Sad kada je Rusija postala RUSIJA …

Glavni politički događaj za Dan pobede 2015. nije tenk „Armata“.

Glavni politički događaj za Dan pobede 2015. je 12.000.000  (dvanaest miliona) stanovnika Rusije koji su pošli na marš „Besmrtnog puka“ od Kalinjingrada do pokrivene snegom Jakutije.

To je četiri puta više nego što je Crvena armija brojala 22.juna 1941.godine. I skoro pet puta više nego što je učestvovalo u zauzimanju Berlina.

A sada se tim 12 miliona priključuje „Armata“. „Armati“  se pridružio i drug Si sa neverovatnim paketom rusko-kineskih sporazuma. Njima prilaze i stvaraju  jedinstvenu sliku i ostale  činjenice prethodnih dana iz različitih oblasti života Rusije i okoline.

I onda se njima pridružuje, i iz njih  proizilazi,    razumno  shvatanje tog istorijskog odsečka na kome smo mi već nekoliko godina, ali smo to potpuno shvatili  tek  9.maja 2015.

***

12 miliona ljudi „Besmrtnog puka“ sa redovom Putinom V.V. u prvom redu – to je ono pravo.

To je narod Rusije koji se osvestio i sebe pronašao u jedinstvenoj istoriji i jedinstvenoj kulturi svoje zemlje. I koji je rekao: „Ovo je  – moje!“

To je narod Rusije koji se dugo vraćao  kući, koprcajući se iz naprsline katastrofe i degradacije, narod Rusije koji se zakačio za Pobedu kao za poslednji komad čeličnog konopa svog identiteta, uhvatio se za georgijevske trake i crvenoarmejske zvezdice kao za znak prepoznavanja „svoj – tuđ“, koji se ohrabrio prošlogodišnjim skandiranjem „Krim-naš“, i opio Ukrajinom koja je i dalje trajala i baba-rogama iz šengenske zone.

Da, narod Rusije je taj koji je u „Besmrtnom puku“ prepoznao svoje legendarne pretke i shvatio da je  ta generacija – Generacija Pobednika za nas, današnje, već učinila sve što se moglo, pa i ono što je bilo nemoguće. I što je došlo vreme da se izađe iza leđa sovjetskog vojnika. I da je sada ona zemlja koju je spasio sovjetski vojnik – zemlja onih koji danas u njoj žive.

Narod Rusije je taj koji je izjavio da je spreman da preuzme na sebe – ne na Putina V.V. – već na sve milione stanovnika, odgovornost za svoju zemlju.

To se dešava retko. Prošli put se takva solidarna i bezuslovna odgovornost za zemlju videla… pa kod nas se videla –pre sedamdesetak, plus – minus neka godina.

Da, na tu odgovornost nas je jednostavnom činjenicom da  više nema nikog sa kim bismo se upoređivali naterala ta ista Generacija Pobednika.

Ali današnji narod Rusije se od tog poređenja nije okrenuo – i to je naša dobra karakteristika. Ako ništa drugo – karakteriše naše namere.

Ako ništa drugo, ništa nije bilo uzalud ako smo mi postali bolji nego što smo bili pre 25 godina. Sumnjate? Da podsetim: da zemlju spasava je 1991. otišlo  malo njih.

***

I ovih današnjih 12 miliona – to nije poezija.

To je direktna i stvarna politička realnost.

Tih 12 miliona oživljava zbir zvaničnih političkih događaja, daje im oslonac i smisao.

To nisu Putin i Si Điping, koji su obavili protokolarni susret – to  Naslednici Pobede sa kineskim drugovima crtaju novu geopolitičku kartu sveta.

To nije nekoliko predsednika bivših saveznih republika zamislilo nekakvu kooperaciju – to   Naslednici Pobede ponovo sakupljaju Evroaziju u svoj Savez, jedan za sve, u kome će svi biti kod svoje kuće.

To nisu reakcionari iz ministarstva kulture što rade šta im volja – to   Naslednici Pobede čiji je sociološki  pokazatelj  82%  zahtevaju od vlasti da „kontroliše sadržinu umetničkih dela“  kako bi odgovarala društvenim zahtevima i   odgovornosti  uopšte.

Nisu se ni skupe gvozdene skalamerije kotrljale Crvenim trgom – to su se Naslednici Pobede  preselili sa T-34 na „Armatu“ kako bi potpomogli miroljubivost i pokazali spremnost za prihvatanje  svakog „zapadnog partnera“  kao dogovorne strane.

Ali to znači, osećate li razliku, potpuno drugačiju ubedljivost.

Još uz naših 12 miliona u zagrade postavite 40 hiljada iz Berlina. Dodajte i 200 hiljada (!) u Rigi – a to je već,samo malo pričekajte, više od 10 procenata čitave Latvije, računajući tu i invalide i novorođenčad.  Dodajte i neprebrojivu količinu u Izraelu…

I hajde da sada odredimo kakav   to autoritet Rusija ima u svetu   i da li nas zaista okružuju baš opasni neprijatelji.

…Aha, evo i prve laste u novoj ruskoj stvarnosti: samo dan posle marša „Besmrtnog puka“ drug Putin je, iskreno zabrinut, preneo frau Merkel naučni zaključak druga  Medinskog o jako dobro poznatom „paktu Molotov – Ribentrop“  kako je, kao, taj pakt bio koristan kako bi se obezbedila bezbednost SSSR-a. A Rusija samo to i namerava – svoju bezbednost da osigura, i nema druge namere, pod uslovom da  naši vrli saveznici ne predvide neke obaveze i duh uzajamno sličnog prijateljstva. Što u stvari i jeste politika Ruske države.

Mora da ostane sećanje na svetsku lažljivu  i izdajničku zbrku oko tog pakta o nenapadanju iz 1939.godine, njegovu svetu – ne bojim se te reči – misiju   „kroćenja ruskog medveda“. Mora da ostane sećanje – kako bismo bolje razumeli kakav je to kamen-temeljac izbačen ispod nogu svetske politike   koja je obrazložila nepostojanje Rusije kao samostalne jedinice.

A sve se desilo kao svakog dana. Uz ostalo.

A mi to sada eto-tako shvatamo – u stvari baš kako je. A vi, dragi „partneri“ uostalom,  na isti način.

Negiranje ne prihvatamo.

Ovo je činjenica koju je obezbedio – pa sami ste videlo ko.

Narod Rusije.

***

A u stvari – sve tek počinje. Još ni jedan posao nije završen – pobeda još nije  sigurna.

Jednostavno – 9.maja 2015. Rusija je opet postala Rusija – drugačija od svih.

Mi, koji smo zaista shvatili sebe kao Naslednike Pobede, sada možemo sve.

To «možemo», naravno, ima mnogo  ograničenja – i naše mogućnosti, i mogućnosti naših «međunarodnih partnera».

Ali naše najvažnije ograničenje – to su naše moralne predstave o tome šta se ne sme! I toj umetnosti nas je naučio naš vojnik – pobednik koji je ušao u istoriju ne kao izvršilac kazni i ne kao «učitelj demokratije», već  sa spasenom berlinskom devojčicom na rukama.

A toga «šta se ne sme» je u iznanadnim okolnostima  još više. I to ne samo kod vlasti – to je očigledno – već u civilnom društvu koje je stvarno.

Posle 9.maja 2015. za nas je, dragi čitaoci, prestalo da važi  pravo  da se uzbuđujemo  zbog «spletki» ujedinjenih «opozicionih manjina». Već  ste videli da «peta kolona», građanski prikazana, nije ništa drugo do statistička  i kulturološka greška, te prema njoj i treba da se tako ponašamo. Vreme je da se prestane sa izvrtanjem smisla gakanjem.  Ako oponent i govori nešto pametno – treba da se sasluša i da se rečeno primi na znanje, a ako ne – ne treba obraćati pažnju. I mora da se nauči da se razlikuje  jedno od drugog, da se formulišu   sadržajne i konstruktivne ideje – to se, za početak, postiže znanjem, a ne objavljivanjem patriotskih parola.

9.maja 2015. Rusija je opet postala Rusija – i pod ohrabrujućim pogledom besmrtnih predaka naterala sebe da se samousavršava i dalje.

——————————

Prevod sa sajta: http://www.odnako.org/blogs/chto-nam-teper-mozhno-k-prikladnim-politicheskim-urokam-dnya-pobedi/

Izvor: Odnako, Fond Strateške Kulture