Шта ће бити са америчким нуклеарним бомбама у Турској?

Пропали пуч у Турској је постао извор многих дискусија и невоља. Све су међусобно повезане са САД, НАТО, Фетулахом Гуленом, ЕУ, Сиријом и избегличком кризом. Многи су застрашени демократским нормама и људским правима и могућим утицајем Вашингтона у блиској будућности.

У тексту Њујорк тајмса од 4. августа под насловом Нови турски антиамериканизам, поставља се питање: „Шта урадити са виталним савезником који је окренуо леђа демократским нормама? Амерички званичници су почели да проучавају могућности које укључују и ту да ће НАТО једног дана морати да одлучи о некој врсти последица, до сада неодређених, у борби против антидемократског понашања. Чак и помен могућег деловања НАТО би вероватно резбеснео Ердогана. Али тешко да Турска може бити савезник коме се верује ако се окренула принципима и праксама које су толико различите од западних, или како та земља може да обезбеди наставак свој развоја и безбедности без НАТО пакта као стожера“.

Али како се може веровати САД кад се виде стварни докази о вези америчких дипломата и организатора пуча? И шта са Гуленом, који још увек није изручен Турској?

Истовремено, Фајненшел тајмс пише да би „Русија у великој мери имала користи од Турске као савезника који је члан НАТО, јер би то помогло Русији у много важнијем питању, будући да види НАТО као непријатеља који је опкољава“. Русија би заиста могла да сарађује са многим чланицама НАТО све док нема провокација на руским границама, каквих је било у случају са Грузијом 2008. и Украјином 2014. године.

Постоји једна посебна тема, која је у САД изазвала много више пажње него у ЕУ: шта ће се догодити са нуклеарним оружјем које припада САД а налази се у вазухопловној бази Инџирлик у Турској? Тамо је и даље смештено 50 комада бомби типа B61 (на слици испод), и неки стручњаци и политичари су забринути због тога.

Постављају се такође и питања о безбедности и дуготрајној нестабилности у Турској. Прошле недеље је Лос Анђелес тајмс поставио питање о повлачењу америчких нуклеарних бомби из Турске. Аутор текста подсећа на пример Исламске револуције у Техерану, кад је америчка амбасада била заузета, и поставља питање шта ће се догодити кад маса турских националиста нападне базу Инџирлик? Колико ће америчко оружје бити безбедно? Шта би Бела кућа тада учинила? Овакве спекулације могу довести до разних ланчаних реакција. Пре два дана, 15. августа, Томас Воткинс из агенције АФП је написао да би било боље да САД повуку то оружје из Европе. Многи медији широм света су само пренели тај текст без коментара или критичког приступа.

Главни извор за тај текст био је извештај Стимсон центра из Вашингтона. Овај произраелски аналитички центар је 15. агуста објавио извештај под насловом Ризик по америчко нукеларно оружје у Турској од стране терориста и непријатељских снага. У извештају се наглашава: „Повлачење B61 из Европе би сачувало 3,7 милијарди долара за пет година“. Како каже Бери Блехман, коаутор и кооснивач Стимсон центра: „Те бомбе су потпуно погрешне за модеран начин ратовања и невероватно су скупе“.

Приступ Стимсон центра је логичан и разуман у смислу тренутног захвата у буџет и стратегије о противтежи америчког Министарства одбране. Са друге стране, изгледа да се уклапа у дугорочну логику САД у региону.

Турска је важан играч на Блиском истоку, на Балкану и на Кавказу. Она је мост између Црног мора и Медитерана. САД су током Хладног рата користиле Турску као посредника против Совјетског Савеза. Кубанска ракетна криза 1962. године почела је због америчких ракета у Турској, што је подстакло Совјетски Савез да одговори постављањем оружја на Куби.

И зато је због свега овога кључно да Анкара начини следећи корак. Ердоган може први да тражи да САД повуку своје нуклеарно оружје, пре него Вашингтон почне евакуацију у складу са новоустановљеним акционим планом. То би пре свега било показивање политичке воље, а имиџ турског председника би у земљи био побољшан. Друго, то би било у складу са националним интересима, посебно након његове посете Русији, и било би појачано међусобно поверење две земље. Треће, Турска би од Москве могла да добије посебне услове за набавку гаса. Четврто, нуклеарне бомбе су заиста застареле, не превише корисне, а, из перспективе надзора, руски обавештајци могу контролисати Инџирлик из своје вазухопловне базе у Сирији.

Све ово су озбиљни кораци и биће тешко спровести их. Али још од пропалог пуча Турска мора да реорганизује своје политичко-војне структуре. Хапшења и истраге су само врх леденог брега. Стварни суверенитет може се постићи само кад провокатор попут САД напусти територију Турске.

Извор: Катехон