Није случајно председнички кандидат Саша Јанковић одабрао баш Савамалу да свој програм представи грађанима Београда. Са једне стране ово београдско насеље постало је симбол отуђености једне бахате а приглупе власти, огледало у коме се најбоље види шта су и ко су Александар Вучић и његова задригла камарила. Са друге, она је тачка на којој се Саша Јанковић дефинитивно раздвојио од Вучићевог режима, којег је као обдусман тетошио неоправдано дуго. Са треће, можда и најважније, Савамала је место где је власт прешла праг толеранције народа. Њена неспремност да направи мали корак назад, када се нашла на свима видљивој странпутици, није могла а да не отвори очи грађанима Србије. 

Просто је невероватно који степен бесмислене тврдоглавости, простачке бахатости  и професионалног дилетантизма су показали сви актери са стране власти у случају „Савамала“. Пре свих Александар Вучић. Шта ли се дешавало и дешава са његовим здравим разумом када је, испочетка,  правдао поступак банде у фантомкама, као чин грађана којима је стало до напретка Србије, представљајући их као некакву савремену српску варијанту дружине Робина Худа. А жртве представљао као криминалце који се „богате“ у бесправно подигнутим објектима, претећи и пенећи са све оним својим чудним бићем из Информера.

Да ли је могуће како је мислио да ће се ствар заташкати без кривца и кривице? Да смрт старог чувара који је умро са хулиганским лисицама на рукама може проћи без казне као предизборна пребијања опозиционих активиста у Војводини? Да нешто што се у Европи није дешавало од Немачке 1933. може да се дешава у Србији XXI века, без икаквог образложења надлежних?

Забога!

И тако је, временом, нешто што се могло решити сменом командира локалне полицијске станице, или неког начелника локалне самоуправе постало лавина незадовољства која расте из дана у дан, много брже од тог, толико чеканог, Торња Београда на води. Али и слика Вучићеве Србије „на европском путу“ у бројним међународним институцијама.

Свакако да у Србији има важнијих националних и политичких питања од Савамале. Али нема важнијег принципијелног питања у односима народ-власт!

Због тога је Саша добро одабрао. На ни једном другом месту, ни један кандидат, не би могао привући више хиљада људи на предизборној промоцији, рачунајући и Вучића. Наравно, ако изузмемо оних сто аутобуса професионалних “присталица” које премијер шета од Ниша до Суботице о државном трошку. 

И зато, без обзира шта ко мислио о Саши Јанковићу као председничком кандидату ваља ослушнути његову поруку у Савамали: 

“У Савамали је све почело и све ће се завршити. Одавде се види цела слободна Србија. Србија је 11 месеци чекала на одговоре ко је у главном граду укинуо државу и ко је забранио полицији да штити грађане. Ко је маскираним хулиганима дао овлашћења… Никакав страни новац неће амнестирати главног кривца. Много је било фантома, али један је главни…!(1)

А и прослављени кошаркашки стратег, Дуда Ивковић, добро је говорио. Штета што раније није кренуо у политику. Но, биће још избора … Бар тога имамо напретек у Вучићевој Србији…

Шира верзија текста објављена на ФСК 21.03.2017.

(1) www.ceopom-istina.rs/vesti/sasha-jankovi-u-savamali-pred-nekoliko-hilada-ludi/


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Саша од Савамале

* Обавезна поља