Rusija i Putin očima zapadnih medija (analiza)

U  Ruskom institutu za strateška istraživanja (RISI) održan je okrugli sto pod nazivom „Rejting neprijateljstva svetskih medija prema Rusiji“ .

Saradnici instituta su izvršili temeljnu analizu informativne politike 60 zemalja sveta u 2014. godini. Na osnovu prikazanih podataka, očigledna je antiruska propaganda, vodi se veliki informativni rat protiv Rusije.
Analiza ko je Rusiji „prijatelj“, ko je „neprijatelj“, a ko nije „ni prijatelj ni neprijatelj“ – rađena je u okviru dve ravni: po indeksu agresivnosti i broju članaka mesečno.

Indeks agresivnosti pokazuje koliko je puta broj negativnih članaka o Rusiji veći od broja neutralnih članaka. Smatra se da informativni rat vode zemlje u kojima na jedan neutralni članak dolazi pet negativnih materijala.

Prvo mesto po neprijateljskim tekstovima protiv Rusije u 2014. godini pripada Nemačkoj. Ona je po tome neprikosnoveni lider: na jedan neutralni članak dolazi 7,5 negativnih, a broj negativnih članaka mesečno premašuje 500. Dok u periodu od 2010. do 2012. godine indeks agresivnosti Nemačke nije bio veći od 1, a to je za Zapad normalna pojava, tj. moglo se smatrati da je odnos Nemačke prema Rusiji bio prilično lojalan, u 2014. godini primetno je pomeranje ka politici Merkelove.

Očigledan je nezapamćeni porast negativnog raspoloženja, i to se ne može prokomentarisati drugačije nego kao potpuni rat nemačkih medija protiv Rusije.

A kakve teme interesuju geopolitičke oponente Rusije?

Na prvom mestu je ukrajinsko pitanje; daleko na drugom mestu su privreda i investiciona klima u Rusiji. Značajan deo BDP Nemačke zavisi od izvoza u zemlje Južne Evrope i ona je izuzetno zainteresovana da poveća izvoz zahvaljujući Ukrajini (to je 40 miliona potrošača). Zato ekonomisti „složno zavijaju“ da se smanjuje izvoz i žale se da im Merkelova kvari igru.

Tema Krima se u Nemačkoj nije mnogo pominjala, ali veoma žestoko i u negativnom kontekstu.

Ranije rusko-nemački odnosi bili marginalna tema u nemačkom informativnom prostoru, a danas se o njima aktivno raspravlja.

Malo iza Nemačke nalaze se SAD: na jedan neutralan članak dolazi šest negativnih.

Kanal CNN pravi o Rusiji 362 reportaže godišnje. To je veoma mnogo.

U 2013. godini kao da je između Rusije i SAD bilo počelo izvesno zbližavanje. Međutim, čim je nastao ukrajinski problem, momentalno su SAD, koje deluju u okviru doktrine Bžežinskog da se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti ujedinjenje Rusije i Ukrajine čak ni u embrionalnoj formi, svesrdno su se prihvatile za formiranje unutrašnjeg javnog mnjenja da je Rusija agresor, da Ukrajina treba da ostane nezavisna i sl.

Koriste se mediji, vodi se propaganda, i kada se postigne određeni efekat – vrši se istraživanje javnog mnjenja, prvo među narodom, potom među elitom.

Autor analize je naveo sledeći interesantan primer: 1993. godine SAD su pitale svoje ispitanike da li bi trebalo da se bave fizičkom uklanjanjem Fidela Kastra? Gotovo 100 odsto stanovnika je odgovorilo – da, tu zver treba konačno strpati u zatvor. Međutim, američka elita je rekla – ne, ni u kom slučaju.

S Ukrajinom je te 1993. godine sve stajalo potpuno suprotno: niko nije znao gde se ta Ukrajina nalazi (da li da je stave u Kanadu ili Indiju) i američkom narodu je bilo svejedno da li Ukrajina postoji ili ne, ali je 100 odsto američke elite smatralo da treba početi rat sa Rusijom ukoliko ona pokuša ne da okupira, već i da lepo pogleda ka Ukrajini.

Ovo je značilo: ne sme se dopustiti obnova Velike Rusije, zato se može i treba raditi sve, uključujući nuklearni napad, samo da bi se to sprečilo.

Iz rezultata analize se vidi da ukrajinska tema puno „beži“ sledećoj temi koja interesuje Amerikance – rusko-američkim odnosima.

Problem Krima je na 3. mestu. Zatim slede Olimpijske igre. Uzgred, SAD su jedina zemlja koja je tako visoko podigla temu Olimpijskih igara u Sočiju, tj. ocrnila ih. To je zato što Amerikanci vole sport, vole da čitaju o sportu, pa je to veoma zgodno za ocrnjivanje Rusije: tema navodno postojeće korupcije prilikom gradnje olimpijskih objekata se eksploatisala više nego sankcije; i ako u Rusiji bude neki veliki sportski događaj, neprijatelj broj jedan na tom informativnom polju će biti SAD.

Francuska. Teme koje su kružile u francuskim medijima su, naravno, Ukrajina (Francuska pokušava da ostane među liderima EU, zato podržava Nemačku u svemu) i situacija sa nosačima helikoptera „Mistral“. To je bilo toliko značajna tema, da se razvoj situacije našao da 2. mestu, malo iza ukrajinskog problema.

Autor analize je situaciju s „Mistralima“ nazvao „nakaradnom političkom komedijom“, bez presedana u istoriji. Najgrublje kršenje pravila o trgovini oružjem.

Navedena je sledeća istorijska činjenica: tokom priprema za Drugi svetski rata, Hitler je prodao neizgrađenu krstaricu SSSR i pri tom nije iznosio nikakve političke zahteve.

Trgovina oružjem je specifičan segment međunarodnih odnosa, i grubo kršenje tih pravila od strane Francuske, bez presedana, po rečima autora, „svetiće joj se veoma dugo“.

Velika Britanija. Monitoring medija pokazuje da na jedan neutralan članak u kvalitetnoj štampi (na primer, Financial Times) ima 86 (!) negativnih. Ali, to u velikoj meri ima veze s Litvinjenkom: Ukrajina Veliku Britaniju nije mnogo interesovala, reakcija je veoma mlaka, zato je ukupna slika veoma mirna. Na Krim Velika Britanija isto nije mnogo reagovala.

Poljska: četiri negativna članka na jedan neutralan. O Rusiji se piše malo, ali izuzetno negativno: svojevrsni zlobni informativni patuljak.

U zaključku se navodi da su takva količina kritika na račun Rusije, tolika negativnost, takvo kršenje novinarske etike u odnosu na Rusiju doveli do erozije poverenja čitalaca prema svojim medijima u zapadnim zemljama.

Počelo je rušenje predstave o medijima kao o čvrstoj instituciji demokratskog društva. Mediji su počeli da gube čitaoce, počeli su da dobijaju gnevna pisma.

Na primer, MIP Nemačke svakodnevno dobija 10-15 protestnih pisama svojih građana zbog antiruske kampanje u medijima. Zapadni čitalac je shvatio da je to da je štampa nezavisna, pa da uvek govori istinu i ostalo – samo lepa bajka. Za sada još nema velikih i efikasnih građanskih akcija u tom pravcu, ali je nesumnjivo da se one manifestuju i razvijaju.

U jednom od svojih intervjua, direktor RISI Leonid Rešetnjikov je istakao: „Mi treba da shvatimo zašto se tako teško dogovaramo s Evropom. Kao prvo, njih u potpunosti kontrolišu SAD, desetine zemalja su prosto protektorati kojima se upravlja. Ne samo baltičke zemlje, Poljska, Slovačka, Češka, Rumunija, Bugarska itd, već i „vodeće zapadnoevropske zemlje takođe se nalaze pod velikom političkom i ekonomskom kontrolom SAD. I one su, uprkos željama istih tih Berlina ili Pariza, da ne govorim o Rimu ili Madridu, koji su veoma nezadovoljni tim diktatom povodom Rusije, prinuđene da se poređaju u tu kolonu i marširaju iza SAD“.

Po rečima Rešetnjikova, na čelu Evrope su trenutno polufunkcioneri, polupolitičari, poluintelektualci, poluobrazovani. Svi oni igraju ulogu marioneta. Čim se pojavi manje više samostalni političar, odmah ga ocrnjuju, diskredituju, ismevaju, sprečava se i najmanji pokušaj samostalnosti, takav lider se uklanja. Može se navesti primer Berluskonija, Sarkozija, Stros-Kana.

Putin takođe smeta. Što se tiče sadašnje političke kampanje protiv Rusije, danas 19 odsto Amerikanaca smatra da je Rusija neprijatelja broj jedan, sledi Severna Koreja sa 18 odsto. A pre tri godine samo odsto je tako smatralo.

Još gora je statistika o Putinu. Pre tri godine – 14 odsto, a sada se 85 odsto Amerikanaca odnosi negativno prema Putinu. To jest, dok u Rusiji 85 odsto stanovništva podržava Putina (naročito posle Krima), istih tih 85 odsto Amerikanaca, zadojenih propagandom protiv Putina i Rusije, podržava svoju vladu da u Rusiji organizuje nešto poput majdana, Bolotnog trga-2.
Zamislite se vi koji pokušavate da realizujete program „Rusija bez Putina“! Američkoj vladi je potrebno da se oslanja na javno mnjenje u toj antiruskoj kampanji. Nije njima potrebna Ukrajina, već da kod svog stanovništva stvore pretpostavke da, oslanjajući se na javno mnjenje, destabilizuju Rusiju i izdejstvuju njen raspad po scenariju raspada Sovjetskog Saveza.

Ovde je veoma umesno navesti reči rukovodioca RISI: „Mislim da su sada u ovoj situaciji u kojoj se našla Rusija, u situaciji u kojoj se našao naš državni vrh, potrebni mitinzi, prvenstveno sa jednom parolom: „Ujedinimo se u borbi protiv SAD i Zapada, koji pokušava da uništi Rusiju i svrgne našeg predsednika“! Povodom drugih tema sada nisu potrebni mitinzi. Time otvaramo protivniku naš front, razvlačimo naše snage u lanac koji je lako pokidati“.

Izvor: Fakti