Rat u Siriji, Rusija i mi
Arapsko proleće je prouzrokovalo seriju potresa na Bliskom istoku i severu Afrike, kojima su ove oblasti dugoročno destabilizovane. Nakon smene režima u Tunisu i Egiptu, podele Sudana, gušenja protesta u Jemenu i Bahreinu, u Libiji je izvršena vojna intervencija. Isti scenario zadesio bi i Siriju, da Amerika nije naišla na otpor.
Uzrok sirijskog sukoba
Rusija i Kina su stavile veto na rezoluciju SB UN o Siriji, koju su zapadne zemlje predložile, u cilju rušenja vlasti Bašara Al Asada. S obzirom da je Zapad odavno odbacio pravo i uveo vladavinu sile, to ih nije sprečilo u nameri da smene legalno izabran sirijski režim i instaliraju marionetsku vlast koja bi ispunjavala sve njihove zahteve. Zahvaljujući nepokolebljivom stavu, političkoj i diplomatskoj borbi Rusije, čiji zahtev je rešavanje sukoba mirnim putem uz poštovanje suvereniteta Sirije, Amerika je morala da odustane od svojih planova.
Nedavno je u Vašington postu, Majkl Abramović (Michael Abramowitz) predsednik centra za sprečavanje genocida pri Muzeju holokausta u Vašingtonu podsetio na američku doktrinu: „Države moraju da zaštite vlastito stanovništvo od genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i etničkog čišćenja, i moraju da preduzmu akciju kako bi pomogle drugim državama čije vlade ne mogu ili neće da zaštite vlastito stanovništvo. Svet posebno ima odgovornost da interveniše onda kad države same sprovode nasilje masovnih razmera nad sopstvenim stanovništvom, kakav je slučaj nesumnjivo u Siriji gde je po međunarodnim procenama ubijeno više od sto hiljada ljudi, više od pet miliona izmešteno iz svojih domova, a više od dva miliona se našlo u izbeglištvu pred ratnim zločinima među kojima je i upotreba hemijskog oružja kao najdrastičniji pojedinačni zločin u nasilju koje traje već dve godine“(1).
Događaji na Bliskom istoku i severu Afrike, nisu nimalo slučajni, niti se radi o slučaju koji Abramović propagira. Naprotiv, oni su inspirisani i kontrolisani od strane SAD i čine deo strategijskog plana Veliki Bliski istok, koji je smišljen radi ostvarivanja američke imperijalističke politike (2). Kao što je poznato iz istorije prošlih sukoba, zapadne sile ne biraju sredstva za ostvarivanje svojih ciljeva. Žrtve rata i uništena budućnost neke zemlje, predstavlja samo uzgrednu štetu (Srbija, Irak, Libija itd.). Podaci koje je Majkl Abramović naveo o broju žrtava su tačni, ali je sve ostalo više nego problematično (3).
Krvavi sirijski rat počeo je u martu 2011. protestima protiv sirijskog predsednika Bašara Al Asada. U Siriji su sukobljene regularna sirijska vojska sa jedne strane i pobunjenici sa druge, u čijim redovima se osim Sirijaca bore mnogobrojni plaćenici, teroristi, džihadisti, članovi Al Kaide(4). U formacijama pobunjenika nalaze se i učesnici ratova na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno muslimani iz BiH i Arbanasi sa KiM. Tema razmatranja situacije u Siriji, za one koji je dobro poznaju, nije uloga Bašara Al Asada u njima. Svakako da njegova vladavina može da primi određene kritike (ne one koje Zapad nameće) i pored toga što ima veliku podršku naroda, međutim rat u Siriji se ne vodi zbog Bašara Al Asada, niti zbog unutrašnjih problema države kojom on vlada. Američka doktrina o zaštiti ljudskih prava je pokriće za kršenje ljudskih prava, odnosno sredstvo za agresiju nad drugim državama. Preuzimanje kontrole nad suverenim državama putem uklanjanja neposlušnih režima, vrši se finansiranjem, obučavanjem i naoružavanjem opozicionih snaga, kriminalnih struktura kao i ubacivanjem stranih plaćenika i terorista u redove pobunjenika, a zatim konstrusanjem nekog događaja kao povoda za intervenisanje NATO alijanse. Uz to još treba pomenuti političku, diplomatsku i medijsku logistiku svih faktora koji su u službi Zapada.
Sirijski sukob je prekretnica u preraspodeli svetskih sila. Vreme hegemonističke vladavine SAD, koje je trajalo od završetka hladnog rata tj. raspada SSSR-a, definitivno je završeno. Zapad pokušava veštački da održi svoje pozicije, iako ekonomski i politički naglo slabi. Američke vojne intervencije nemaju više uporište i podršku, čak ni na zapadu. Zbog spoljne politike Vašingtona, Amerika je postala predmet mržnje mnogih naroda širom sveta. Nakon višedecenijske primene sile nad daleko manjim i slabijim žrtvama, svetskoj javnosti je postalo jasno zašto Amerika sprovodi svoju divljački agresivnu spoljnu politiku. Razlog je ekonomski i politički interes Zapada ili interesnih grupa koje imaju veliki uticaj na vlast, a ne zaštita ljudskih prava.
Paralele sa Srbijom
Sukob u Siriji ima mnogo sličnosti sa dešavanjima u Srbiji, odnosno na prostoru bivše Jugoslavije.
Rat u Siriji je nametnut kao i u slučaju bivše Jugoslavije. SAD su imale pripremljenu strategiju za Jugoslaviju, mnogo pre početka rata na tim prostorima. Otkrivena je uloga stranih obaveštajnih službi Zapada u njima, o čemu postoje brojni dokazi, izveštaji, izjave i svedočenja zvaničnika i raznih službenika(5).
Zapad je naoružavao i obučavao ekstremističke i terorističke grupe u Hrvatskoj i BiH, kao što to sada radi u Siriji. U Hrvatskoj je privatna vojna firma Military Professional Resources Inc, koju su osnovali američki generali, obučavala hrvatske snage tokom rata 1991-1995(6). Bez njihove pomoći i naoružanja, Hrvatska ne bi mogla da izvede genocid i protera oko 200.000 Srba. U BiH su naoružavali muslimanske snaga, i konstruisali ratna dešavanja koja su dovela do vojne intervencije (7). Kasnije su iste metode primenjene za projektovanje srpske “krivice” na KiM i još jedno bombardovanje Srba.
Važan podatak je da su grupe sirijskih pobunjenika prošle obuku na teritoriji Kosova i Metohije koja je pod kontrolom narko-terorističkih vlasti tj. upravom NATO alijanse i SAD. Za uzvrat, Sirijski pobunjenici su obećali vlastima u Prištini da će priznati “nezavisnost” Kosova ukoliko dođu na vlast. O tome je govorio predstavnik Rusije na sednici Saveta bezbednosti UN, tokom koje je izneo činjenice o povezanosti islamskih terorista i vlasti u Prištini. SAD podstiču radikalni islamizam i terorizam protiv hrišćana (8).Posebno su ugroženi pravoslavni hrišćani što se pokazalo u Jugoslaviji, a zatim i na Bliskom istoku .
Saradnici Zapada u Siriji su teroristi, plaćene ubice, radikalni islamisti i sl. čiji karakter najbolje može da se vidi na jezivom snimku(9), gde pripadnik pobunjenika raspara telo ubijenog vojnika sirijske vojske, vadi njegovo srce i jede ga, šaljući istovremeno preteće poruke Bašaru Al Asadu. Hašim Tači je jedan od bliskih saradnika Zapada, iako je UČK koju je on predvodio, bila označena od strane zapadnih obaveštajnih službi kao teroristička organizacija koja se finansira od trgovine drogom. Osim ubistva, progona, silovanja i mučenja, Tači je umešan i u trgovinu ljudskim organima. Možda bi krvnik koji jede srce vojnika na snimku bio premijer Sirije, da su se planovi Zapada ostvarili. Rat protiv «terorizma» zapravo vode teroristi. SAD i EU sarađuju sa najmonstruoznijim zločincima koji vade, prodaju i jedu ljudske organe, predstavljajući ih kao borce za “slobodu”.
U cilju pronalaženja povoda za intervenciju u Siriji, Zapad je inscenirao nekoliko napada i krvoprolića. Jedan od njih je ubistvo civila u Huli i Hami, za koje su zapadni zvaničnici i mediji odmah optužili Bašara Al Asada. „Generalni sekretar UN Ban Kimun i izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan, izdali su zajedničko saopštenje u kojem su osudili “užasan i brutalan zločin” u kojem je nasumično korišćena neproporcijalno velika sila a ceo čin predstavlja “flagrantno kršenje” međunarodnog zakona i kršenje obećanja sirijske vlade da neće koristiti teško naoružanje ili nasilje“. U osudi su se pridružili i zapadni zvaničnici, pa je britanski ministar spoljnih poslova izjavio da će tražiti snažnu reakciju „međunarodne zajednice“ za taj zločin. UN su nakon toga zatražile hitnu intervenciju međunarodne zajednice isto kao i sirijski pobunjenici. Rusija, Kina i ostatak međunarodne zajednice je tražio dokaze za takve navode, međutim oni su vodili na suprotnu stranu. Iako su mediji optužili zvaničnu Siriju za upotrebu hemijskog oružja, pre završetka istrage, RF je imala materijalne dokaze o odgovornosti pobunjenika za napade hemijskim oružjem. Rusija je predala izveštaj na sto strana UN o nalazima istrage i umešanosti ponunjenika u napade.
I UN i zapadni zvaničnici i mediji i pobunjenici igraju u istom timu. Tom prilikom su se toliko zaigrali da je BBC objavio fotografiju masakra civila u Iraka iz 2003. godine, sa pojašnjenjem da je na slici prikaz tela dece u Huli pre sahrane(10). Namera je otkrivena kada je fotograf Marko Di Lauro video svoju fotografiju na televiziji. Ovde moramo da se prisetimo sličnog događaja koji je poznat kao „zločin u Račku“, i koji je bio povod za bombardovanje Srbije. Tada su teroristi UČK koji su ubijeni u obračunu sa policijom predstavljeni kao civilne žrtve srpskih agresora. Mediji su prikazali fotografije, na kojima su bila tela ubijenih terorista, ali je prethodno uklonjeno oružje, uniforme i obeležja UČK. Vilijam Voker, američki diplomata koji je radio u misiji OEBS na KiM 1999. predstavio je falsifikovani događaj, a medijski dželati su bez ikakvog dokaza izveli smrtnu kaznu nad Srbijom, uz veliki doprinos zapadnih zvaničnika. Potpis autora isti je kao u Siriji (ali i Iraku i Libiji). Nakon agresije na Srbiju, pojavili su se dokazi da je Račak jedna velika prevara. Nemački fotograf, koji je snimao navodni masakr u Račku, dao je na uvid nemačkoj javnosti fotografije na kojima se vide ubijeni teroristi u uniformama UČK sa oružjem (11).
Drugi primer je napad hemijskim oružjem u predgrađu Damaska, za koju je Zapad optužio zvaničnu Siriju, međutim ispostavilo se da su napad izveli pobunjenici. U Bosni je 1995. uspešno podmetnut napad na Merkale srpskoj strani, i on je poslužio za bombardovanje srpskih položaja u Bosni od strane NATO-a . Prilikom bombardovanja u Bosni, zapadne sile su koristile osiromašeni uranijum, koji je takođe upotrebnjen 1999. U Srbiji. Zaštitnici ljudskih prava nisu postavili pitanje podmetanja zločina i korišćenje uranijumskih ih bombi, niti je iko odgovarao za zločinačko bombardovanje Srbije. Naprotiv, glavni vinovnici su nagrađeni ekonomskim privilegijama na okupiranoj teritoriji.
Da je pokušaj napada na Siriju ponovljeni scenario iz Srbije, shvatili su i američki novinari, koji su na konferenciji za štampu povodom Sirije (održanoj u avgustu ove godine) u Stejt departmentu postavili više pitanja na tu temu, ali nisu dobili odgovore. Jedno od pitanja je bilo „Da li je odluka da se bombarduje Jugoslavija 1999. bila legalna“ međutim Vašington nije želeo da poredi situaciju u Siriji sa Jugoslavijom. Jasno je i zbog čega(12).
Srpsko-ruski odnosi
U septembru ove godine, kada je napetost dostigla vrhunac, SAD i Izrael su lansirale dve rakete na Siriju iz Sredozemnog mora. Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da su zabeležili lansiranje raketa. Obe rakete su završile u moru, a Pentagon je nakon toga izdao saopštenje da testiranje rakete nema veze sa Sirijom(13). Izgleda da postoji još nešto između redova, što nismo pročitali u štampi. Pre nekoliko dana, američki nosač aviona i razarač, koji su bili spremni za napad na Siriju, krenuli su iz Sredozemnog mora nazad u bazu. Amerika je odustala od napada(14). Rusija je glavna snaga ponovnog uspostavljanja međunarodnog pravnog poretka.
Srbija nije stala uz Rusiju i ostale zemlje međunarodne zajednice koje su se protivile agresiji, već je podržala namere Zapada, i uvela sankcije Siriji (15). Time je indirektno podržala agresiju, Merkale, Račak, bombardovanje Srbije, otimanje sopstvene teritorije, UČK teroriste, trgovce ljudskim organima, progon i ubistva. Čak ni srpski narod, koji je poznat po pravednosti, nije izrazio protest protiv nepravde koju je i sam doživeo. Da li je ostalo imalo dostojanstva u Srbiji i svesti o nacionalnim interesima?
Izostanak podrške Siriji najbolje govori o tome da država ne poseduje suverenitet, i da marionetska vlast brani interese Zapada. Umesto da Srbija kao žrtva bombardovanja iskoristi promene odnosa snaga u svetu, i povede političku borbu protiv nametnute krivice, srpska vlast daje legitimitet agresorima. U ovakvoj situaciji jedina slamka spasa može da bude insistiranje Rusije na odbrani srpskih interesa. Odnos između nove srpske vlasti i Rusije je definisan u kratkom roku. Ako prazan marketing može da zamaže oči srpskoj javnosti, ruskoj vlasti nikako ne može. Pogrešan je i sam pokušaj takve postavke.
Evo šta je o Sirijskom sukobu izjavio ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Čepurin: „Radeći u Srbiji, sastajući se sa mnogim ljudima, dobijajući poslednjih nedelja mnogo pisama, faksova, elektronskih poruka, vidim kako se ovde doživljava situacija oko Sirije.
Ona se obično doživljava iz ugla doskorašnjeg srpskog istorijskog iskustva, kada je kao formalni razlog za početak bombardovanja Jugoslavije od strane NATO snaga naveden veoma sporan incident. Otada se slični scenario ponavljao više puta. Sećamo se i Iraka i Libije. U situaciji sa Sirijom bili su preduzeti pokušaji da se pođe već utabanim putem. Ali to nije uspelo. I to je dobra vest“(16).
Mi smo u situaciji da ruski zvaničnici govori u ime srpskog naroda, dok srpska vlast ćuti. Da li Rusi ipak moraju da budu veći Srbi od Srba? Srbija je obespravljena u svakom pogledu, a srpska vlast je uspela i da je obesmisli. Rusiji nije potrebna saradnja sa Srbijom pod kolonijalnom vlašću SAD i EU, već suverena Srbija kao saveznik. Srbija ne može da kontroliše tokove u zemlji, jer su sve institucije pod kontrolom Zapada, ali je neminovno da će geopolitičke promene i ponovno uspostavljanje međunarodnog prava, uticati i na političku situaciju u Srbiji, ma koliko poslušnička vlast bežala od toga. Južni tok je velika investicija koja će promeniti bezbednosnu i ekonomsku poziciju Srbije, hteli to mi ili ne. Nikoliću,Vučiću i Dačiću se sve više sužava prostor za manipulaciju, a na njoj su zapravo i zasnovali vlast. Umesto revizije istorije, uslediće revizija falsifikovanja.
__________________________
(3)http://www.whitehouse.gov/sites/default/files/rss_viewer/national_security_strategy.pdf
(5)http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/CIA-Raspad-SFRJ-isplaniran-do-detalja/lat/134428.html
(6)http://www.pressonline.rs/info/politika/175985/americki-sud-prihvatio-srpsku-tuzbu-za-oluju.html
(7)http://serbian.ruvr.ru/2013_07_16/Balkanski-dnevnik-ruskog-novinara/
(9)http://www.youtube.com/watch?v=RFfnxK-YGGQ
(10)http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2013&mm=08&dd=29&nav_id=747681
(11)http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/206022/Nemci-priznali-zasto-su-bombardovali-Srbiju
(15)http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija-glasala-za-sankcije-siriji/24626490.html
(16)http://www.ruskidom.rs/sr/srbija-sirija-clanak-ambasadora-rusije/
Izvor: Fond Slobodan Jovanović
Ostavite komentar
Ostavite komentar na Rat u Siriji, Rusija i mi
Copyright © Ceopom Istina 2013-2026. Sva prava zadržana.