Skandali „međunarodnog pravosuđa“

Na tek završenom samitu šefova država i vlada zemalja Afričke Unije, koji je prošle nedelje održan u Johanesburgu (Južna Afrika), odigrao se još jedan skandal koji se tiče sveprisutnog “međunarodnog pravosuđa” u vidu Međunarodnog krivičnog suda (MKS).

Pošto je na samit stigao Omar Hasan al-Bašir, predsednik Republike Sudan, jedna od “nevladinih organizacija” je predala tužbu sudu sa zahtevom da se vlada Južne Afrike obaveže da izvrši nalog MKS za hapšenje al-Bašira.

Podsećamo da je MKS izdao nalog za hapšenje predsednika Sudana još 2009. godine. Od tada se i sam Sudan i sve države u koje dolazi predsednik Sudana, podvrgavaju masovnim napadima kako MKS, tako i “svetskih” sredstava za masovno informisanje. Do sada je MKS tri puta organizovao skandale protiv tri afričke države – Čada, Malavija i Demokratske Republik Kongo, koje su odbile da uhapse al-Bašira za vreme njegove posete tim zemljama. Bili su to smišljeno organizovani skandali, zato što je MKS bio potpuno svestan da se pitanje imuniteta predsednika Sudana unapred rešavalo, uzimajući u obzir nalog za hapšenje MKS. Nema nikakve sumnje da je al-Bašir dolazio samo u one zemlje koje su mu unapred garantovale da neće biti uhapšen zbog naloga MKS. Ali, skandali su bili neophodni MKS-u, jer je on preko njih ostvarivao pritisak kako na unutrašnje snage u odgovarajućim zemljama, tako i na druge zemlje kako ne bi, kako se kaže, to isto činile.

Ovaj put je MKS izabrao drugačiju taktiku. Učinjen je pokušaj da se deluje preko sudske vlasti Južnoafričke Republike. I mora se priznati da je pokušaj bio uspešan – Vrhovni sud provincije Huetang (u kojoj se nalazi grad Johanesburg) posle kratkog zasedanja (koje je emitovano u direktnom prenosu) utvrdio je da predsednik Sudana al-Bašir treba da bude uhapšen. Problematičnost ovakve odluke ogleda se u tome što sud ničim nije obrazložio ovu svoju odluku. Štaviše, sudije su jednostavno ružno izgledale, kada su, naredivši hapšenje šefa jedne suverene države, izjavili da će obrazloženje te odluke predstaviti… sledeće nedelje! Još jedno veliko dostignuće pravne misli! Uzgred, u trenutku pisanja ovog teksta, istekao je poslednji dan obećane nedelje, a obrazloženje ionako nije dostavljeno.

Međutim, niko posebno nije ni očekivao ni samu odluku suda Hautenga, niti njeno obrazloženje (osim, naravno, predstavnika akdemskih krugova). Sat vremena pre proglašenja odluke suda, predsednik Sudana al-Bašir je bezbedno napustio Južnu Afriku. To je izazvalo napad besa “nezavisnih medija”, stvar je čak otišla tako daleko da su oni pustili informativnu “patku” o tome da su za vreme posete al-Bašira južnoafrički vojnici koji se nalaze na teritoriji Sudana (u sastavu međunarodne mirotvoračke misije za očuvanje mira) bili navodno uzeti za taoce. Uprkos činjenici da je ta informacija odmah opovrgnuta i od strane glavnokomandujućeg južnoafričkim vojnicima u Sudanu i Ministarstva odbrane JAR, ta “patka” je još nekoliko dana nastavila da se “razmatra” na ekranima “nezavisnih” TV kanala i na stranicama “savesnih” novina.

U literaturi su se sve češće počele pojavljivati ocene o MKS kao o “instituciji koja se u velikoj meri politizovala”. Smatram da se ne treba saglasiti sa ovakvim tumačenjem. MKS je iskonski, od samog početka, politička institucija. Jasno je da se ne može politizovati delatnost političkog organa. MKS je politička institucija na koju su okačeni, poput bižuterije, nekakvi sudski atributi. Međutim, upravo ti atributi se nikada i ne zamišljaju kao osnovna delatnost te ustanove. Doduše, same države odlično shvataju politički karakter (ne “politizaciju”, nego upravo politički karakter) te ustanove. To je potvrđeno od strane brojnih faktora, naročito od strane mnogih država-članica koje su u svojstvu kandidata na dužosti sudija slale ne samo lica koja nikada ranije nisu radila kao sudije, nego čak i lica koje uopšte nemaju pravno obrazovanje! Treba istaći ne samo činjenicu predlaganja kandidata, nego i činjenicu njihovog izbora od strane ostalih država. Na taj način te same države sve odlično shvataju. I pravilno čine. Opasni su oni, ti pravnici… Tvrde da je bolje da svet propadne, ali da pravda bude zadovoljena. Pereat mundus et fiat justicia! Sa takvima su muke beskrajne.

Istovremeno, te međunarodne sudije-nepravnici uopšte se ne osećaju gore od profesionalnih pravnika. Pre će biti da teškoće mogu imati poslednji. Ako je političarima koji su izabrani u sud, izvršenje bilo kakvih porudžbina njihov posao, to za sudije može biti pomalo neobično. Međutim, nema ni toga. Sudije se među pravnicima takođe biraju po principu podobnosti (bivši generalni tužioci i šefovi vrhovnih sudova), a nikako po principu slobodoljublja i odanosti pravu. Mantre o “nezavisnosti” sudske vlasti u ovoj ili onoj zemlji sveta imaju više teoretsko nego prikladno značenje. (Međutim, opet bih se usudio da pretpostavim da to uopšte nije tako loše kako nam ponekad pokušavaju dokazati).

Velike nade tog dela međunarodne zajednice koja se nadala da će MKS postati organ za kažnjavanje krivaca koji su počinili međunarodne zločine, bile su koliko naivne, toliko i sujetne. Umesto obećane, međunarodna zajednica je dobila ustanovu za globalno upravljanje koja može da hapsi bilo kog šefa države u svetu. Ili da se organizuje progon onih država koje odbiju da izvrše takvo hapšenje.

Međutim, događaji u Centralnoj Africi pokazali su da države nisu baš tako spremne da se potčine globalnoj vlasti. Odluka suda u Južnoj Africi je sa jedne strane pokazala da je globalna vlast sposobna da utiče na donošenje odluke u bilo kojoj državi na svetu, međutim, stepen takvog uticaja može biti različit. Bez obzira na to što u konačnoj računici Južna Afrika ionako nije uhapsila predsednika Sudana, to još ne znači da se JAR nalazi u manjoj zavisnosti od Čada, Malavija ili Demokratske Republike Kongo. Naprotiv, u poslednje tri zemlje sudski organi nisu izdavali nalog za hapšenje i vlasti su nastupile sa jedinstvene pozicije neprihvatanja kršenja principa suvereniteta država.

Imunitet šefova država i vlada u savremenom međunarodnom pravu uopšte nije pitanje koje se tiče pojedinih ličnosti. To je pitanje imuniteta države, neotuđivog dela državnog suvereniteta. Upravo zbog toga ni JAR niti bilo koja druga zemlja ne treba da ispunjava naloge za hapšenje šefova suverenih država. Danas je važno kao nikad očuvati osnovne postulate savremenog progresivnog međunarodnog prava koje je stvoreno u periodu 1950-1970. godine. Jedan od stubova tog međunarodnog prava jeste princip o uvažavanju državnog suvereniteta svih država. Upravo zbog toga što taj princip predstavlja jedan od stubova celokupnog međunarodnog sistema, on se tako uporno i pokušava uništiti.

Izvor: Fond Strateške Kulture