Референдум Српске о НАТО? Да, још ове јесени!

У Републици Српској распламсала се расправа о приступању НАТО савезу. Док се председник Српске Милорад Додик залаже да однос према НАТО буде референдумско питање, из опонентског СДС противе се том ставу и већ су га назвали непромишљеним и конфликтним. Повод за полемику била је одлука Уставног суда БиХ да се Велики Жеп (11 000 хектара земљишта са пратећим објектима), иначе војна имовина, књижи, односно катастарски и у грунту упише као имовина БиХ, а не Републике Српске, што налаже слово Дејтона (имовина је власништво ентитета). НАТО је брзоплето пожурио да поздрави судску одлуку, што је преседан – потпуно је неуобичајено да се Алијанса уплиће у надлежност правосуђа. Исто је учинио и Бакир Изетбеговић испред СДА. Након Додиковог противљења и прозивке НАТО због политичке обојености, Вукота Говедарица, лидер СДС, опонирао је председнику Додику и за Додиков став изјавио да је непромишљен и обична манипулација.

Говедаричин иступ, кохерентан са Изетбеговићевим виђењем односа БиХ-НАТО, покушао је да ублажи Недељко Гламочанин, потпредседник СДС, истичући да ће СДС „пратити Србију“. Али, какав је став Србије о НАТО? Србија се изјаснила за војну неутралност, залаже се за сарадњу и са Русијом и са НАТО, те Војска Србије учествује у војним маневрима са војницима НАТО пакта, али и са руским ваздушно-десантним снагама. Србија купује белгијске (НАТО) пушке, а нада се да ће јој Русија напокон испоручити шест мигова, тенкове и топове. Ако ће Република Српска „пратити Србији“, то би значило да МУП Српске након вежби са америчким специјалним снагама, у Српској треба да одржи вежбу са руским специјалцима. Али, ни здружена вежба МУП-а Српске са МУП-ом Србије „Дрина 2016“, одржана у Шепку код Зворника крајем августа прошле године, није без проблема могла да се обави, те је њено извођење померено на србијанску страну моста. Отпор идеји да вежба буде одржана на територији Републике Српске пружали су управо кадрови СДС у Савету министара БиХ (Драган Мектић, министар безбједности). Значи, парола „пратићемо Србију“ обична је фарса, а стварни мото гласи „пратићемо Изетбеговића“. Наиме, Бакир Изетбеговић је гостујући на сарајевској ТВ1, одговарајући на питање због чега је, пре три године, за партнера у БиХ власти изабрао странке окупљене око СДС-а а не СНСД-а, отклонио сваку дилему поводом НАТО полемике у Српској: „Разговарали смо са свима, и онда смо се одлучили за једну групу српских странака која је, једноставно, нудила више. Нудила је нормализацију односа у БиХ, искорак у односу на НАТО, смирење, помирење.“ Истом приликом Изетбеговић је Милорада Додика означио главним кочничарем НАТО пута и европских интеграција.

НАТО се није трудио да придобије Србе. Након првог озбиљнијег терористичког напада у БиХ (дизање у ваздух полицијске станице у Бугојну) начелник НАТО штаба у Сарајеву у јавном иступу је изнео да се није радило о терористичком чину и да је тероризам квалификација којој нема места. То је било потпуно у колизији са оценама које су о нападу у Бугојну изнијели директор Федералног МУП-а и директор СИПА, те је став НАТО још више чудио. НАТО је све до терористичког напада на америчку амбасаду у Сарајеву о терористичкој претњи у БиХ говорио с потцењивањем и омаловажавањем. Зашто НАТО не направи акцију или на било који начин не помогне гашењу мреже параџемата који представљају терористичку инфраструктуру? Зашто ништа није учинио како би се спречио одлазак босанских младића на сиријско ратиште? Посљедња антитерористичка акција коју је НАТО извео била је непосредно након завршетка рата када су снаге ИФОРА извеле десант на терористички камп у Погорелици код Фојнице, након чега су наложиле смену министра одбране Федерације БиХ и директора АИД-а, бошњачке тајне службе.

Зашто НАТО данас неће ни да се изјасни о растућем тероризму у БиХ? На тај начин би донекле ублажио негативне емоције код Срба које ствара спомињање имена овог војног савеза због познатих разлога (отворено војно сврставање НАТО на страну српских противника у протеклом рату)? Шта је НАТО учинио да би се ублажиле последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом? Да ли је помогао лечењу деце са малигним обољењима, да ли је олакшао живот било коме ко и данас пати због употребе нуклеарног оружја? Шта је учињено да се санирају последице радијације на контаминираним подручјима? Колико нам је НАТО, уопште, помогао?

НАТО је много могао урадити по наведеним питањима. А није. Да јесте, данас би се могао позвати на урађено и приказати се као заштитник од тероризма, и убеђивати нас да је снага на коју се можемо ослонити приликом елементарних непогода као што су поплаве и ватрене стихије. Бригом о оболелима од карцонегених болести, директне последице НАТО удара забрањеним оружјем, учинио би пуно на поправљању перцепције о себи код локалног становништва. НАТО се није потрудио да нас убеди да је постао другачији.

Не жели ни Изетбеговић да БиХ уђе у Северноатлански савез, али политички став по овом питању (добро познат уском кругу најближих сарадника) неће да јавно изнесе. Како ће Изетбеговић желети оно што његов ментор, турски председник Тајип Ердоган, одбацује? Турска је након неуспелог пуча вршила хапшења завереника у Инџирлику, најважнијој НАТО бази на Блиском истоку, а претходно је тој бази била искључена струја и вода. Исто тако, Турска је упутила понуду Руској Федерацији за куповину противрекетног система С-400. Ердоган је на корак до одлуке о изласку Турске из НАТО. Ко је, онда, у БиХ искрено за НАТО? Хрватски политички блок, предвођен ХДЗ БиХ, што и јесте логично с обзиром да је Република Хрватска пуноправна чланица Алијансе. Хрвати, уобичајено, мудро ћуте док се „Додикови Срби“ и Бошњаци свађају.

Да ли НАТО нуди гаранције да ће након приступања БиХ овом савезу политички капацитет Српске остати неокрњен? Не, НАТО ради супротно. Како онда да будемо за НАТО? НАТО жури да запоседне војне објекте на Мањачи, у Хан Пијеску, у Билећи. Заклања се иза одлука Уставног суда, ради мимо институција и народне воље, намерава тихо спровести окупацију Српске. Одговор Српске је референдум. Што пре га организовати, још ове јесени! Иницијатива председника Додика заслужује пуну подршку.

А СДС? Шта рећи? Наставе ли садашњи кадрови ове партије са политиком склањања под Бакирове скуте, након наредних избора остаће их жељне посланичке клупе.

Извор: Фонд Стратешке Културе