Република Српска има стратегију опстанка и неће одступити

Девети јануар је прилика да се истакну заставе, али и да Улицом краља Петра I Карађорђевића продефилују шпалири полиције, омладине, спортских клубова, борачких организација.

Шест шпалира кадета Полицијске академије пратиће припадници специјалних јединица, жандармерије, шпалири студената.

Само ће невладине организације бити представљене са преко две хиљаде учесника.

Поводом 30 година Републике, биће као никад младости у свечаном дефилеу, никад више поноса и радости. Упркос свему.

Да они којима Српска није на срцу неће мировати сведочи покушај паљења српске заставе у Војковићима на Илиџи, недавна провокација када је аутомобил са ратном заставом тзв. Армије БиХ прошао Источним Сарајевом, свакодневно исијавање мржње на друштвеним мрежама.

На то смо се некако и навикли. Оно што је карактеристично за наступајућу годину јесте да је изборна. Тако ствари постају сложеније.

Трусна 2018.

Претходна изборна година била је 2018. Остаће упамћена по политизацији једне трагедије, када се смрт једног младића настојала приказати као државни пројекат у који су били умешани сви, од полиције до врха државе.

Дотад невиђена манипулација на простору Српске била је подржана од опозиционих партија, страних амбасада, политичког Сарајева и стимулисаних медија.

Шта је био њихов заједнички интерес?

Једнима долазак на власт, другима урушавање Српске до потпуног нестанка.

Удружени подухват кулминацију је имао 5. октобра, када је велики митинг на Тргу Крајине требало да се заврши нападом на полицију и упадом у Народну скупштину, што је класика у свим приручницима за обојене револуције.

Скупштина је народна, зато је народ у њој – те реченице држали су се демонстранти од Београда до Украјине, односно у свим земљама које су опустошиле обојене, боље речено црне револуције.

А изабрани датум, 5. октобар, имао је своју симболику. У таласу народног незадовољства тог дана је 2000. године свргнут Милошевић, о креаторима великог протеста ће нас упознати Тим Маршал у сада већ култној књизи Игра сенки – Петооктобарска смена власти.

Власт ДОС-а опустошила је Србију у економском, војном и политичком смилсу. Стога Пети октобар у српском народу има негативну конотацију, али тога у надлежним амбасадама нису били свесни. Али, бањалучка реплика Петог октобра није успела због чврстине полиције, иза које је стајала одлучна власт.

Бањалучки петооктобарци нису имали храбрости да нападну институције Српске највише због ледонохладног израза лица министра Лукача, којег и странци називају Ice man.

Тако су Драгана Лукача још 1997. године описали аналитичари ЦИА: високоморалан, не одступа од својих убјеђења, ледено хладан.

Свечани дефиле 2018. године, када је МУП Српске представио Заставни вод у свечаним униформама, показао је да Српска не преза од испољавања симбола државности и да у Српској знају да симболиком изразе своју мисао и осећања.

Униформе су и по боји и по кроју скоро идентичне униформама Гарде Војске Србије. Разлика је једино у руској шапки.

Одлике државности представљене на дефилеу биле су повод за бес Сарајева и за митинге који су у Бањалуци трајали током целе 2018. године.

„Додик победио и стране амбасаде и обавештајне службе, а и Сороша и његове пулене“ – био је наслов текста који сам на порталу Све о Српској објавио 5. новембра, након што су резултати општих избора били потпуно извесни.

Српска има одговор

Књигу У дворишту малих Руса, у којој је сабрано све што сам те 2018. написао, завршио сам текстом под насловом „Додикови ставови изнети Палмеру доказ су да Српска има стратегију и за опстанак“.

Пасус којим завршавам поменути текст дословце гласи: „Посљедњи је моменат да се направи стратегија у којој ће бити дефинисано где смо, с ким смо, и куда идемо. Судећи према чврстом ставу који је Милорад Додик изнeо у разговору са Метјуом Палмером, та стратегија у Републици Српској постоји.“

Колико сам тада био у праву сведочи иницијатива о враћању отетих надлежности, коју је управо Додик покренуо.

Палмер и други представници међународне заједнице у БиХ (која се своди на ОХР, америчку и британску амбасаду) и даље су ту, са истом политиком. Оно што се суштински променило јесте ојачана позиција Русије, уз коју је и Кина, у одбрани Српске. Исправније би било рећи „у одбрани Дејтона“, јер се све што званичници и институције Српске траже своди на повратак Дејтонском мировном споразуму, који је, захваљујући страном интервенционизму, искривљен до непрепознавања.

Временом, и други су дигли главу да помогну обесправљеном српском народу у БиХ, првенствено Влада Мађарске, али се на разумевање наишло и у Хрватској, Словенији…

У Сарајеву најприје неверица, затим звецкање оружјем, а потом испољавање мржње према свакоме ко није за унитарну БиХ.

Постало је јасно да Српска има стратегију за опстанак и да од ње неће одступити.

Зашто је важно сада на почетку 2022. говорити о 2018. години?

Зато што је изборна и зато што противници Српске нису одустали од намере да она политички нестане. Избори су прилика за промену власти, која се показала као тврдокорна и непоколебљива. Агенти хаоса неће мировати.

За очекивати је да дође до ескалације њиховог беса одмах након Дана Републике и испољене снаге Српске.

Можемо ли очекивати нешто ново и другачије од удараца које нам непрекидно задају стимулисани портали, сајтови, блогери, ТВ станице и невладине организације на страним донацијама?

Мали су изгледи да ће се нешто слично догодити. Пробрани медији треба да припреме атмосферу за одржавање протеста и перформанса, а све скупа треба да утиче на јавно мњење Српске, како би на изборима побиједили они који су по вољи амбасада, и које јавно хвали Изетбеговић.

Са те стране на институције Српске стизаће оптужбе за криминал и корупцију.

Српска ће одговорити враћањем отетих надлежности.

---

Извор: Све о Српској