Sarajevo između Ankare i Vašingtona

Među prvima koji su javno podržali turskog predsednika Erdogana u nastojanju da se odupre pučistima bio je Bakir Izetbegović, član predsedništva BiH i lider većinske bošnjačke političke partije, Stranke demokratske akcije (SDA). U danima koji su sledili održani su skupovi podrške Erdoganu, a na prostoru Balkana najviše zapažen bio je skup u Novom Pazaru, iako su podršku Erdoganu i njegovoj vladi, takođe, pružili građani Sarajeva i Tirane.  Skup u Novom Pazaru organizovala je neformalna grupa građana „Društvo prijatelja Turske“, dok su i tri najjače bošnjačke partije pozvale svoje pristalice da se skupu odazovu u što većem broju. Zanimljivo je da se iz tih stranaka okupljenima niko nije obratio.[1] Prisutni su isticali brojne turske zastave, a vidljive su bile i majice sa simbolima ove države.

U Sarajevu se prvi vid podrške Erdoganu organizovao dan nakon neuspelog puča izvedenog u noći 15 na 16. jul 2016. godine Oko stotinu građana iz različitih delova Bosne i Hercegovine okupilo se na Baščaršiji kako bi pružilo podršku turskom narodu i državi. Predsednik Asocijacije „Mostovi prijateljstva“ iz Zenice Jasmin Imamović kazao je da su organizatori skupa građani iz nekoliko bosanskih gradova – Zenice, Tešnja, Visokog, Zavidovića, Sarajeva.[2]

Drugi skup podrške Erdoganu u Sarajevu je održan 27. jula. Ambasador Turske u Bosni i Hercegovini Čihad Erginaj tim povodom novinarima je izjavio da se organizaciji skupa pridružilo gotovo 40 nevladinih organizacija s bosansko-hercegovačkim, turskim, ali i članstvom iz drugih zemalja.[3] Iako Sarajevo, dominantno muslimanski grad, ima višestruko veći broj stanovništva od Novog Pazara, brojnost prisutnih na ovom skupu nije prevazišla broj okupljenih na prethodno održanom skupu u Novom Pazaru. Razlog možemo pronaći u političkom kursu koji trasira Izetbegović. Iako je srcem uz turskog predsednika, uvidevši da Erdogan ne štedi Amerikance u optužbama za organizovanje puča, a svestan američke političke snage u BiH, i mogućnosti da ima brojne probleme, čak i u svojoj partiji, Izetbegović je veoma brzo pokazao suzdržanost u podršci Erdoganu.

Sigurno da je Izetbegovićeva politička sudbina direktno vezana za odnos Turske i Sjedinjenih Država, i da ga svako političko  mimoilaženje ovih sila dovodi u delikatnu situaciju. Iako je Izetbegović krajem avgusta kao Erdoganov gost posetio Tursku, gde je zajedno sa suprugom prisustvovao otvaranju novog visećeg mosta na Bosforu, a što je bio prvi Izetbegovićev susret s Erdoganom nakon neuspelog vojnog udara, odnosi Turske i SAD biće nezaobilazna i veoma važna tačka u svakom političkom diskursu u BiH.

Paralelno s tim postavlja se pitanje kakav je međusobni oodnos snaga ovih geopolitičkih sila u BiH, odnosno ko je jači, i u kom segmentu. Što se tiče ličnog opredeljenja, kod Izetbegovića i njegovih prvih saradnika dilema ne postoji, to je Turska, ali ni onih koji imaju drugačije opredeljenje u Sarajevu nije mali broj.

Borba za turski uticaj u BiH

Politički uticaj Turske je vidljiv, on se oseti i na medijskoj sceni. Turskim novcem najpre je osnovan portal faktor.ba, a potom nedeljnik Stav. Nedugo zatim, pokrenut je dnevni list Faktor, kao pandam do tada neprikosnovenom Dnevnom avazu. Erdoganova supruga Emine Erdogan pokrovitelj je fondacije koja u Sarajevu pomaže nevladin sektor. Radi se o fondaciji IHH (Insan Hak vel Hurijet ili Insani Jardim Vakfi) koja pruža finansijsku podršku nevladinom sektoru koristeći Turkiš Zirat Bank. Ovo je sasvim razumljivo jer Turska kopira američke tehnike u širenju svog uticaja.

Ulični protesti održani u Sarajevu, ali i drugim gradovima Federacije BiH, u februaru 2014. godine, kada je nevladin sektor finansiran novcem Zapada, pokušao da zbaci vlast u Sarajevu u ime „građana“, kroz konstituisanje tzv. „parlamentarnog foruma“, nezakonite replike narodne skupštine, bili su veliko upozorenje, ne samo Izetbegoviću, koji je tada bio na udaru. Tokom nereda zapaljene su zgrade nekoliko kantonalnih vlada, ali i zgrada Predsedništva BiH. Osim onih koji su neposredno doneli benzin, i u zgradu Predsedništva ubacili „molotovljeve koktele“, niko nije krivično odgovarao. Iako je u prvobitnom izveštaju Federalnog Mup-a Tužilaštvu BiH stajala kvalifikacija da se radi o terorističkom činu, tužilaštvo je istu preimenovalo u izazivanje opšte opasnosti.

Različiti performansi, okupljanja na ulici, ulični protesti, koji se od proklamovano nenasilnih u datom momentu lako pretvore u nasilne proteste, a što sve prati veliki medijski publicitet, postali su efikasno sredstvo za rušenje vlasti u ciljanim državama. Obojene, šarene, narandžaste – u svakom slučaju, po posledicama koje stvaraju, crne revolucije –  uspešno su primenjene u nizu država, sve dok nisu razobličene. Zato su februarski neredi bili nauk Izetbegoviću, i ne samo njemu,  da mora pronaći serum koji će otkloniti ovu pritajenu pretnju. U tom kontekstu pažnju svakako zaslužuje Veće Koordinacije bošnjačkih nevladinih organizacija (BNVO), koje je 28. 09. 2014. godine, kada je održana osma redovna sednica ove organizacije, okupljalo 35 NVO. Donesena je odluka da Većem Koordinacije BNVO u narednom mandatu predsedava Aktivna bošnjačka omladinska mreža (ABOM) iz Sarajeva.

Govoreći o pravcima delovanja u toku predsedavanja Većem Koordinacije BNVO, predsednik ABOM-a, Sedad Bešlija, ukazao je na potrebu “nastavka ideja, misije, vizije i ciljeva Koordinacije“, koja će proizvesti ”odgovoran, obrazovan, savestan i svestan, umrežen i uvezan  veliki tim koji će postati ključni faktor u društveno-političkim tokovima u državi”. Koordinacija će , kako je istakao Bešlija,  “odlučno preuzeti emanet liderstva ili podržati drugi tim koji časno obavlja zadatke na očuvanju države i islamskog identiteta Bošnjaka”. Sedad Bešlija je tom prilikom pozvao Bakira Izetbegovića da izvrši “erdoganizaciju SDA, kako bi ona postala bošnjačka verzija AK-partije”. Na decembarskim izborima u IZ BiH, Bešlija je izabran za člana Sabora IZ.

Na tribini, koja je organizovana 04.12.2014. u džamiji Kalibunar u Travniku, izvršena je promocija knjige “Islam u koji pozivamo” autora Jusufa el Karadavija, ideologa Muslimanskog bratstva. Promociji su prisustvovali Aljo Cikotić (imam u navedenoj džamiji), Safvet Halilović (član Veća poverenika Svetske unije islamskih naučnika – istom predsedava Karadavi), Ahmed Halilović (novoimenovani muftija Zeničko-travničkog muftijstva, bivši predsednik Koordinacije BNVO) i Sefik Kurdić, profesor na Islamskoj pedagoškoj akademiji u Zenici. Bilo je vidljivo da navedena grupa profesora ideološki kontroliše Koordinaciju BNVO.

Mreža bošnjačkih nevladinih organizacija, njen smisao i cilj

Najavljene aktivnosti Kordinacije BNVO i tribina održana u Travniku, jasno su ukazivale na ideološku vezu bošnjačkog NVO sektora sa selefizmom koji promoviše Unija islamskih naučnika, odnosno involviranost selefija ove frakcije u strukture zvanične IZ. Nije na odmet podsetiti da Unijom islamskih učenjaka predsedava upravo Karadavi, koji je, nakon prognanstva iz Egipta sa saradnicima nakratko boravio u Kataru, odakle je otišao u Tursku, gde mu je turski predsednik Erdogan ukazao gostoprimstvo. Erdogan je otvoreno pokazao naklonost ideologiji Muslimanskog bratstva, a odnos El Sisija prema ovoj organizaciji, postao je kamen spoticanja između Turske i Egipta. Saudijski kralj Salman pokušavao je preko Univerziteta Al-Ahzar u Kairu da uspostavi kontrolu nad Muslimanskim bratstvom, ali su se njegova nastojanja pokazala kao neuspešna.

Koordinaciju BNVO, ipak, nisu „izbacili“ februarski neredi iz 2014. godine. Oni su samo ukazali na značaj BNVO, kao potrebnog političkog faktora. Koordinaciju BNVO je nastala nešto ranije, u proleće 2013. godine. Naime, prvi susreti ove organizacije održani su u Srebrenici, 27. 04. 2013. godine.

Ubrzo, 25. maja 2013. godine održan je prvi radni sastanak, kako je istaknuto,  bošnjačko-muslimanskih NVO Bosne i Hercegovine, u mestu Divič kod Zvornika. Pozivu na susrete odazvale su se 23 organizacije, učešće je uzela i Bošnjačka nacionalna fondacija (BNF), što nije bez značaja. Domaćin je predstavio program budućeg rada okupljenih, a posle isrcpne rasprave došlo se do zaključka da okupljeni formiraju koordinaciono telo koje će kroz svoj rad „vršiti uticaj da se pitanja i problemi od važnosti za Bošnjake reše na najbolji mogući način“. Zaključeno je da će koordinaciono telo kroz svoj rad i na osnovu rezultata prerasti u uniju, koja će, ukoliko se ukaže potreba, postati pravno lice.[4]

Sastanku su prisustvovale sledeće NVO (sve su sa prostora BiH): • Prosvetitelj, Srebrenica • SBK, Sarajevo • BNF, Sarajevo • AKOS, Sarajevo • NEDVA, Sarajevo • „MM“, Sarajevo • ABOM, Sarajevo • Svetlo, Sarajevo • Muslim Aid, Sarajevo • Prijatelji Srebrenice, Tešanj • Život, Bihać • Solidarnost, Bihać • Iskre, Bihać • Majke Srebrenice, Srebrenica • Koalicija „Prvi mart“, Srebrenica • DNRP, BiH • Selsebil, Živinice • OKC, Gradačac • Oaza, Tuzla • Udruženje osoba s invaliditetom, Ze-Do kanton • Udruženje Korak, Kalesija • Zukić Muamer, pravnik • Lapandić Nermin, pravnik.[5]

Drugi susreti BNVO održani su u Begovom hanu kod Žepča 20. 04. 2014. godine. Susretima je prisustvovalo 36 bošnjačkih nevladinih organizacija iz BiH. Na Susretima je razmatrano niz tačaka u okviru dnevnog reda koje su se ticale rada Koordinacije BNVO u prethodnoj godini te planova za buduću saradnju i način djelovanja. Nakon podnošenja izvještaja o radu Koordinacije BNVO u protekloj godini, koji je u ime predsjedavajuće, nevladine organizacije Asocijacije za kulturu, obrazovanje i sport (AKOS) podnio prof dr. Ahmed Adilović, raspravljalo se o nizu pitanja. Temeljno pitanje je bilo vezano za usvajanje strategije o radu Koordinacije BNVO. Nakon razmatranja strategije i konstruktivnih sugestija učesnika strategija je jednoglasno usvojena. Prihvaćen je predlog da Koordinacija u tekućoj godini pomogne „realizaciju projekata u manjem bosanskohercegovačkom entitetu i to: podrška povećanju nataliteta i ekonomski održiv povratak“.[6]

Treći susreti BNVO održani su u Sarajevu 26. aprila 2015. godine, Organizator susreta bili su Aktivna bošnjačka mreža (ABOM) i Veće Koordinacije BNVO. Novina je da je pokrovitelj Susreta bio Rijaset IZ u BiH. Na Susretima je bilo prisutno preko 150 učesnika, najvećim delom predstavnika 33 članice Koordinacije BNVO iz BiH, kao i nekoliko gostujućih udruženja. Ispred Rijaseta IZ u BiH obratili su se izaslanik reisu-l-uleme Ismail Smajlović, zatim Razim Čolić, direktor Uprave za vanjske poslove i dijasporu te Medina Mulalić-Mehmedović, koordinator za saradnju s NVO.

Predsedavajući Veća KBNVO Sedad Bešlija u svom izlaganju osvrnuo se na trenutno stanje u radu Koordinacije. Tom prilikom je pozvao predstavnike udruženja da rade na ljudskom i logističkom jačanju svojih matičnih organizacija, te da vode računa o kvalitetu rada u organima udruženja. Istakao je i to da će Koordinacija u svom radu izbjegavati dve stvari: populizam i ekskluzivitet. Centralna poruka Susreta je projekat Koordinacije u narednom periodu, kampanja “Afirmacija tradicionalnih porodičnih vrednosti Bošnjaka”, kojeg je predstavio Abdusamed Bušatlić, član Veća. Poruku učesnicima, u svojstvu gostiju, uputili su i ratni komandant Šerif Patković te Munira Subašić, predsjednice udruženja „Majke Srebrenice“,  „podsetivši skup na vrednosti odbrambenog rata kao i na borbu s posledicama genocida nad Bošnjacima“.[7]

U okviru četvrtih susreta BNVO, održanih u Sarajevu 21. 05. 2016. godine, osnovana je Koordinacija bošnjačkih NVO kao udruženje građana. Osnivači Koordinacije bile  su njene članice, sada već preko 50 nevladinih organizacija. Program je počeo intoniranjem himne Bosne i Hercegovine i prikazivanja snimka odgovora prvog predsednika Republike Bosne i Hercegovine „u ratno-hušačkom nastupu Radovana Karadžića u državnom parlamentu 1991. godine“. Moderator programa je bio mr. Esmir Bašić (Udruženje Klub prijatelja Srebrenice-Tešanj) koji je prisutne podsetio na motive osnivanja ovakvog tela, te na programske aktivnosti i ciljeve Koordinacije. Pokrovitelj i domaćin IV susreta, kao i prošlogodišnjeg, bio je Rijaset IZ u BiH. Prisutnima se obratio Ismail ef. Smajlović, izaslanik reisu-l-uleme mr. Huseina Kavazovića, koji je istakao važnost zajedničkog, koordiniranog, nastupa između IZ i NVO sektora.

Nakon toga prisutnim se obratila Medina Mehmedović-Mulalić, rukovodilac Ureda za odnose sa NVO sektorom. Ona je u svom izlaganju predstavila vertikalnu organizaciju saradnje IZ sa NVO sektorom gde na nivou muftijstava i medžlisa postoje koordinatori čije je zaduženje usklađivanje i proširivanje međusobne saradnje. U programu je predstavljena i prva publikacije Koordinacije, knjiga mr. Adema Zalihića (Udruženje Demus), člana Veća koordinacije, o srpskom nacionalizmu. Prisutnim se obratio i član Veća Koordinacije, Nezim Halilović Muderis, glavni imam džamije Kralj Fahd u Sarajevu[8], koji je govorio o važnosti društveno odgovornog delovanja kroz NVO sektor ali i na drugim poljima. Njegovim izlaganjem završen je svečani deo Susreta. Nakon kratke pauze počeo je radni deo IV susreta gde se na početku obratio Abdussamed Nazuf Bušatlić (Udruženje Saff) koji je govorio o odgovornosti, izazovima i daljnjem radu Koordinacije.[9] Udruženje Saff uređuje najčitaniji vehabijski poratal u BiH –  saff.ba.

Ko je jači u Sarajevu – Turska ili Amerika?

Američki politički potencijali u BiH su manje-više poznati: institucija Visokog predstavnika u BiH je, u stvari, „glas Amerike“ i zato su izgledi da ona bude ugašena veoma mali, moglo bi se reći nikakvi. Drugi američki „glas“ u BiH je Američka ambasada u Sarajevu, sa svim potencijalima i uticajem zemlje koju predstavlja. Kada su mediji u putanju, vredi istaći da je godinama američki milijarder Džordž Soroš osnivao nove i kupovao uticaj u već postojećim BH medijima. Pored toga, Televizija N1, stvorena američkim novcem, balkanski CNN, kako je u regionu nazivaju, sa studijima u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu, postala je prepoznatljiva medijska kuća sa rastućim uticajem na javno mnjenje.

Turski uticaj je znatno manje istražen i javnosti malo poznat, zato smo mu i posvetili veću pažnju. Turska se potrudila da pored medijskog prostora ovlada i nevladinim sektorom, u smislu da stvori nove i umreži postojeće organizacije, kako bi parilala američkoj nevladinoj mreži, ali i lakše postigla druge ciljeve za koje je nevladin sektor pogodan. U tom svetlu treba posmatrati Koordinaciju bošnjačkih NVO, mrežu nevladinih organizacija pod pokroviteljstvom Islamske verske zajednice u BiH. Neminovno je da će američko-turski odnosi uticati na političke prilike u BiH, i da će kurs kojeg bude definisao turski predsednik Erdogan biti pažljivo praćen. Političko Sarajevo će pri tome Ameriku poštovati i nastojati da ne izazove bes ove velike sile, ali će iskreno opredeljenje političkog establišmenta biti na strani Turske.

_______________________

Odrednice:

[1] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2411758/skup-podrske-erdoganu-u-novom-pazaru.html

[2] http://rs.n1info.com/a177501/Svet/Region/Skup-podrske-Erdoganu-u-Sarajevu.html

[3] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=07&dd=29&nav_id=1160460

[4]http://www.bnfondacija.org/site/NASLOVNA/tabid/55/ctl/ArticleView/mid/542/articleId/15/Bosnjacka-nacionalna-fondacija-doprinosi-ozivljavanju-bosnjackih-NVO-u-BiH.aspx

[5]http://www.bnfondacija.org/site/NASLOVNA/tabid/55/ctl/ArticleView/mid/542/articleId/15/Bosnjacka-nacionalna-fondacija-doprinosi-ozivljavanju-bosnjackih-NVO-u-BiH.aspx

[6]http://zepce.ba/zepce/item/2829-u-begov-hanu-odr%C5%BEani-drugi-susreti-bo%C5%A1nja%C4%8Dkih-nvo-a

[7] http://www.akos.ba/u-fokusu/treci-susreti-bosnjackih-nvo-odrzani-u-sarajevu-broj-clanica-povecan-na-40

[8] Glavni imam džamije Kralja Fahda u Sarajevu Nezim Halilović Muderis pozvao je na „uništenje“ lobista protiv rezolucije o Srebrenici i njihovih porodica, kao i „entiteta sazdanog na zločinu i genocidu“. U hutbi o temi „Dvadeset godina od genocida nad Bošnjacima Srebrenice, Žepe i Goražda“, Halilović je naveo da ta rezolucija u Savjetu bezbjednosti UN nije usvojena zbog veta koji je na „temelju žestokog lobiranja Srbije i Republike Srpske“ uložila Rusija, ocijenivši da „nije šala poubijati 8.372 nedužna Bošnjaka i Bošnjakinje“ i da to nije običan zločin „već dobro isplanirani i provedeni genocid koji traje“. „Zato sa ovog mubarek mjesta i u ovom mubarek danu prizivam Alahovo prokletstvo na zločince i njihove pomagače, na lobiste protiv rezolucije o Srebrenici i izlobirane i molim Alaha da uništi njihovu zločinačku i nasilnu vlast i da uništi njih i njihove porodice, ponizi ih i na Zemlji im zatre svaki trag i učini ibretom /opomenom/ za one koji pameti imaju“, rekao je Halilović. Halilović, koji je i rukovodilac Ureda za hadž i umru Rijaseta IZ u BiH, istakao je da je siguran da će Alah „svojom moći i voljom srušiti entitet sazdan na zločinu i genocidu i da će zločince ostaviti bez poroda i pomena“. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=158728

[9]http://www.emel.ba/index.php/obavjestenja/89-udruzenje-emel-aktivni-ucesnik-iv-susreta-koordinacije-bnvo-u-sarajevu.html

Izvor: Fond Strateške Kulture