Šta će sada reći Nikolić?

Bundestag je dao saglasnost nemačkoj vladi da na sastanku Evropskog saveta glasa za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU, ali… Pre nego što beogradska evrokratija proslavi odluku, treba napomenuti nekoliko neprijatnih činjenica, koje su juče i zvanično ugledale svetlo dana, a koje će na muku staviti pre svih predsednika Srbije.

Tačno je da u odluci Bundestaga piše da će se prva pristupna konferencija Srbije i EU održati u januaru, ali tek nakon što, najverovatnije u decembru, Evropski savet utvrdi da je došlo do ”potpunog i trajnog sprovođenja obaveza” iz Plana o implementaciji sporazuma Beograda i Prištine.

Drugim rečima, pretpristupni pregovori Srbije sa EU mogu da počnu tek kada se ključne članice unije uvere da je Srbija faktički priznala „Kosovo“. Osim toga, priložen je poduži spisak nemačkih uslova, među kojima je i obaveza Srbije da pre punopravnog članstva u EU postigne „pravno obavezujući“ sporazum sa Prištinom, odnosno da i formalno prizna „Kosovo“ kao nezavisnu državu.

Ovaj uslov cementiran je zahtevom Bundestaga da Srbija u svom ugovoru o pristupu EU bude obavezna da, posle prijema, ne blokira približavanje „Kosova“ EU. Ali, prijem Srbije uslovljen je dodatnim nizom uslova, koje nezavisna država teško može da svari, a da pritom ostane država.

Bundestag je naglasio da je potrebno potpuno raspuštanje srpskih ”paralelnih struktura na severu Kosova” i stvaranje potpuno novih struktura u oblasti sigurnosti i pravosuđa „Kosova“ koje podležu političkoj kontroli i finansiranju samo od strane kosovske vlade.

Zahteva se i detaljan uvid u srpska plaćanja institucijama na „Kosovu“, održavanje slobodnih i fer lokalnih izbora, kao i potpuno sprovođenje svih prethodnih rezultata procesa dijaloga, u šta posebno spada neometan pristup kosovske granične policije i carinika graničnim punktovima na severu Kosova.

Bundestag, takođe, insistira i da se proces „normalizacije odnosa“ Srbije i „Kosova“ posebno tretira u jednom od pregovaračkih poglavlja, uz dodatni uslov da se pristupni pregovori Srbije smeju okončati tek ”kada srpske nadležne vlasti i sudovi učine sve što je u njihovoj moći da se napad na nemačku ambasadu potpuno razjasni kroz jedan sudski postupak i počinioci, kao i oni što su bili u pozadini slučaja, pravosnažno osude”.

Nakon ovih, sledi spisak standardnih zahteva u vezi reformi, ispunjavanje uslova iz Kopenhagena, a ukoliko se proceni da Srbija po otvaranju pristupnih pregovora oteže sa ispunjenjem obaveza ili ih anulira, pristupni pregovori treba da budu zaustavljeni.

Pokojnog američkog ekonomistu Džona Keneta Galbrajta počeo sam da gledam dugačije, kada sam pročitao njegovu knjižicu „Dobro društvo – humani redosled“. U njoj je (prva) američka intervencija protiv Iraka opisana kao humanitarni gest, koji nikako nema veze s naftom, klasičnim interesima i resursima. Put Srbije u EU je srodna bajka, ali je ona u Berlinu juče definisana kao „glupo društvo – nehuman redosled“.

Živo me zanima šta će danas, sledeće nedelje, sledećeg meseca ili makar do sledećeg godišnjeg doba, kada bi pretpristupni pregovori Srbije trebalo da počnu, uraditi Tomislav Nikolić. On je, podsetimo, obećao da Srbija neće u EU, ako u zamenu za članstvo treba da prizna svoju pokrajinu za nezavisnu državu.

Moram da priznam, nisam pročitao ni jednu od brojnih Nikolićevih knjiga i to je jedino nečitanje koje mi se do sada isplatilo. Zanimali su me drugi autori, među kojima i Džon Kenet Galbrajt. Mislilac, koji je zbog nečega pristao da sa ovog sveta, bezmalo u desetoj deceniji života, ode (i) kao apologeta globalne kaubojštine.

Njegovu misao da ne postoji mogućnost da se ostvari bolje društvo, ako se pre svega jasno ne definiše dobro i ostvarivo društvo, svakako treba zapamtiti. Makar do decembra ove ili januara sledeće godine, uz pitanje: može li svaki dobrovoljni beogradski eho briselske laži da nas odvede do dobrog društva?

Izvor: NSPM