mihail deljaginМартовски „нестанак“ председника Русије Владимира Путина изазвао је много гласина унутар либералне јавности.

Биле су: све једна невероватнија и глупља од друге. Дијапазон је био: од галопирајуће смртоносне болести до државног преврата!

Неки су звонили на узбуну: „Над Кремљом лете војни хеликоптери… Путин је смењен, његови сарадници похапшени или убијени (чак су и имена навођена)“.

Истина, земља је на све то остала мирна, у народу није било панике. А либарали су се просто наслађивали верзијама нестанка газде Кремља и са радошћу их једни другим преносили – усмено или у дописивању. Препуни наде да ће они ускоро управљати Русијом…

А док се „васкрснули“ председник Русије сретао у Петербургу са колегом из Киргизије, либарали су са надом у екране телевизора: неће ли се открити да је то Путинов двојник. А сам Путин је, са загонетним осмехом, овако прокоментарисао своје „ишчезнуће“: „Било би досадно без сплетака“. И, није се узалуд осмехнуо.

Јер, већ у петак је – за време неформалног сусрета са Лукашенком и Назарбајевом у Астани – предложио да размотре питање формирања валутне уније Русије, Белорусије и Казахстана: „Када функционишемо раме уз раме, лакше је реаговати на спољне финансијско-економске претње и бранити наше заједничко тржиште“.

Какав заједнички новац – пренеразили су се наши домороци-либерали. Они су били уверени да је Запад тако стиснуо Русију санкцијама да је и на сами Евроазијски економски савез већ стављен крст.

Потом је и влада најавила да би ускоро могла укинути прехрамбене санкције неким европским земљама, забијајући тако клин међу чланицама ЕУ које тек што су решиле да оставе на снази санкције против Русије. А то уопште нису празне речи.

Већ 6. априла ће стручњаци нашег Росељхознадзора бити у инспекцији у Грчкој, Мађарској и на Кипру. Да би могао одмах потом да крене експорт пољопривредних производа из тих земаља у Русију. А још низ земаља је спреман да прими наше инспекторе.

Изгледа да је „кремаљски заточеник“ за десет дана штошта смислио…

putin-kafa-790x445

*   *   *

Мартовску телепаузу председника Путина земља је лако могла и не приметити да моћна либерална пропаганда није приредила свој урнебесни шоу, сручивши на јавност цео спектар интригирајућих и застрашујућих претпоставки.

Циљ је био: још једном заљуљати друштво, створити атмосферу несигурности, а можда и панике и показати беспомоћност власти.

Први покушај информативног напада догодио се минуле јесени. Тада је популарни либерални портал своју публику потресао подробном причом о директору Спољне обавештајне службе Михаилу Фрадкову, позвавши се на његову жену. Тобоже се Фрадков већ две године налази у неком индијском ашраму, где покушава да себе уподоби дрвету. Прича је толико личила на истину да су неки људи, који су потом сретали Фрадкова, озбиљно помишљали да је он свој двојник.

Схвативши да људи заиста сматрају „Путин је Русија“ и да су му заувек захвални за Крим, либерали су, по свему судећи, били решили да направе предмајданску пробу дестабилизације ситуације ширењем гласина о Путиновој смрти и свргавању…

Размере пропагандистичке кампање биле су такве да су чак и амерички хумористи „одсуству Путина“ посветили низ врцавих тв-шоуа који су у Русији изазвали пре осећање гордости него ли нешто друго. Јер, због нестанка Обаме се нико у Русији, будимо поштени, не би ни по глави почешао.

А у мартовским данима „без Путина“ збило се више озбиљних догађаја. Како у Русији, тако и ван њених граница.

Не тврдим да је све то иницирао Владимир Путин и да је он закулисни покретач целог света. Па ипак…

1. Почиње унутрашња економска револуција! Покидана је „либерална омча“. Банка Русије ће финансирати развој Крима.

Чак и ако је био „у грипозном стању“, председник је направио истинску револуцију у односима државе и Банке Русије.

Независност Банке Русије Банке је формална. Шта год да пише у Уставу РФ, шеф државе увек може да нареди председнику (гувернеру) Банке Русије, а он да се на своју независност позива у тексту властите оставке.

Рутински налог да се разради шема финансирања граде електричних централа на Криму постаће заиста права револуција која ће у либералном колонијалном привредном механизму Русије оживети нормални систем пројектног финансирања.

Према речима министра енергетике Александра Новака, Банка Русије ће обезбедити ликвидност банака које ће финансирати сам пројекат у висини 80 милијарди рубаља.

putin-vojska-790x539

Ово је раскид са либералном омчом која је давила целу земљу. Добро, засад на једној тачки. Досад су либерали сматрали да Банка Русије може емитовати (штампати) рубље само у границама суме девиза коју нам дозволи Запад и да ни та средства не сме усмерити у развој земље. То је давало прилику либералним шпекулантима да новац целог друштва користе за игре на финансијским тржиштима, а Русију лишавало сваке шансе да постане конкурент глобалном бизнису који је газда нашим домаћим либералима.

Засад је ово само за Крим и само за електричне централе. Али, увек је најтеже направити први корак. Укључујући и – први корак од реформи ка нормалности. А даље ће бити много лакше.

2. Скок у постсовјетским интеграцијама јер стиже валутна евроазијска унија.

Ово је, у најмању руку, убрзавање јер је Евроазијска економска комисија тврдила да је заједнички новац непотребан пре формирања јединственог финансијског тржишта у 2025. години.

Путин је 10. марта – дакле усред свог „одсуства“ – наложио Банци Русије и влади да до 1. септембра оцене сврсисходност валутне уније унутар Евроазијског савеза.

Финансијски стручњаци већ се споре око назива нове валуте која се може појавити већ 2016. године. Неки предлажу „алтин“, други су за „евраз“.

Истина, све ово некима може бити и смешно. А журба – као и у случају евра – може да донесе и крах, али је евроазијска интеграција добила веома моћан импулс…

3. Слом америчке доминације у свету. Јер, Goldman Sachs већ препоручује да се купују руски вредносни папири, а ово значи да се монопол Запада на међународним финансијским операцијама ближи свом крају.

Нису либерали успели да се насладе тиме што је Обама „разбио у парампарчад“ нашу економију кад се испоставило да је највећа инвестициона банка САД Goldman Sachs изгледа такође искористила прилику што нема Путина и препоручила својим клијентима да купују руске вредносне папире. При том је меланхолично констатовала да ескалација конфликта у Украјини (и пратећи догађаји попут „хладног рата“ Запада) не прете стабилности финансијског система Русије, да ће инфлација у 2016. пасти испод 4 одсто што ће бити незапамћено још од совјетских времена.

Комерцијално гледано, ово је логично: вредносни папири Русије су потцењени и сада је заиста одлично време за њихову куповину.

Али, Goldman Sachs није само велика инцестициона банка. То је и важан део глобалног финансијског система и један од бисера скривене империје Ротшилда који су последњих година у конфронтацији са својим вечитим опонентима Рокфелерима, а и са глобалном доминацијом САД.

Како се може посредно закључити. Ротшилди сматрају неизбежним распад глобалних тржишта на макрорегионе и имају амбицију да контролишу сарадњу међу њима. Да би успели, потребно им је да таквих макрорегиона буде што је могуће више. А ово их чини заинтересованим за успех наше евроазијске интеграције и стратешким савезником Русије.

putin-globus

Тешко искуство сарадње са њиховом корпорацијом British Petroleum окренуо је својевремено Русију ка сарадњи Exxon Mobil који је у орбити Рокфелера. Међутим, санкције су довеле у питање ту алијансу, а недавни захтев Exxon Mobil да му буду в раћени наводно више уплаћени порези – створио је претпоставке за стратешко окретањ Русије од својих потенцијалних гробара Рокфелера (којима је неопходна светска доминација САД) ка потенцијалним савезницима Ротшилдима.

Управо промена стратешког рељефа, чини техничку препоруку Goldman Sachs руком пруженом Русији „изнад баријера“ која јача наше геополитичке паерспективе.

Утолико пре што се офанзива САД по целом фронту захуктала баш у време одсуства Путина.

Свет је потресло саопштење другог стратешког партнера Ротшилда – Кине – да ће до краја 2015. стартовати њена „копија“ система међубанкарских плаћања SWIFT. То ће уништити монопол Запада на области међународних финансијских операција и одвојити од глобалног финансијског тржишта огромни сегмент. Весели то што се Запад – одмах после тог саопштења – одрекао од властитих претњи да ће Русију искључити из SWIFT-а, само што је то учинио мало прекасно.

Истовремено је Велика Британија – млађи партнер САД, али база Ротшилда у геоекономији – показала интерес да уђе међу осниваче Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, а ту банку формира Kина као алтернативу и замену за Светску банку која је под контролом САД.

Американци су пали у хистерију на коју Енглези демонстративно нису обратили пажњу. А одмах потом су Немачка, Француска и Италија – уверивши се да на Лондон није пао ни један „томахавк“ – такође саопштиле да желе да уђу укинеску алтернативу Светској банци.

Ово није само рационални комерцијални избор, него и стратешки избор који сведочи о жељи Европе да учествује у стварању кинеског света као алтернативе америчком. Руски либерали, који су оријентисани на САД, засад не дају Русији да следи пример европских колега. Али, не могу се сви циљеви одједном остварити.

Индикативно је и што су власти Казахстана – управо уочи ових догађаја – објавиле план дедоларизације своје економије, показавши да је то курс спасавања од америчког модела глобализације који се распада.

А шта је за време свих ових светских догађаја чинио Путин?

Како шта је чинио? Па беспосличио је, уживао у сопственој слави, доводио кичму у ред, присуствовао рођењу детета, лежао на самрти…

Владимире Владимировичу, мање се појављујте на екранима.

Ми ћемо се стрпети, а Вама је изгледа почело да добро иде од руке.


Извор: Факти

Оставите коментар

Оставите коментар на Шта је радио Путин док су га либерали „свргавали“ и „убијали“

* Обавезна поља