступ описали и као његову кандидатуру за место премијера, за шта има подршку Порошенка. Највероватније је то и било разлог да Сакашвили објави графичку схему високе корупције у Украјини, у чијем центру се налазила фотографија Јацењука. Као човек који је извршио маркетиншки веома упечатљиву реформу одеске саобраћајне полиције, коју је устројио према моделу полиције у америчким градовима, чак облачећи позорнике у америчке полицијске униформе, Сакашвили сигурно није дошао у Украјину и узео држављанство те земље да би се бавио једном облашћу, макар то била и веома важна Одеса.

Јацењуков евентуални пад би највероватније изазвао превремене парламентарне изборе, које би актуелни премијер, по свој прилици, изгубио, будући да га сва истраживања јавног мнења налазе као убедљиво најнепопуларнијег политичара у земљи. Кад, међутим, у Кијев долази високи амерички гост попут Бајдена, расположење бирача остаје у другом плану, док у први долазе политичка воља и планови са Украјином америчког потпредседника.

Обе фракције – и Порошенкова и Јацењукова – имале су разлога да се надају, будући да су и једну и другу на власт наместили Американци. Додуше, за Сакашвилија важи да је имао добре везе са претходном републиканском администрацијом, али, без обзира на то, свакако не треба занемарити да је његов заштитник сенатор Џон Мекејн и даље веома утицајан у америчким коридорима моћи. Са друге стране, Јацењук је чедо Обамине администрације. Још увек се сви у Кијеву сећају са колико жара су га на то место протежирали Викторија Нуланд, заменик државног секретара, и амерички амбасадор у Кијеву Џефри Пјат.

Истовремено, обе фракције су имале и не мање разлога да страхују. О Јацењуку као првом човеку тајкунске хоботнице и Авакову као његовом првом оперативцу зна цела Украјина. Насупрот њима испречио се Сакашвили, који настоји да за себе приграби имиџ бескомпромисног борца против корупције.

Али ствари често не изгледају онако како Сакашвили жели да их прикаже. Наиме, заменица министра полиције Ека Згуладзе , која је у Украјину дошла са Сакашвилијем као део његовог тима да би се борила против корупције у полицији, крајем новембра ухваћена је на аеродрому Бориспол кад је покушала да из земље са собом изнесе четири милиона долара. Полиција је утврдила да је Згуладзеова пошла у Француску, где је требало да се придружи свом мужу. Згуладзеова је истовремено била и главни мозак Сакашвилијеве реформе саобраћајне полиције у Одеси и другим украјинским градовима.

Речју, у украјинској власти дошло је до рата два клана. Оба су се на власт попела захваљујући америчкој подршци, оба гуше Украјину у криминалу и корупцији и оба су, наравно, антируска. Разликују се само у различитом виђењу својих личних интереса и по томе што је сваки од та два клана очекивао да ће Бајден подржати баш њега.

Бајден је свој говор у парламенту почео веома ватрено, осуђујући – прекидан аплаузима – Русију за сва зла која владају у Украјини и остатку света. А онда је започео део говора о корупцији, и у парламенту је настао мук. Тај део Бајденовог говора испраћен је тишином. Можда због тога што је свако присутан у сали помислио да се све то односи управо на њега, а нико није имао храбрости да каже како је Бајден последњи који има право да у Кијеву говори о корупцији све док је његов син тамо укључен у веома мутне енергетске послове.

Како било, Бајденов говор показао је да Америка нема баш никакав план и никакву идеју са Украјином, тако да је разочарење његових домаћина било готово очигледно. Осим тога, дискретно је заштитио Јацењука захтевајући јединство власти, али та млака подршка тешко да је била довољна да би зауставила амбиције Сакашвилија и Порошенка.

Више од тога, међутим, Бајденова посета бацила је светло на политичко безнађе које влада Украјином. Та данас потпуно марионетска држава, која Америци служи једино као буздован против Русије, доживљава потпуни распад политичког и друштвеног ткива, тако да њена чак и најнепосреднија будућност плива у пуном мраку. Украјина је дошла дотле да се њене политичке и војне снаге све више доводе у везу са блискоисточним терористима, и да се због тих веза Украјина и Сирија виде у систему спојених посуда.

Тешко је рећи да ли би данас Украјинци, када би могли, вратили филм пре 22. фебруара, кад је у Кијеву извршен пуч, али све очигледнији постаје један закључак о украјинској будућности. Наиме, Украјина је као целовита земља могућа само на један начин: као део руског света. Тако је било у прошлости, тако ће изгледа бити и у будућности.

Извор: Нови Стандард

Коментари

Један коментар на Рат кланова у Украјини