Čime se bavi građanin Porošenko

Prošlo je bukvalno nekoliko dana otkako je Petro Porošenko stupio na dužnost predsednika Ukrajine. Reči o „mirovnom planu“ i prekidu vatre već „ove nedelje“ su ostale da vise u vazduhu, a umesto toga je došlo do intenzifikacije borbenih dejstava. Ukrajinske jedinice su zauzele Krasnij Liman, guše se poslednje iskre otpora u Mariupolju, na istoku Luganske oblasti su došli na granicu sa Ruskom Federacijom. A dalje će, očigledno da dođe do blokade i gušenja milionskog Donjecka i otvaranja mreže koncentracionih logora u cilju „filtriranja“ stanovništva Donbasa prema stepenu njegovog učestvovanja u „terorizmu“. Očigledno je da to treba da se shvati kao nastupanje „mira“ koji je obećao novi ukrajinski predsednik…

A za sada i dalje traju teške borbe. Donbas se velikom brzinom približava crti humanitarne katastrofe. Najteža situacija je u rejonu Slavjanska. Grad i njegova predgrađa su razrušena. Koristi se zapaljiva municija, široko se koristi teška artiljerija, reaktivni sistemi sa plotunskom vatrom i tenkovi. U Slavjansku više nema ni vode, ni struje. Grad, u stvari ono što je ostalo od njega, odbačen je u 19.vek. A obzirom da gasnih lampi odavno više niko nema, ostaje samo luč. U stvari, ukoliko ustanici ne dobiju pomoć spolja, ista sudbina može da snađe Donjeck i ostale gradove jugoistoka Ukrajine koji se digao na ustanak.

Brojnost ukrajinske grupacije u zoni „antiterorističke operacije“ je već došla do cifre od 30 hiljada vojnih obveznika. Broj tenkova oko Slavjanska se procenjuje na 80 komada.

Danas se više ne sumnja da „mirovni plan“ Porošenka u praksi znači zahtev bezpogovorne kapitulacije ustanika bez ikakvih garancija i vojno gušenje otpora stanovništva. Priče o formiranju „humanitarnih koridora“ za izlazak izbeglica predstavljaju samo sakrivanje početka nove etape kaznene operacije. Da Porošenko i njegovo okruženje zaista žele prekid vatre – „koridori“ ne bi trebali nikome.

Motivi takvog ponašanja novog ukrajinskog predsednika su takođe shvatljivi – bez Donbasa polumrtva ukrajinska privreda, koja nije još stigla do nivoa iz 1990.godine, osuđena je na propast. Jer donbaska preduzeća, zajedno sa njihovim podizvođačima iz drugih rejona – to je trećina bruto domaćeg proizvoda zemlje. Pri tom ne treba misliti da se taj rejon bave uglavnom ugljem, metalurgijom, cevima i hemijom. Donbas je i snažan intelektualni, naučno-tehnički, inovacioni centar. U Donjecku, na primer, postoji jedini Institut veštačkog intelekta koji je radio za sve zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

Porošenko, Jacenjuk i ostali za sada ne razmišljaju da korišćenje zapaljive municije, usmereno uništavanje četvrti za stanovanje zajedno sa njihovim stanovnicima, predstojeći koncentracioni logori – predstavljaju zločin protiv čovečnosti. Ne razmišljaju iz jako jednostavnog razloga: kaznenu ekspediciju odobrava i prikriva Zapad. Pre svih – SAD. Ali Amerikance ne pokreću samo geopolitički proračuni. Kako ih privlači nafta u Iraku, u kome se danas valja već treći rat, isto ih tako mami i donbaski škriljčani gas. Njegovi slojevi se nalaze baš u delu gde su oružani sukobi najjači – između Luganska, Slavjanska i Kramatorska.
Za kijevsku vlast gušenje ustanka u Donbasu sve više postaje pitanje života i smrti u bukvalnom smislu. Jer ako u borbi dođe do preokreta, za postupke uništavanja gradskih stanovnika moraće da se odgovara. I to pred sudom.

Da li je moguć preokret? Kada se odgovara na to pitanje ovih dana ima sve više skeptika. Bez obzira na to – nećemo da žurimo sa zaključcima. Slavjansk nastavlja da pruža otpor, kod Luganska je napredovanje ukrajinskih tenkova (do 40 jedinica) zaustavljeno, a kod Krasnog Limana je izbačen iz stroja divizion „Uragan “ – te, i još neke činjenice govore da u Donbasu može još mnogo šta da se desi. Na primer, da se konflikti i dalje internacionalizuju. U borbu se na strani obe republike uključuju dobrovoljne formacije iz različitih zemalja. Odredi inostranih dobrovoljaca već dejstvuju. Tu su Nemci, Poljaci, Italijani, Španci.

Već je počelo da se priča da će, ukoliko novi predsednik ne zaustavi jačanje kaznene operacije, širenje konflikta u Donbasu izaći izvan okvira lokalnog konflikta i može da se pretvori u ceo front neobjavljenog Trećeg svetskog rata. Istina, može se desiti da donjecki ustanici na to odgovore, te bi u tom slučaju Donbas za naciste 21. veka i njihove podstrekače mogao da postane novi Staljingrad.

Izvor: Fond Strateške Kulture