Русијо, радуј се светлости јужној…

Радујте се! Ликуј, Исаија! Огромну брешу у хомогеном непријатељском табору пробила је православна сестра Русије – Грчка. Као резултат демократских избора на власт је дошао блок двеју партија – левих радикала Сириза и десних радикала Независни Грци. „Црвено–смеђа алијанса“, како су говорили у Русији 1990-тих, савез левих и десних против центра продатог банкарима.

То је срећни савез. Мала десна партија, под руководством Паноса Каменоса, омогућава новој влади да избегне непотребни „леви заокрет“, борбу са црквом и заоштравање проблема имиграције. Она владу штити и од конфронтације с крајњим десничарима и с фашистима, који су у Грчкој јаки и могли би се бунити због чисто левичарске владе.

А лева Сириза Алексиса Ципраса занимаће се озбиљним послом – борбом са приватизацијом и банкама, заокретом на Исток, бунтом против ЕУ, помагањем радницима и сељацима на штету олигарха. Она неће дозволити десничарима конфликт са Турском и подизање националистичког таласа.

Радост уливају и први кораци нове владе. Грци су одмах задали ударац диктатури Брисела. Бриселски бирократи већ су навикли да управљају Европом по својој вољи, да уводе санкције – и да о томе само обавесте земље чланице. Али ту је коса наишла на камен.

Већ првог дана нове власти Грци су одговорили Бриселу: „Не слажемо се“. Не слажемо се са саопштењем против Русије, сачињеним у Бриселу у име ЕУ. Кроз ЕУ је прошла језа, незадовољство се комеша испод површине, као лава под танком магмом.

Следећег дана Грци су одговорили „Нисмо сагласни“ – када је Брисел покушао да продужи на шест месеци санкције против Русије. Нови грчки премијер срео се са руским амбасадором, који му је уручио поздравни Путинов телеграм, и онда су разговарали телефоном.

ОДБИЈАЊЕ РАЧУНА ГОЛДМАН САКСА

Те две партије (Сириза и НГ) – најрускије су у проруској атмосфери Грчке – са ужасом констатује аналитичар Радио Слободе, коју је формирала CIA. Тај аналитичар имена новог премијера и министра одбране повезује с руским национално-православним елементима – од Александра Дугина (Евроазија) до генерала Решетњикова (РИСИ) и Константина Малофејева (Новорусија).

Нова влада обуставља приватизацију, прецизније – распродају Грчке, припремљену од претходне владе и Немачке с њеним савезницима. Они су се спремали да продају пирејску луку и државну електрокомпанију, фабрике за прочишћавање нафте, путеве, аеродроме, електромреже – све оно што су изградиле генерације Грка. Грчка одбија да плати фалсификоване рачуне за аферу коју је припремила и реализовала финансијска група Goldman Sachs, најмоћнија и најграбљивија звер наше епохе.

„Гигантска звер која сиса крв човечанства“ – тако је ствар дефинисао Мет Тајби, под аплаузима The New York Times-а.

Та финансијска корпорација опљачкала је Русију. Она је приватизовала руску нафту и предала је на управљање Ходорковском-Березовском и сличним олигарсима, она је довела до шест милиона жртава увођења капитализма у Русију. Њени намештеници управљају и у САД и у ЕУ, у тим назовидемократијама, и свуда штите интересе банкара – на наш рачун.

Ако ви живите лошије – то значи да они живе боље. Амерички министар финасија Роберт Рубин и његов наследник Хенри Полсон, који су 2008. свет довели у кризу, а потом организовали bailout – откуп приватних банкарских дугова јавним средствима, шеф Европске центалне банке Марио Драги, премијер Италије, шеф Енглеске банке – сви су они штићеници и службеници Goldman Sachs-а.

Међу њиховим достигнућима је и погибија Либије. Муамер Гадафи поверио им је суверени фонд своје земље, више од 50 милијади евра – не баш мала сума за земљу са шест милиона становника. Они су успели да тај фонд преполове, а кад се Гадафи узнемирио – организовали су НАТО интервенцију. Ето у чијем је интересу и по чијем налогу у Либију импортована демократија, окончана распадом земље, смрћу многих Африканаца и убиством непослушног владара.

У Грчкој су они биланс представљали тако да је земља држала висок кредитни рејтинг, без обзира на огромни растући дуг иностраним банкама. Кад су дугови доспели, они су испод ногу Грчке измакли столицу, обрушили њен рејтинг и уз помоћ својих намештеника направили bailout – откуп приватних дужничких обавеза од стране држава чланица ЕУ, у првом реду Француске и Немачке, и испоставили рачун Грчкој.

БРИГА И РАДОСТ

Резултат је био гигантски консолидовани дуг (око 320 милијарди евра) и од те суме Грчка је добила око 20 милијарди евра – остало су узеле европске банке и Goldman Sachs.

Грчка није могла изаћи на крај с исплатама. Почело је хистерично „стезање каиша“, затим масовна отпуштања, снижавање нивоа животног стандарда, распродаја јавне и државне имовине…

У том тешком тренутку грчки народ је изабрао своје леве и десне радикале – да спашавају од пипака медузе.

Нова влада стала је на крај „стезању каиша“, враћа отпуштене на посао, повећава пензије најсиромашнијима и прекида исплату западним банкама – и све то за прва два дана рада.

То би се могло показати као историјски преокрет – крај неолибералне парадигме, која је тријумфовала у читавом свету. А можда само најава тог преокрета – ипак је Грчка мала земља, са малобројним становништвом, на крају Европе. Можда ће грчку револуцију и угушити – као што су енглеске спец-службе у савезу са грчким фашистима угушиле грчку револуцију 1945. године. Можда ће нову владу поткупити и потчинити својој вољи, као што су успели са лабуристима Енглеске и социјалистима Француске.

Али сада – радујмо се! Као што се радујемо при погледу на младожењу и невесту иако знамо да се многи бракови завршавају разводом.

Сетите се стиха Мајаковског из 1927. године: „Другови! Радници и војска Кантона заузели су Шангај“. Није мало година прошло од те знамените победе до тријумфалног ступања Мао Цетунга у Пекинг, до стварања Народне Републике Кине.

Много је разлога за бригу, али сада су се појавили основи за радовање.

Русија сада има савезника у њеној борби са међународном финансијском мафијом. Русија је добила савезника у супротстављању Бриселу и Вашингтону.

Италија и Шпанија, а за њима и Француска, видеће светло и следиће Хеладу. А можда ће и Москва од Атине научити како се решавају финансијски проблеми.

Ex oriente lux, као што су говорили древни!

Превод – Ж. Никчевић

Извор: Нови Стандард