Симултанка Владимира Великог

Својевремено сам руског председника назвао Владимир Велики. Његове маестралне геополитичке потезе назвао сам симултанком против још увијек неидентификованог броја противника. Актуелним потезима Путин само потврђује чињеницу да је у питању појединац са визијом позитивног мијењања човјечанства.

Познати руски геостратег генерал Леонид Ивашов на почетку сиријске кризе оштро је критиковао руски естаблишмент због избегавања директног уплитања. Но, потоњим потезима Владимир Путин је „одржао лекцију“ чак и великом Ивашову, и представио се као највећи геостратег данашњице.

У овом тексту немам намеру понављати бројне разлоге због којих је Путин баш у овом тренутку одлучио војно интервенисати на Блиском Истоку, а које су јавности већ презентовали бројни аналитичари. Задржаћу се на димензијама догађања какве сам представљао у својим ранијим текстовима и то из простог разлога што су временом потврђене као аутентичне. При том, морам подсетити како су Путинови потези били повлачени у изнуђеној ситуацији и као реакције на монструозне планове његових противника.

На самим зачецима циљно и плански пројектоване украјинске кризе рекао сам како је функција исте да Русију искључи из будуће ескалације блискоисточних сукоба (једнако циљно произведених). Величина Владимира Путина, дакле, огледа се у способности да украјинску кризу благовремено стави под контролу (уз значајне бенефите), те да се правовремено укључи у сузбијање блискоисточног хаоса. Иако у тешким условима остварен је заиста изванредан тајминг. Реда ради рецимо да је Украјина доживела судбину искориштене и одбачене марионете, баш како сам то и предвидио (1).

МИСИЈА СПРЕЧАВАЊА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА

Непобитна је чињеница да је руска интервенција у функцији очувања председника Асада од све извеснијег уништења. При том руске снаге се позиционирају на стратешки најважнијој тачки предупређивања противничких војних пројекција, али и оних енергетских и уопште интересних због каквих је ова монструозна операција уопште и започета. Но, бар по мом скромном суду, актуелни поступци Владимира Великог имају много шири значај. Конкретно мислим да је Путинов циљ спречавање новог светског рата.

У бројним текстовима истицао сам како су разне „обојене револуције“, којекаква „пролећа“ и инструментализовани хаос диљем ове наше планете у ствари сегменти једног великог плана – произвођења глобалног рата. Јасно сам истицао да је човечанство својевремено победило италијански фашизам и немачки нацизам, но, онај идејни и изворишни/феноменолошки британско-англоамерички фашизам никада није ни препознало као највећу глобалну претњу. Због тога се по трећи пут неприпремљено сусреће са опасношћу глобалног сукоба. Срећом (!), рођен је један Владимир Велики, који је на себе преузео тешко бреме – спречавања светског рата.

Јасно сам указивао како Исламска Држава није никакав феномен, него тек пуко средство у рукама својих фашизоидних твораца, Сједињених Држава, и у функцији произвођења неколико циљних и планираних монструозних крвопролића. По мени погрешна су тумачења како је Исламска Држава створена са циљем сламања режима Башара ел Асада. Прва функција Исламске Државе јесте стварање једног великог (територијално и популационо) међумуслиманског крвопролића. У питању је једноставна премиса – мухамеданство кроз унутрашње сукобе треба ослабити, обогаљити у домену одбрамбених потенцијала, те припремити за будућу пљачку и уништење. На следећем нивоу Исламска Држава има за циљ хомогенизацију остатка човечанства око идеје уништавања „глобалне опасности“, исходовања велике/глобалне интервенције против ислама са чак геноцидним намерама. На крају, како то обично бива, следи пљачка каква треба да задовољи интересе креатора хаоса.

Муслиманска популација поседује енергент будућности – природни гас, какав треба Западу, и тиме је „осуђена“ на идентичне патње какве је деценијама трпела због нафтног богатства. Првобитне намере Запада ишле су ка уништењу Русије и пљачки њених енергетских потенцијала (присетимо се Збигњева Бжежинског), но, то се временом показало као „немогућа мисија“. Због тога се Запад окреће („Велика игра“) ка новом противнику за ког постоји могућност реализације циља (2). Када сам својевремено тврдио да ће се Русија (на известан начин) придружити алијанси против Исламске Државе вероватно сам дочекан са скепсом. При том нисам мислио на придруживање у реализацији монструозног и геноцидног плана Запада, него на управо супротно чињење.

Подсетићу да сам још прошле године писао (3) о томе како је спречавање међумуслиманског крвопролића најважнија претпоставка превенције једног широког оружаног сукоба који би захватио појас Северне Африке и Блиског Истока (све до Ирана као примарне мете Запада). Јасно сам истицао како су Путинови стратешки споразуми са Турском, Ираном и Египтом у функцији предупређивања ширења сукоба. Конкретно, Путин је настојао да из пројектованог хаоса искључи највеће регионалне „играче“ (директан сукоб Турске и Ирана био би погубан за ислам). Уз то, изванредним енергетским пројектом Турског гасовода Владимир Путин мења слику низа локалних анимозитета вишедеценијског трајања. Конкретно, интересним повезивањем настоји анулирати сукобе.

Дакле, можемо слободно оценити како Владимир Велики посљедњих неколико година низом квалитетних споразума и интересног повезивања настоји створити руско-муслиманско савезништво. Циљ савезништа је одбрана природних ресурса од хегемонистичког похода Запада каквим се настоји отети њихово богатство. Очигледно је Путин схватио да појединачно посматрано сваки од данашњих и будућих енергентских глобалних играча постаје мета и „противник по мери“ Запада, но, да једно велико савезништво доноси вишедеценијски мир и заштиту интереса. При том, на првом кораку мора спречити већ јасно видљив хегемонистички и фашизоидни план изазивања Трећег светског рата.

ОПАСНО БАЛАНСИРАЊЕ ПО ТАНКОМ УЖЕТУ

У даљем морамо понешто рећи о томе колико је опасна мисија коју је започео Владимир Велики Путин. Војна интервенција у тако хаотичним условима какви тренутно владају Блиским Истоком подразумева крајњи обзир. Довољан је само један ваздушни сукоб између ангажованих актера, па да ова хуманистичка мисија доживи свој крајње неочекивани преокрет. Због тога су актуелни контакти између руских и саудијских актера на терену од изузетне важности (зна Путин како избећи замке!). Затим, када америчка авијација погоди болницу Лекара без граница то се једноставно представи као омашка. Замислимо само каква би медијска сатанизација уследила у случају сличне руске погрешке! Поред тога Путин мора избегавати ФИД операције (црне операције) попут оне са обарањем малезијског авиона на истоку Украјине, те са низом сличних замки.

Но, треба јасно нагласити како Путин мора рачунати са много озбиљнијим проблемима стратегијског карактера. На првом кораку мора калкулисати са могућношћу поновне ескалације украјинског сукоба. Много комплекснија работа је произвести сукоб, од произвођења тренутне ескалације већ започетог сукоба, а Путинови противници су већ показали колико су на том плану способни. Владимир Путин никако себи не сме дозволити истовремено развлачење на два фронта – украјинском и блискоисточном. Уколико Запад одлучи истовремено активирати украјинске марионете и бројне Путинове непријатеље унутар саме Русије, а током тренутног ангажовања у Сирији, можемо претпоставити врло тешку позицију нашег Месије.

Следећа стратегијска опасност по Путинову мисију произилази из својеврсне хомогенизације мухамеданства на питању колективне самоодбране. Сведоци смо да се и Кина припрема за војно ангажовање на овом простору, да је Јапан изменио законодавство како би се прикључио походу, те низа сличних примера из каквих можемо наслутити ширење сукоба. Зато и указујем на могућност глобалног сукобљавања! Сад, у случају даљег ширења броја актера актуелних сукоба сасвим извесно можемо унутар муслиманске популације очекивати хомогенизацију око идеје колективног супротстављања агресорима. Без обзира што данас сведочимо међумуслиманском нејединству и чак крвопролићу морамо схватити да ће ова дешавања потрајати наредних неколико година, те да ће се полазне идеје и позиције битно мењати. Значи, Путин мора рачунати и са димензијама информационог ратовања, односно од почетка до краја операције мора одржавати јасну слику о томе да је његова интервенција у функцији мира и стабилности. Никако себи не сме дозволити ситуацију у каквој ће га муслимански живаљ глобално доживети као претњу.

На крају, издвојио бих још једну опасност стратегијског нивоа, а тиче се самог карактера сукоба. По мени погрешно је прихватити већ наметнуту манипулацију како је овде у питању „борба против тероризма“. Тероризам је феномен какав се сузбија и спречава унутар законом утврђених оквира и од стране јасно одређених конвенционалних субјеката националне и међународне безбедности. Сједињене Државе су давне 2001. године побиле преко три хиљаде невиних жртава и разориле један симбол светске сарадње. Да, говорим о 11. септембру! То је циљно учињено како би себи обезбедили позицију да широм света производе хаос и крвопролића, а само са једним циљем – ширења властите хегемоније!

Деценијама смо сведоци да Сједињене Државе користе тероризам и бројне терористичке организације за своје експанзионистичке циљеве. При том су финансирањем, наоружавањем и обучавањем бројне терористичке организације претвориле у војне формације респектабилне снаге. То што ове формације користе терористичке методе и чињења не значи да их треба перципирати (правно и безбедносно) идентично као и пре неколико деценија. У питању су оружане формације против каквих се РАТУЈЕ, и озбиљну погрешку чини свако ко истима приступа кроз призму сузбијања тероризма. Уосталом, то је најбоље видљиво на примеру Турске. Након напада у Суручу ова земља је олако и непромишљено започела са оружаном интервенцијом против „невидљивог противника“. Данас трпи још теже терористичке нападе, а нема апсолутно никакве представе против кога и против чега је ангажовала своје оружане снаге. Турска мора јасно да разлучи да ли се бори против тероризма или на терену ратује против јасно идентификованог противника.

Но, председник Ердоган је „заборавио“ свој стратешки споразум са Владимиром Путином и тренутно очигледно лута по беспућима пројектованог хаоса. Зарад страха од избора, бројних унутрашњих проблема и „покајничког кокетирања“ са Американцима, Тајип Ердоган се све више губи у актуелној ситуацији. Значи, од три најважнија актера са којима је Путин рачунао у својим пројекцијама један/турски се потпуно погубио. Срећом, Иран и Египат се принципијелно држе договореног.

Дакле, у завршном резимирању овог текста истичем нужност Путиновог наредног потеза. Владимир Путин мора (кондиционал!) јасно изрећи какав је карактер сукоба у који је ушао. Мора, без обзира на америчку реакцију, изрећи како је његова мисија заснована на спречавању једног крајње монструозног злочинаштва, једног хегемонистичког напада чак геноцидног карактера, те спречавања пројектованог светског рата. Владимир Путин мора изрећи име свог примарног непријатеља – Сједињене Државе! Потом, мора остатку човечанства разјаснити како је његова мисија у функцији обарања униполарне доминације фашиста и монструма. Уколико остане на позицији наметнуте манипулативне матрице „борбе против тероризма“ бојим се да управо постаје само још једна марионета у „Великој игри“ Запада. Нема човечанство проблем са тероризмом (исламским или другим), него са фашизмом!

Текстове Борислава Радовановића можете пратити и на блогу аутора http://borislavradovanovic.blogspot.rs/

____________________________________

Упутнице:

(1) „Украјинска замка за Путина“: http://borislavradovanovic.blogspot.ba/2014/03/blog-post.html

(2) „ Залуд рука помирења…“: http://borislavradovanovic.blogspot.ba/2015/07/zalud-ruka-pomrenja-i-muzika-eskalacija.html

(3) „ Путин долази Јужним-Набуко током„: http://borislavradovanovic.blogspot.ba/2014/12/blog-post_10.html

Извор: ЦЕОПОМ-Истина