Šta se krije iza „unutrašnjeg dijaloga“?

Nakon zvanične posete i razgovora sa predstavnicima SAD, predsednik Aleksandar Vučić se obratio novinarima, a time i srpskoj javnosti dajući izjavu (1) iz koje, iako je bila prilično opširna, nismo mogli gotovo ništa da saznamo o samom toku konačnom ishodu te posete. Izjava predsednika je, kao i obično, vrvela od već poznatih i bezbroj puta ponovljenih fraza, u kojim se navodi da se razgovaralo o bilateralnim i regionalnim odnosima, da je postignut visok nivo saglasnosti, da se Srbija nalazi na evropskom putu, s tim da ima prijateljske odnose i sa Rusijom, ali i sa svim drugim državama… Jedina konkretna stvar koju je javnost mogla da sazna iz predsednikove izjave bila je ta da je potpredsednik SAD Majk Pens ispratio našeg predsednika do vrata i sačekao da uđe u automobil, na čemu mu je Aleksandar Vučić bio veoma zahvalan.

Kada su u pitanju najvažnije teme – tema Kosova i Metohije i tema odnosa Srbije i Ruske Federacije, predsednik Aleksandar Vučić nije našao za shodno da naše građane izvesti šta je tokom zvanične posede Sjedinjenim Američkim Državama tačno rečeno i da li su u tom pogledu postavljeni neki zahtevi, da li je postignut neki dogovor, data neka obećanja, ili potpisan bilo kakav akt između predstavnika dve države. Šta više, predsednik Srbije je otvoreno rekao da ne želi da ulazi u detalje tog dela razgovora s obrazloženjem da „bi neko mogao da izvlači pogrešne zaključke“. Tako su bez informacije od krucijalnog javnog značaja ostali svi građani Republike Srbije, a ne samo oni koji bi eventualno mogli izvesti pogrešne zaključke. Načelo tajnosti i zagonetanja koje je uvedeno kao princip rada naših najviših organa vlasti stvara veliku zabrinutost, ali i podozrenje, naročito imajući u vidu relativno veliki broj izjava koje dolaze iz SAD kojim se izražava neskrivno zadovoljstvo ishodom posete, pa nam se nameće logično pitanje koji su to razlozi zbog kojih su predstavnici SAD, inače zemlje velike zaštitnice albanskih interesa na Balkanu, tako srećni i zadovoljni ishodom razgovora predsednika Vučić Aleksandra sa potpredsednikom Majkom Pensom?!

Treba odmah reći da je poseta našeg predsednika SAD bila zvanična, a ne privatna, te da je odbijanjem da građane Republike Srbije odmah i detaljno obavesti o detaljima i ishodu razgovora, Predsednik Republike prekršio odredbu čl. 51 Ustava koja jemči pravo građana na obaveštenost. Istovremeno, prekršene je i odredba čl. 6 Zakona o predsedniku koja propisuje obavezu i načelo javnosti rada predsedika Republike. Pri tom, domaćoj javnosti prilikom otvorenog odbijanja da pružanja informacija od javnog značaja koje se odnose na tok i ishod zvanične posete SAD, nije iznet niti prezentovan ni jedan opravdani razlog u vidu pretežnijeg legitimnog interesa, koji bi eventualno opravdao uskraćivanje davanja pune informacije vezano za rezultat posete SAD, koja za sada u svojim najbitnijim detaljima ostaje obavijena velikim velom tajne.

Upravo iz tog razloga, rezultate te zvanične posete možemo samo da nagađamo, izvlačeći zaključke na posredan način na osnovu informacija koje nam se doziraju od strane domaćih izvora i to «na kašičicu», a čini se da se više konkretnih detalja za sada može saznati na osnovu izjava albanskih političkih lidera.

Ono što smo shvatili na osnovu naknadno objavljenog autorskog teksta predsednika Aleksandra Vučića u listu «Blic» (2), otvara se «unutrašnji dijalog», za koji pretpostavljamo da bi se završio direktnim pregovorima između predstavnika državne vlasti Republike Srbije, s jedne strane, i predstavnika vlasti separatističkog režima u Prištini, sa druge strane, koji bi se najverovatnije okončali međunarodnim ugovorom koji bi bio pravno obavezujući za obe strane, a čiji rezulatati bi se konačno oblikovali i zacementirali prilikom nameravane i najavljene promene Ustava Republike Srbije. Time bi se odredbe dogovorenog «Briselskog sporazuma» konkretizovale i konačno pretočile u budući Ustav Republike Srbije.

U vezi sa navedenim, treba pomenuti i izjave vođa separatista u Prištini date neposredno nakon okončanja posete predsednika Srbije Sjedinjenim Američkim Državama, Skendera Hisenija, Envera Hodžaja kao i Hašima Tačia (3). Ove izjave ukazuju na to da je prilikom posete u Americi najverovatnije postignuta saglasnost o učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije, od kojih je prva Interpol, zatim UNESKO, a vremenom, verovatno tek u kasnijoj fazi, kada domaća javnost malo smekša, i članstvo u OUN. U vezi sa tim Hašim Tači je naveo: „Svestan sam da Srbija ne može da prizna Kosovo u narednih nekoliko dana, meseci ili godina, ali ono što je veoma bitno jeste da će Kosovo postati deo svih međunarodnih organizacija“, dodajući da „i Srbija i Kosovo idu ka EU“, s tim da, „sve dok se ne oslobodi kosovskog tereta, Srbija neće moći da postane deo evropske porodice“.

Tači, dakle, tvrdi da je Srbiji na njenom evropskom putu Kosovo teret, a interesantno je da to isto kaže i predsednik Vučić u svom autorskom tekstu objavljenom u listu «Blic», tvrdeći da je unutrašnji dijalog o Kosovu neophodan kako ne bismo ostavili taj teret potomcima… Izgleda da obojica žele da se ratosiljaju tog «tereta»: Hašim Tači tako što bi na teritoriji naše južne pokrajine zaokružio državnost «republike Kosovo» uz učlanjenje u UN, a Aleksandar Vučić tako što bi Albancima kroz formu «unutrašnjeg dijaloga», dao zeleno svetlo za učlanjenje u međunarodne organizacije.

Postavlja se pitanje zašto se baš sada, kao prvo, nametnulo pitanje članstva tzv. republike Kosovo u Interpol?

Odgovor bi se po svoj prilici mogao pronaći u činjenici da tokom septembra počinje sa radom tzv. Specijalni sud za ratne zločine OVK, jer je već donet i odobren Pravilnik o postupku i dokazima koji će se izvoditi pred tim sudom, čime su ispunjeni svi proceduralni uslovi za početak rada tog suda.

Kada s jeseni «kosovska» Specijalizovana veća počnu sa radom, doći će do procesuiranja jednog broja lica albanske nacionalnosti, svojevremeno pripadnika OVK, za koja postoji sumnja da su počinili teška prekogranična i međunarodna krivična dela, a koja se tiču dela iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dok. 12462 od 07.01.2011. godine. Nije teško pretpostaviti da će to izazvati buru negodovanja u albanskim krugovima i među stanovništvom, te će se, sa ciljem primirivanja albanske javnosti, ukazati potreba da se kao tas na vagi, pokrenu postupci i protiv nekih srpskih boraca koji su učestvovali u odbrani teritorijalnog integriteta naše zemlje, borivši se u sastavu legalnih organa vlasti tj. Ministarstva unutrašnjih poslova i vojske Republike Srbije protiv albanskih separatista. Cilj bi bio da se u javnosti pokrene pitanje navodnog postojanja «kosovskog genocida», da postoje zločini i sa srpske strane, a time i odgovornosti obeju strana, i Srba i Albanaca, za dešavanja koja su se odigravala na teritoriji AP Kosovo i Metohija tokom 1990-tih i dalje tokom 2000. godine.

Više je nego jasno da se nikako ne može stavljati znak jednakosti između dejstava pripadnika regularnog sastava policije i vojske, s jedne strane, i pripadnika separatističkog pokreta, sa druge strane, jer ono osnovno i najvažnije što ih razdvaja jeste elemenat protivrpravnosti, koja je sve vreme pratila albanske separatiste. Sem toga, AP Kosovo i Metohija je deo teritorije Republike Srbije koju su branili pripadnici naše policije, a kasnije i vojske, koja se kao takva tretira i Rezolucijom SB 1244, koja je i danas na snazi. Kao što je poznato, na suprotnoj strani su se nalazili naoružani separatisti koji su sami sebe nazvali OVK, a suštinski se radilo o terorističkoj organizaciji, što je čak i američki Stejt department potvrdio proglasivši OVK terorističkom organizacijom.

Da postoji namera da se procesuiraju i srpski borci – pripadnici regularnih jedinica policije i vojske koji su se borili protiv separatističke i terorističke organizacije OVK, govori i izjava Hašima Tačija od 20.07.2017. godine kojom on na pitanje vezano za početak rada tzv. Specijalnog suda za ratne zločine OVK, odgovara da će Priština «posmatrati kako će Beograd i međunarodna zajednica postupati prema desetinama ratnih zločinaca koji su učestvovali u kosovskom genocidu i koji se nalaze na slobodi i deo su institucija Srbije.»

Takozvana samoproglašena republika Kosovo nije članica Interpola i samim tim prema važećem Statutu ne može da raspisuje međunarodne poternice i traži izručenja. Iz teksta Statuta međunarodne organizacije kriminalističke policije – INTERPOL, proizilazi da članovi te međunarodne organizacije mogu da budu samo države (zemlje) i da se novi članovi primaju na osnovu 2/3 glasova članova Generalne skupštine te međunorodne organizacije (Interpola).

Međutim, tzv. republika Kosovo ne bi mogla da postane član Interpola bez saglasnosti Srbije, čak i kada bi obezbedila dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini, iz prostog razloga što bi takav prijem bio pravno problematičan i u suprotnosti sa odredbama Povelje UN, te Rezolucijom SB 1244, koja garantuje teritorijalni integritet naše zemlje. Odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija su pravno obavezujuće za sve članove te međunarodne organizacije, što vrlo jasno proizilazi iz odredbe čl. 25 Povelje, koja propisuje da se svi članovi Organizacije Ujedinjenih nacija obavezuju da će primiti i izvršiti odluke Saveta bezbednosti. Prema tome, sve one zemlje koje bi eventualno i glasale za prijem Kosova u Interpol svesno bi prekršile osnovno načelo savesnog ispunjavanja obaveza predviđeno čl. 2 Povelje, kao i odredbu čl. 25 Povelje UN. Radilo bi se o eklatantnom kršenju međunarodnog prava, gaženjem Rezolucije SB 1244 koja je na snazi. Zato se i ukazuje potreba za pristanak Srbije za pridruživanje tzv. republike Kosovo svim međunarodnim organizacijama i zato se čini da izjave političkih vođa Alabanaca imaju svoje uporište i u nekim obećanjima datim prilikom posete našeg predsednika prilikom posete Sjedinjenim Američkim Državama.

Ukoliko se to ostvari, posledice bi bile dalekosežne.

Takvim eventualnim pristajanjem (dovoljna je i opstrukcija i pasivno držanje) da tzv. republika Kosovo postane član svih najvažnijih međunarodnih organizacija, Republika Srbija bi priznala i samu državnost Kosova. Jasno, da jasnije ne može biti, jer jedno bez drugog ne ide.

Kada je u pitanju članstvo u Interpolu tzv. republika Kosovo bi došla u priliku da raspisuje međunarodne poternice i traži izručenje naših građana pravosudnim organima te samoproglašene države, što bi značilo da mnogi naši građani koji su učestvovali u odbrani naše južne pokrajine od terora albanskih separatista, mogu vrlo lako doći pod udar te iste separatističke vlasti, tačnije njihovih sudskih organa.

Predsednik Srbije poziva na «unutrašnji dijalog», pozivajući na promenu kolektivne svesti, odricanje od principa kojima su bili vođeni svi naši preci koji su žrtvovali svoje živote ostavivši nam državu u nasledstvo. Pri tom, iz predsednikove izjave provejava omalovažavanje, obezvređivanje i obesmišljavanje žrtava naših predaka jer predsednik očigledno nalazi da je polaganje života za odbranu slobode, odbranu vere i otadžbine danas demode i potpuno prevaziđeno, izgubivši iz vida da bez te žrtve teško da bi on danas bio u prilici da obavlja svoju visoku državničku funkciju.

I na samom kraju, pitamo se nije li «unutrašnji dijalog» osmišljen kao prividna legitimizacija prethodno već donetih odluka i daleko od Srbije osmišljenih projekata, koji dijalog bi se sprovodio putem pribavljanja unapred naručenih i dogovorenih mišljenja vrhuške najvažnijih nacionalnih instutucija, kao što su SPC i SANU, predstavnika mreže NVO prozapadnog opredeljenja i visokopozicioniranih i interesno umreženih intelektualaca?

Današnja generacija Srba je u prilici da upregne sve svoje intelektualne i druge sposobnosti kako bi sačuvala svoju državu od procesa rasparčavanja i raspadanja. Na tom putu očuvanja svoje države treba da se čuje odlučno «NE» članstvu samoproglašene republike Kosovo u Organizaciji Ujedinjenih nacija, i u svim drugim međunarodnim organizacijama čije su članice suverene države, stavljajući do znanja time da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da će to tako i ostati.

___________________________________

Uputnice:

1. www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2807215/vucic-sa-potpredsednikom-pensom-u-beloj-kuci.html
2. www.blic.rs/vesti/politika/ekskluzivno-autorski-tekst-predsednika-aleksandra-vucica-za-blic-zasto-nam-je/v7xgl6q
3. www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2810688/taci-istorijski-sporazum-o-pomirenju-priznanjem-realnosti.html
4. www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2809926/hodzaj-kosovo-ima-glasove-za-uclanjenje-u-unesko-i-interpol.html
5. www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2807616/hisenji-kosovo-se-pridruzuje-interpolu-u-septembru.html

Izvor: Fond Strateške Kulture