Штака или о интервјуу пуном питања

Народи Црне Горе су у политичком погледу публика која већ четврт века гледа исту монодраму и повремено статира у њој. Не би то наравно био проблем, да једини, главни и самозвани глумац сваке сезоне не продаје карте за филмски спектакл, уместо за монодраму. Да би превареним грађанима пружио привид нечег другог, или тачније мањег, од безочне и потпуне преваре, повремено ангажује некакве политичке аутсајдере који прошетају бином. Онда се чини да глумац није баш сасвим сâм, да није једини у сценарију и да превара није баш потпуна, систематска и самодовљна.

У прошлости била су то разна удружења. Касније опозиционе парламентарне странке обмануте или спремне да обману у вези са променама, очувањем демократске заједничке државе са Србијом, око „европске“ будућности, обнове државности или афирмације умилних и европских, неодрљевићевских идеја.  Сви су они прошетали, Европа/Еуропа није дошла (осим код некога у еврима) а режим је остао. Проблем је штака што им функција престане најчешће брже него здравој нози. У случају Ђукановићевог режима није рач о могућности да друга нога зацели (пошто исте нема) већ се штака поломи од оптерећења, употребе, а често њоме режим удара по својим непријатељима. Зато паметнији у дворској опозицији повремено покушају мало да се ревитализују, одморе и освеже у опозицији. Када једном оду, а пример СДП то јасно показује, појаве се нови који спремно прузму улогу ослонца сакатом режиму. Онда се сви нађу у проблему – осим режима, наравно,  који верује да је боље имати неколико штака него обе здраве ноге…

Са занимањем сам прочитао интервју потпредседника Скупштине Црне Горе и функционера Бошњачке странке господина Суље Мустафића. Чини ми се да сам током протеклих десетак година прочитао неколико таквих интервјуа. Утисак је да сам прочитао један уредно попуњени формулар. Мало о бившој или будућој-бившој „штули“ Ђукановићевог режима: па је тако г. Мустафић дао оцену утемељености и популарности СДП-а као и да ли су сразмерне амбицијама. Затим ту је и оцена целокупне опозиције. Питање могуће сарадње СДП-а са уједињеном опозицијом питање је односа са „партијама које су до јуче проблематизовале црногорску државност“.

Признајем, не познајем довољно босанско-бошњачки језик да бих потпуно разумео шта значи „проблематизовање државности“. Да ли у Демократском фронту или парламентарној опозицији постоји нека странка или појединац који је желео да укине Републику Црну Гору и прикључе је другој независној држави? Колико је снажан покрет у Црној Гори или Србији заступао прикључење дела територије ове републике некој српској држави? Државу Црну Гору нису измислили Мило Ђукановић, Светозар Маровић, Игор Лукшић или проф др Миодраг Вуковић – Мишко. Она је постојала и раније, споменута господа су јој променила идентитет, али за сада реч је о земљи која је државност стекла у неко друго, давније време. Помало је чудно када неко ко води странку чији је назив узет по народу који дели суверенитет у тронационалној суседној држави, притом назив народа има двадесетједногодишњи континуитет и данас обухвата и део муслиманског становништва Црне Горе које до скора никакве везе са Босном и Бошњацима није имало, сматра одбрану црногорске државности за кључан политички интерес. Посебно када као непријатеља црногорске државности препозна митрополита који слави њене утемељитеље владику Данила и Св. Петра Цетињског.

Коначно, налазим да је комична критика високог великодостојника православне цркве. У политици постоји једно правило. Реч је о коректности. Као грађанин и интелектуалац, као припадник мањине која јесте или мисли да је угрожена, господин Мустафић наравно има пуно право да критикује митрополита Амфилохија због његових изјава о владики Данилу и истрази потурица. Као политичар и првак једне странке, он би прво требало да се огради од једног муфтије који је не тако давно тврдио да је над Бошњацима/Муслиманима у Црној Гори током тристотине година, све до наших дана, вршен геноцид. Такође, требало би да понешто каже и о два од два великодржавна пројекта који данас заиста угрожавају Црну Гору – један је покушај стварања „санџака“ а други укључивање делова њене територије у Велику Албанију. У земљи у којој је српска државна застава развијена на утакмици кривично дело, истовремено није проблем када најлепшу Албанку из Албаније бирају у Улцињу или када о „санџаку“ говори високи верски великодостјник из суседне државе.

Шта рећи? Господин Мустафић верује да је укључивање у НАТО услов државног опстанка Црне Горе. Питам се од кога је то државни опстанак угрожен? Од Србије? Од Русије? Да ли је можда угрожен од народа који неће у НАТО и који ће приликом уласка поново бити ускраћен за демократско право избора и понижен референдумском или изборном крађом коју ће дозволити интереси САД или чланица ЕУ?

Извор: Дан/Напредни Клуб