Резолуција бр. 758 гура Европљане у нови велики рат

Почетком новембра ове године немачки недељник Дер шпигел је објавио интервју 91-годишњег ветерана светске политике Хенрија Кисинџера,  бившег државног секретара САД. Поглавар  америчке дипломатије је размишљао о рату и миру, Украјини и Криму, о грешкама које су  Сједињене Америчке Државе и Европа  направиле према Русији.

Тај човек никада није спадао у пријатеље Русије. Сасвим супротно – цео његов политички рад је био усмерен на слабљење прво СССР-а, па затим и Русије, у интересу САД. Тим пре је значајнија његова  критика поступака Вашингтона, па и Брисела који, према Кисинџеровој тврдњи, сносе одговорност  за ескалацију конфликта у Украјини.

„Европа и Америка нису сасвим проценили значај догађаја који су почели преговорима о економским односима Украјине и Европске уније, а кулминирали демонстрацијама у Кијеву, – каже он. – Све то је морало да буде предмет дијалога са Русијом… Украјина је за Русију увек била од  изузетног значаја. Испоставило  се да је неразумевање те чињенице фатално“.

Кисинџер сматра и да Америка може да избегне конфликт са Русијом. Да би се догађаји тако развијали, каже он, „ми морамо увек да имамо на уму  да је Русија нама потребна за проналажење излаза из других криза као што је, на пример, конфликт у вези са нуклеарним програмом Ирана или грађански рат у Сирији. У односу на јачање сукоба са Кремљом то мора да представља приоритет“. Позиви украјинских власти НАТО-у ради ступања у грађански рат са истоком Украјине како би се „Русија казнила“ су бесмислени, изјављује Кисинџер и упозорава: „Нова верзија хладног рата би се претворила у трагедију“.

Али три недеље после објављивања тог интервјуа представнички дом Конгреса САД  чини корак којим  се свет јако приближава  трагедији. 4.децембра су амерички конгресмени са 411 гласова „за“ и 10 „против“  одобрили резолуцију број 758.

У тој резолуцији се, између осталог, Русија окривљује за војну агресију против Украјине, Грузије и Молдавије, америчка влада се позива   да Украјини пружи војну и обавештајну помоћ, захтева се да НАТО и остали партнери САД прекину војну сарадњу са Русијом. При том Конгрес не само да од Украјине и Европске уније захтева да прекину сарадњу са Русијом тако што ће проширити санкције, већ и директно захтева да се обе те стране потпуно одрекну руских енергената. Кроз резолуцију звуче и директне претње Руској Федерацији која се оптужује за кршење Уговора о уништењу ракета малог и средњег домета. И, најзад, одлучујући корак  у информационом рату против Русије представља предлог за нову стратегију која се заснива на „производњи и ширењу новости и информација на руском језику у земљама у којима рускојезичко становништво представља већину“.

Како је Патрик Бјукенен написао у чланку „Спољна политика русофобије“  који је 9.децембра објављен у TheAmericanConservative, наведена резолуција представља  „русофобску демагогију која је препуна лажи и наддржавног лицемерја“. Он је указао да „руском агресијом“ конгресмени називају не само увођење руских јединица у Јужну Осетију, изазвано нападом грузинских јединица на руски миротворни контигент ноћу пред 8.август 2008.године, већ и вишегодишње присуство у Придњестровљу,- које је потпуно у складу са међународним мандатом  руског миротворног контингента, захваљујући коме је прекинут молдавско-придњестровски рат.

„Резолуција 758 оптужује Русију због „упада“ на Крим, – пише Бјукенен. – Међутим, није било ни ваздушног, ни копненог, ни поморског упада. Русија се у складу са уговором већ налазила тамо, а спајање Русије са Кримом који је њој припадао још од времена Катарине Велике, прошло је без жртви“. И у истом том члану, нешто даље, се каже: „Русију оптужују за стварање „трговинских препрека“ и за мешање у „унутрашње ствари Украјине“. То је већ једноставно  смешно. САД су увеле трговинске баријере и санкције   Русији, Белорусији, Ирану, Куби, Бурми, Конгу, Судану, и  не само њима. Зар се тиме нису бавили Викторија Нуланд из Стејт-департмента и Џон Меккејн, који су се по Кијеву шетали уздигнуте главе и позивали побуњенике да свргну демократски изабрану владу Виктора Јануковича? Зар Викторија Нуланд  није ухваћена када се хвалила да су САД уложиле 5 милијарди долара у политичку преоријентацију Украјине, и говорила кога желимо да видимо као премијера када Јанукович буде свргнут?

Како је 5.децембра у чланку „Русија нема партнера на Западу – има само непријатеље“ написао бивши помоћник министра финансија САД у Регановој администрацији Пол Крејг Робертс, „циљ кампање лажи је да се дестабилизују Русија и њена влада. Вашингтон за то има довољно средстава: некомерцијалне организације које финансирају САД, руске медије у страним рукама…“. Робертс је скренуо пажњу да  Путина, коме не могу да опросте мешање у њихове планове за бомбардовање Ирана и Либије, демонизују истим методама као што су то чинили са вођама земаља које су САД већ напале или маштају да то учине: Садама Хусеина у Ираку, Моамера Гадафија у Либији, Башара Асада у Сирији.

„Овде се не ради о хладном рату, – каже главни уредник канадског интернет-издања GlobalResearch Мишел Чосудовски. –Данас је ситуација много опаснија. Америка је изашла на пут врелог рата.“

Аутор књиге „Дошло је време: Американци после америчког века“ Патрик Смит који пише за новине као што су NewYorkTimes, TheNation, TheWashingtonQuarterly, констатује: „Добили смо отворено признање са „навишег места“ да је у ствари Вашингтон  тај који је крив за кризе, он је њихова покретачка снага, прави агресор, при чему се последњи термин први пут после много времена користи у правом значењу.“  И Катарина ван ден Хејвел предлаже са страница TheWashingtonPost-а да се сви замисле   над страшном ценом западног мешања у кризу у Украјини.

У Европи у исто време   све упорније звуче гласови који инсистирају на прекиду непријатељског односа према Русији. О томе говори, конкретно, преко 60 познатих немачких политичара, предузимача, научника, културних радника, који су за новине  DieZeitпотписали отворена писма. Међу њима су и бивши немачки канцелар Герхард Шредер,бивши немачки председник Роман Херцог, председник Источног комитета немачке економије Екхард Кордес, глумац и режисер Клаус Марија Брандауер и многи други. „Северна Америка, Европска унија и Русија ће неизбежно   склизнути  у рат уколико се, на време не заустави спирала претњи и контра-претњи“ – констатује се у том писму,  адресираном на федералну владу, бундестаг и јавне медије.

Европљани све више осећају приближавање ратне олује. Премијер Словачке Роберт Фицо је изјавио, позивајући се на један немачки извор који је молио да се његово име не објави: „Говорим о директном ратном сукобу. Говорим не о конфликту између Русије и Украјине, већ о великом конфликту“. Како пише чешки новинар Пјотр Хајек који је цитирао словачког премијера: „Са скоро стопроцентном сигурношћу може да се каже да Американци иду на провоцирање рата са Русијом. Питање је само када и под којим мотивом. Није случајно НАТО управо објавио да ће „снаге за брзу реакцију“ – први ешалон војске – бити постављене почетком јануара. Тај датум морамо да запамтимо“.

А даље чешки новинар још пише:

„Конфликт мора да се разбукти као гром сред ведрог неба како јавност не би успела да се сконцентрише на антиратни, одбрамбени одговор… Вашингтонска локомотива је добила што је хтела. Препрограмирала се. Европски воз рата локомотива не вуче, већ га гура испред себе – као штит. Нада се да ће Европљани бити ти који ће проливати крв, док ће они „у прекоокеанској забити“  само пребројавати добит. Највероватније је да само рат може да спаси смртно болестан долар.

Извор: Фонд Стратешке Културе

Коментари

1 Коментара на Резолуција бр. 758 гура Европљане у нови велики рат